Amisulprid prvenstveno deluje kao antagonistD2 i D3 receptora. On ima visok afinitet za te receptore sa konstantom disocijacije od 2.8 nM i 3.2 nM, respektivno. Mada standardne doze u opsegu 400 do 1200 mg na dan, koje se koriste za lečenje psihoze, inhibiraju dopaminergičkuneurotransmisiju, niske doze u opsegu 50 do 200 mg preferentno blokiraju inhibitorne presinaptičkeautoreceptore. To rezultuje u olakšavanju dopamina aktivnosti, iz tog razloga, niske doze amisulprida se takođe koriste za lečenje kliničke depresije.
↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID21948594.edit
↑ 7,07,17,2Rosenzweig, P.; Canal, M.; Patat, A.; Bergougnan, L.; Zieleniuk, I.; Bianchetti, G. (2002). „A review of the pharmacokinetics, tolerability and pharmacodynamics of amisulpride in healthy volunteers.”. Human Psychopharmacology17 (1): 1–13. DOI:10.1002/hup.320. PMID12404702.