Krvavi marš

Krvavi marš ili Marš smrti su ustaljeni nazivi za odmazdu Nemaca nad građanima Šapca koja je započela 24. septembra 1941. godine zbog ustanka u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata.

Glavni članci: Ustanak u Srbiji 1941. i Bitka za Šabac

Ustanici su napali Nemce u Šapcu 22. septembra 1941. godine. Tokom 23. septembra borbe između ustanika i Nemaca su dobile na intenzitetu, posle kojih su obe strane imale znatne gubitke. Nemcima u Šapcu je pristiglo pojačanje 24. septembra, kada je reku Savu prešla ojačana 342. nemačka divizija. Zbog napada na Šabac, i zbog gubitaka koje su Nemci pretrpeli, general Franc Beme je još 23. septembra izdao naredbu koja glasi:

24. septembra 342. divizija ima na prepad da pokupi u Šapcu sve muškarce između 14 i 70 godina i da ih prebaci u koncentracioni logor, koji će divizija podići severno od reke Save.

Štab nemačke 342. pešadijska divizija odredio je za ovu akcije 698. pešadijski puk, treći divizion 342. artiljerijskog puka, jedna četa 342. pionirskog bataljona, jedna četa protivtenkovskog bataljona i jedna četa NDH. Pored ovih jedinica, u akciji čišćenja Šapca učestvovao je i 2. bataljon 750. pešadijskog puka i nemačka policijska četa.

24. septembra 1941. godine je stanovništvo Šapca preko dobošara obavešteno o naređenju da se svi muškarci između 14 i 70 godina okupe radi prijavljivanja okupacionim vlastima. Ko ne dođe i ne prijavi se - biće ubijen kao odmetnik. U 15 časova počelo je okupljanje na naznačanima mestima. U to vreme nemački vojnici u pratnji ljotićevaca, ustaša, folksdojčera i belogardejaca počeli su da vrše pretres, ulicu po ulicu, kuću po kuću. Pri tome, izvršili su više ubistva, palili kuće, pljačkali i pustošili. Najviše je stradao zapadni deo Šapca – Kamičak.

Prikupljeni muškarci, oni koji su sami došli na zborna mesta i oni koji su okupatorski vojnici poterali prilikom pretresa, sprovedeni su na polje Mihajlovac, vašarište zapadno od linije Savski most – Stari grad, u trouglu između železničke pruge i puta. Predveče 24. septembra Šapčani su postrojeni i u kolonama po pet saterani preko mosta na levu obalu Save, u Klenak. Na livadi, opkoljeni stražarima, Šapčani su proveli dve noći pod otvorenim nebom. U sabirni logor kod Klenka doterani su 25. septembra razoružani žandarmi, činovnici i grupa naknadno pohvatanih građana.

Tokom ove akcije, je uhapšeno 4.459 muških civila, a streljano 75 građana.^[1]

Do 26. septembra 342. divizija je postavila koncentracioni logor kod sela Jarak u Sremu. Na kraju sela, levo od puta Šabac – Ruma, jedna velika poljana ograđena je bodljikavom žicom sa nekoliko kula osmatračnica na uglovima, na kojima su bili nemački stražari sa mitraljezima. 26. septembra 1941. godine pre podne izdvojeni su i pušteni kućama dečaci od 14 godina, a ostali Šapčani su postrojeni u kolonu po pet i usiljenim maršom sprovedeni za Jarak. Put od 23 kilometara pređen je za četiri časa tako da je skoro cela kolona, naročito začelje, prešla ovaj put u trku. Nemački vojnici, praćeni kolaboracionistima, išli su na kamionima, konjima i biciklima.

Iznemogle i nesposobne Šapačane, koji su padali od umora ili zaostajali, sprovodnici su usput sve likvidirali. Po izjavama preživelih, na putu od Mihajlovca do Jarka likvidirano je oko 120 ljudi.

Posle višednevnog mučenja žeđu, glađu, batinanjem, pucanjem preko glava. Meštani sela Jarka izdejstvovali su odobrenje kod komande koncentracionog logora da mogu pohapšenim pružiti pomoć. Voda, koju su im seljaci iz Jarka na kolima donosili od 28. septembra, spasila je od smrti mnoge Šapačane. Grad Šabac je tih dana bio sablasano pust. Nemci su pohapšene stanovnike vratili 30. septembra 1941. godine u Šabac, u novo postavljeni koncentracioni logor, koji je po naređenju Vrhovnog zapovednika Srbije, generala Franca Bemea uspostavljen u šabačkoj južnoj kasarni.

Zbog pogibije 21. nemačkog vojnika, general Beme je 4. oktobra 1941. godine naredio da se strelja 2100 zatvorenika iz koncentracionih logora u Šapcu i Beogradu (prvenstvo su imali Jevreji i komunisti). 11. oktobra 1941. godine iz koncentracionog logora u Šapcu na Savi izvedeno je 805 Jevreja i Roma. 12. i 13. oktobra 1941. godine svi su streljani i sahranjeni u prethodno iskopanim rakama u mačvanskom selu Zasavici.^[2]

Ekshumacija žrtava izvršena je 12. juna 1945. godine. Prema zapisniku Anketne komisije Sreskog povereništva za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača sastavljenom u Bogatiću, središtu Mačvanskog sreza, na dan ekshumacije u Zasavici su ekshumirana 834 tela. Od toga 832 muškarca i dve žene. Od 832 ekshumirana muška tela, 725 Jevreja izbeglice, 23 Jevreja iz Šapca i 84 Roma među kojima je bio i jedan broj Srba.^[2]

Veruje se da su Nemci početkom oktobra 1941. godine streljali u Šapcu oko 1.000 ljudi.^[3]

Građani Šapca su obeležili mesto stradanja u selu Jarak. Na ulazu u selo podigli česmu sa natpisom:

Za ljubav, za bratstvo, za vodu.

U znak sećanja na od 1982. godine tradicionalni međunarodni plivački maraton Šabac-Jarak se pliva kao memorijalna trka pod nazivom "Trka mira". Plivački maraton rekom Savom dužine 18 kilometara i 800 metara organizuje se svake godine i manifestacija je prijateljstva između žitelja Šapca i Jarka.^[4]

• КОМЕМОРАТИВНИ СКУП ПОВОДОМ 70. ГОДИНА ОД „КРВАВОГ МАРША“ ШАБАЦ – ЈАРАК