Bakar(I) sulfid
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Bakar(I) sulfid
| |
Drugi nazivi
Kupro sulfid
halkocit | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.040.751 |
RTECS | GL8910000 |
| |
Svojstva | |
Cu2S | |
Molarna masa | 159,16 g/mol |
Gustina | 5,6 g/cm3[3] |
Tačka topljenja | 1130°C[4] |
Nerastvoran je | |
Rastvorljivost | neznatno je rastvoran u HCl; rastvoran je u NH4OH, KCN; razlaže se u HNO3, H2SO4 |
Opasnosti | |
Tačka paljenja | Nije zapaljiv |
Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Bakar(I) oksid Bakar(I) selenid |
Drugi katjoni
|
Nikal(II) sulfid Bakar(II) sulfid Zink sulfid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Bakar(I) sulfid je bakar sulfid, hemijsko jedinjenje bakra i sumpora. Njegova hemijska formula je Cu2S. On se nalazi u prirodi u mineralu halkocitu. On ima uzak stehiometrijski opseg od Cu1.997S do Cu2.000S.[5].
Priprema i reakcije
[уреди | уреди извор]Cu2S se može pripremiti jakim zagrevanjem bakra u sumpornoj pari ili H2S[4]. Reakcija bakarnog praha u istopljenom sumporu brzo proizvodi Cu2S, dok je kuglicama bakra potrebna mnogo viša temperatura.[6] Cu2S reaguje sa kiseonikom da formira SO2:[7]
- 2Cu2S + 3O2 → 2Cu2O + 2SO2
U proizvodnji bakra dve trećine istopljenog bakar sulfida se oksiduje na gornji način, a Cu2O reaguje sa neoksidovanim Cu2S da formira Cu metal:[7]
- Cu2S + 2Cu2O → 6Cu + SO2
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 978-0-07-049439-8
- ^ а б Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 1373. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510.
- ^ An electrochemical investigation of the system copper-sulfur, R. W. Potter, Economic Geology; 1977; 72;. 8; 1524-1542
- ^ The formation of Cu2S from the elements I. Copper used in form of powders, Blachnik R., Müller A., Thermochimica Acta, 361, 1-2, (2000), 31-52, . doi:10.1016/S0040-6031(00)00545-1. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ а б Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier ISBN 978-0-12-352651-9