Bakar(II) oksid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Bakar(II) oksid
| |
| Drugi nazivi
Kupri oksid
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.013.882 |
| RTECS | GL7900000 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| CuO | |
| Molarna masa | 79,545 g/mol |
| Agregatno stanje | crni do smeđeg praha |
| Gustina | 6,315 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 1.326 °C (2.419 °F; 1.599 K) |
| Tačka ključanja | 2.000 °C (3.630 °F; 2.270 K) |
| nerastvoran | |
| Rastvorljivost | rastvoran u amonijum hloridu, kalijum cijanidu nerastvoran u alkoholu, amonijum hidroksidu, amonijum karbonatu |
| Energijska barijera | 1,2 eV |
| Indeks refrakcije (nD) | 2,63 |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | monoklinična, mS8[3] |
| Kristalografska grupa | C2/c, #15 |
a = 4,6837, b = 3;4226, c = 5;1288 α = 90°, β = 99,54°, γ = 90°
| |
| Termohemija | |
| Standardna molarna entropija S |
43 J·mol−1·K−1 |
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
−156 kJ·mol−1 |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | Fischer Scientific |
EU klasifikacija (DSD)
|
Štetan (Xn) Opasan za životnu sredinu (N) |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | Nezapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Bakar(II) sulfid |
Drugi katjoni
|
Nikak(II) oksid Cink oksid |
Srodna jedinjenja
|
Bakar(I) oksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Bakar(II) oksid ili kupri oksid (CuO) je viši oksid bakra. U obliku minerala poznat je kao tenorit.
Hemija
[уреди | уреди извор]Bakar(II) oksid je crni čvrst materijal sa jonskom strukturom. On se topi iznad 1200 °C uz delimičan gubitak kiseonika. On se može formirati zagrevanjem bakra na vazduhu:
- 2 Cu + O2 → 2 CuO
Ovde se on formira zajedno sa bakar(I) oksidom kao sporednim proizvodom; tako da je bolje da se priprema zagrevanjem bakar(II) nitrata, bakar(II) hidroksida ili bakar(II) karbonata:
- 2 Cu(NO3)2 → 2 CuO + 4 NO2 + O2
- Cu(OH)2 (s) → CuO (s) + H2O (l)
- CuCO3 → CuO + CO2
Bakar(II) oksid je bazni oksid, te se rastvara u mineralnim kiselima kao što su hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina ili azotna kiselina, čime se formiraju odgovarajuće bakar(II) sali:
- CuO + 2 HNO3 → Cu(NO3)2 + H2O
- CuO + 2 HCl → CuCl2 + H2O
- CuO + H2SO4 → CuSO4 + H2O
On reaguje sa koncentrovanim alkalijama da formira odgovarajuće kupratne soli:
- 2 XOH + CuO + H2O → X2[Cu(OH)4]
On se može redukovati do metalnog bakra koristeći vodonik ili ugljen-monoksid:
- CuO + H2 → Cu + H2O
- CuO + CO → Cu + CO2
Laboratorijski metod za pripremu bakar(II) oksida je elektroliza vode koja sadrži natrijum bikarbonat na umerenom naponu sa bakarnom anodom. Sakupi se proizvedena smeša bakar hidroksida, baznog bakar karbonata i bakar karbonata i zagreva se.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Forsyth, J. B.; Hull, S. (1991). „The effect of hydrostatic pressure on the ambient temperature structure of CuO”. Journal of Physics: Condensed Matter. 3 (28): 5257—5261. S2CID 250922396. doi:10.1088/0953-8984/3/28/001.
