Prijeđi na sadržaj

Hrom trioksid

Izvor: Wikipedija
Hrom trioksid
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 1333-82-0 DaY
PubChem[1][2] 14915
ChemSpider[3] 14212 DaY
UNII 8LV49809UC DaY
UN broj 1463
MeSH Chromium+trioxide
ChEBI 48240
RTECS registarski broj toksičnosti GB6650000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CrO3
Molarna masa 99.994 g/mol
Agregatno stanje Tamnocrvena granularna supstanca
Gustina 2.70 g/cm3 (20 °C), osnovno
Tačka topljenja

197 °C

Tačka ključanja

251 °C, raspada se

Rastvorljivost u vodi 61.7 g/100 mL (0 °C)
63 g/100 mL (25 °C)
67 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost rastvara se u sumpornoj i azotnoj kiselini
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 1194
EU-klasifikacija Oksidant (O)
Carc. Cat. 1
Muta. Cat. 2
Repr. Cat. 3
Veoma toksičan (T+)
Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks 024-001-00-0
NFPA 704
0
3
1
OX
R-oznake R45, R46, R9, R24/25, R26, R35, R42/43, R48/23, R62, R50/53
S-oznake S53, S45, S60, S61
LD50 80 mg/kg



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hrom-trioksid je oksid hroma hemijske formule CrO3, gde je oksidacioni broj hroma +3.

Dobijanje

[uredi | uredi kod]

Može se dobiti reakcijom natrijum-hromata[4] ili kalijum-dihromata i sumporne kiseline[5]:

Svojstva

[uredi | uredi kod]

Ovo je čvrsta supstanca zatvorenocrvene boje, koja postoji u obliku prizmatičnih igličastih kristala. Na visokoj temperaturi prvo isparava, pa se topi na 190 °C, pri čemu se već delimično raspada. Pri većoj temperaturi se raspada na hromi-oksid i kiseonik[5]:

Slična reakcija se vrši i prilikom redukcije, jer je hrom-trioksid veoma jako oksidaciono sredstvo. Alkohol će se u dodiru sa ovim oksidom upaliti, hartija ugljenisati, a ugalj se oksidovati u ugljen-dioksid. U voda|vodi se rastvara lako, dajući najverovatnije polihromne kiseline.[5]

Osobina Vrednost
Particioni koeficijent[6] (ALogP) -0,1
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) 0,3
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 51,2

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. „Chromium Trioxide”. Chemicalland21. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  6. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]