Тамнич
Тамнич | |
|---|---|
_185.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| — 2011. | 349 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 06′ 04″ С; 22° 30′ 17″ И / 44.101166° С; 22.504833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 91 m |
.svg)  Тамнич Тамнич на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Тамнич је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 137 становника (према попису из 2011. било је 246 становника, према попису из 2002. било је 349 становника а према попису из 1991. било је 490 становника).
Положај насеља
[уреди | уреди извор]Атар села Тамнич се простире између атара села: Брусник, Кленовац, Речка, Смедовац, Рајац, Браћевац и заузима површину од 1957 хектара. Село је смештено на обалама Тамничког потока. Површ атара села Тамнич налази се на надморској висини од 61 до 281 метар. Највиша кота је Средњи брег 281 метар, Кремењача 263 метра, Гилин крушар 204 метра, Липовац 160 метара и Пивнице 114 метара, док је најнижа кота железничка станица 61 метар.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
Први писани подаци о селу Тамнич налазе се у турском попису из 1530. године. Тада је ово село са 50 кућа спадало у највећа насеља у нахији Кривина. Претпоставља се да је село могло да постоји и раније, али под другим називом. У првим турским пописима помиње се Манастир Петровдан у Тамничу, који је плаћао порез. Тај податак указује да су и манастир и село постојали још 1450. године али под другим именом, Крснич, и да су вероватно становници тог села основали Тамнич.[2]
У атару данашњег Тамнича на неколико локалитета пронађени су остаци предисторијских насеља из млађег каменог доба. На истим или врло блиским локалитетима постоје и насеља из каснијих периода, гвозденог доба, римско−византијског, словенског и турског периода. На локалитету Селиште, на платоу изнад леве обале Тимока у близини садашње железничке станице пронађене су секире са рупом за насађивање држалица, белуци прилагођени за ударање или трење, грнчарија, стилизоване фигуре од камена и печене земље. У Тамничу је 1953. археолог Драгослав Срејовић пронашао бронзану статуету Херакла неборбеног лика, високу 17 сантиметара, која се чува Народном музеју у Београду.[3]
Током друге половине 16. и током 17. века село се помиње и на Лангеровој и карти Темишварског Баната. На овим аустријским картама убележен је као Temnisch.[4]
Насеље је збијеног типа, које се дели на Доњи, Средњи и Горњи крај. Најјача је традиција о досељавању са Косова, из Помољавља, Влашке, Хомоља, Шумадије. У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Јереминчићи (126 кућа, славе Светог Николу. Различита презимена), Голендренци (12 кућа, Свети Јован. Претежно Милошевићи), Ђуринци (14 кућа, Свети Ђурађ. Претежно Јовићи), Фунтулци (15 кућа, Свети Трифун. Различита презимена), Цуканци (10 кућа, Свети Аранђео. Претежно Цокићи), Нелинци (11 кућам Света Параскева. Претежно Здравковићи), Бајићи (5 кућа, Свети Стеван. Претежно Ђорђевићи), Танинци (7 кућа, Свети Илија. Претежно Танићи).[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према последњем попису из 2022. године у Тамничу је живело 137 становника што је за 109 мање у односу на 2011. када је на попису било 246 становника. У насељу живи 136 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 65,89 година (65,19 код мушкараца и 66,51 код жена).[6]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 82 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,67 а према истом попису у насељу има 323 стамбених јединица од којих је 101 насељених.[7]
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 4 | ||
| 80+ | 16 | 23 | ||
| 75—79 | 17 | 34 | ||
| 70—74 | 27 | 27 | ||
| 65—69 | 13 | 15 | ||
| 60—64 | 17 | 26 | ||
| 55—59 | 6 | 11 | ||
| 50—54 | 18 | 12 | ||
| 45—49 | 5 | 11 | ||
| 40—44 | 4 | 6 | ||
| 35—39 | 5 | 3 | ||
| 30—34 | 6 | 2 | ||
| 25—29 | 7 | 4 | ||
| 20—24 | 5 | 2 | ||
| 15—19 | 1 | 1 | ||
| 10—14 | 3 | 2 | ||
| 5—9 | 3 | 4 | ||
| 0—4 | 1 | 5 | ||
| Просек : | 58,6 | 61,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 150 | 22 | 90 | 26 | 12 | 0 |
| Женски | 181 | 8 | 89 | 71 | 13 | 0 |
| УКУПНО | 331 | 30 | 179 | 97 | 25 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 69 | 46 | 0 | 0 | 10 |
| Женски | 48 | 43 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 117 | 89 | 0 | 0 | 10 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 1 | 0 | 0 | 6 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 1 | 0 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 4 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Жикић В. Радослав, Стојановић Д. Србобран, Тодоровић Ж. Александар, Жикић Б. Јован (2010). Тамнич кроз векове. Тамнич: Српско биолошко друштво „Стеван Јаковљевић”Крагујевац. стр. 17. ISBN 978-86-905643-0-9.
- ^ Жикић В. Радослав, Стојановић Д. Србобран, Тодоровић Ж. Александар, Жикић Б. Јован (2010). Тамнич кроз векове. Тамнич: Српско биолошко друштво „Стеван Јаковљевић”Крагујевац. стр. 5. ISBN 978-86-905643-0-9.
- ^ Жикић В. Радослав, Стојановић Д. Србобран, Тодоровић Ж. Александар, Жикић Б. Јован (2010). Тамнич кроз векове. Тамнич: Српско биолошко друштво „Стеван Јаковљевић”Крагујевац. стр. 46. ISBN 978-86-905643-0-9.
- ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 44.
- ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 45.
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Неготин | Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик |  |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у општини Неготин | ||
