Trihlormetiazid
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
6-Chloro-3-(dichloromethyl)-1,1-dioxo- 3,4-dihydro-2H-benzo[e][1,2,4]thiadiazine- 7-sulfonamide | |
| Klinički podaci | |
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | Oralno (kapsule, tablete, oralni rastvor) |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | Varijabilno apsorbiran iz GI trakta |
| Izlučivanje | Primarno ilučen nepromenjen kroz urin |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 133-67-5 |
| ATC kod | C03AA03 (WHO) |
| PubChem | CID 5560 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C8H8Cl3N3O4S2 |
| Molarna masa | 380.6558 g/mol |
Trihlormetiazid (INN, trenutno se prodaje pod imenima Achletin, Diu-Hydrin and Triflumen) je diuretik[1] sa osobinama sličnim sa hidrohlorotiazidom.[2] On se obično koristi za tretman oedema (uključujući slučajeve vezane za gušenje srca, hepatičku cirozu i kortikosteroidnu terapiju) i hipertenziju.[2] U veterinarskoj medicini, trihlormetiazid se može kombinovati sa deksametazonom da bi se koristio na konjima sa blagim otocima distalnih udova i generalno u tretmanu modricama.[3]
Farmakologija
[уреди | уреди извор]Kao diuretik trihlormetiazid stimuliše gubitak vode iz tela.[2] Trihlormetiazid funkcioniše kao inhibitor Na+/Cl- ion re apsorpcije iz distalnih tubula bubrega.[2] Dodatno, trihlormetiazid povećava izlučivanje kalijuma.[2]
Mehanizam
[уреди | уреди извор]Misli se da trihlormetiazid blokira aktivnu reapsorpciju hlorida i možda natriju u uzlaznoj Henleovoj petlji. To rezultuje u izlučivanju natrijuma, hlorida i vode, i na tako funkcioniše kao diuretik.[2] Mada se trihlormetiazid koristi u tretmanu hipertenzije, njegovi hipotenziski efekti možda nisu neizostavno prouzrokovani njegovom diuretičkom ulogom.[2] Tiazidi generalno uzrokuju vasodilaciju putem aktiviranja kalcijum-aktiviranog kalijum kanala u vaskularnim glatkim mišićima i inhibiranja različitih karbonatnih dehidrataza u vaskularnom tkivu.[2]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 28. Diuretics”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ а б в г д ђ е ж „DrugBank: DB01021 (Trichlormethiazide)”. DrugBank. Приступљено 23. 1. 2008.
- ^ „Trichlormethiazide and Dexamethasone for veterinary use”. Wedgewood Pharmacy. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 24. 1. 2008.
Literatura
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
