Самариновац (Неготин)
Самариновац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| — 2011. | 464 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 16′ 04″ С; 22° 33′ 11″ И / 44.267666° С; 22.553° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 49 m |
.svg)  Самариновац Самариновац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Самариновац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 319 становника (према попису из 2011. било је 437 становника, према попису из 2002. било је 464 становника а према попису из 1991. било је 1021 становника).
Положај села
[уреди | уреди извор]Самариновац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 5 километара северно од Неготина. Смештено је на просечно 50 метара надморске висине, на обалама Дупљанске реке, леве притоке канала Јасеничке реке, са обе стране пута Неготин-Прахово. Северна географска ширина насеља је од 44° 16’ 06”, источна географска дужина 22° 33’ 18”, а површина атара 1.324 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем.
Село је у средини неготинске равнице, између Неготина и Прахова. Куће су са обе стране пута Неготин-Кладово и Дупљанске (Самариновачке)реке.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Убраја се у стара насеља. Током историје три пута је мењало свој месни положај (Конопљиште, Селиште или Сељиште, па данашње место). Поред Сељишта и данашњег гробља је Старо Гробље (Момирнц Батрњ), на коме има камених споменика из друге половине 18. века. У ово гробље су се укопавали када је село било у Сељишту. У селу постоји место где је била црква средином прошлог, 19. века. Ту је изваљен камен од „часне трпезе, на коме је изрезано: „Согради каменђ Милошђ”. Овај су камен оградили споменицима Старог Гробља, да се не би газило по њему.[1]
Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 56 кућа. Године 1586. је имало 42 куће, 1723-1725. (под називом Marinovatz) - 35 кућа, 1736 - 50 кућа, (1784. је забележено као Сумариновацз, а 1811. године као Самариновац), 1846. је имало 75 кућа, 1866. године 89 кућа, а 1924. године 141 кућу.[1]
Није могуће доказати одакле су пореклом становници најстаријег насеља. По неким подацима потичу са Косова. Селиште, где је раније било насеље било је чисто српско насеље. Касније се у њему почело говорити влашки, јер су досељене влашке и повлашене породице.[1]
По Мирославу Драшкићу становништво Самариновца чине Царани, углавном досељени из Влашке низије.[2]
Данашње насеље није подељено на „крајеве“ и „мале“.
У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Илићи (Зечевићи - Јапурани) (слава Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи и Мишковићи (слава Свети Никола), Жугравешти (славе Свети Стеван и Петковица), Флорићи (славе Свети Никола и Петковица), Рајцићи (слава Свети Арханђео), Маркулићи (слава Митровдан), Стојковићи и Стојимировићи (слава Свети Алимпије), Гимишешти и Савићи (слава Петковица), Барчуешти (слава Ђурђиц), Молцарешти и Чокланешти (слава Петковица), Станојевићи и Станојловићи (слава Петковица), Чумперикићи или Јоновићи (славе Свети Никола, Свети Јован и Свети Арханђео), Бугарчићи (слава Свети Никола), Илишкићи или Јанковићи (слава Свети Никола), Царани (славе Митровдан и Петковица), Унгурјани или Перићи (слава Свети Ђорђе), Вујешти (слава Петковица), Првуловићи (слава Петковица), Уљешти или Петровићи (слава Петковица), Владићи или Николићи (слава Свети Арханђео), Адамовићи (слава Мала Госпојина), Брнашеви или Лунгалешти (слава Петковица), Кебин (слава Ђурђевдан), Цонићи (слава Свети Василије), Рагушинов (слава Петковица), Добрићи (слава Петковица), Данчике (слава Велика Госпојина), Јапулешти (слава Свети Ђорђе и Петковица), Курту (слава Свети Никола), Божика (слава Свети Ђорђе), Димовићи (слава Свети Арханђео), Јанковићи (слава Свети Арханђео), Шишко (слава Петковица), Барбуловићи (слава Петковица), Јанкови��и (слава Петковица), Аврамовићи (слава Свети Никола), Томићи (слава Петковица) и Ибраин (слава Свети Арханђео). Заветине у насељу су Ускрс и Спасовдан.[3]
Православни храм посвећен Светој Тројици у Самариновцу освећен је 1936. године. Становништво Самариновца је православно и национално се изјашњава као српско и влашко. Антропогеографским и етнолошким испитивањима сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. насеље је имало 141 кућу и 742 становника, 1948. године 197 кућа и 906 становника, а 2002. године 226 кућа и 474 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радио 301 становник (углавном у Аустрији и Немачкој).
Основна школа је (почела са радом 1892. године) школске 2006/2007. године имала 11 ученика. Земљорадничка задруга у Самариновцу је основана 1920. године (обновљена 1947. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Јула 1960. године припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Прахова. Сељачка радна задруга „Крајина“ у Самариновцу је радила од 1949. до 1953. године (престала је са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету насеље добија 1953. године, задружни Дом 1957. године, асфалтни пут и сеоски водовод 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према последњем попису из 2022. године у Самариновцу је живело 319 становника што је за 000 мање у односу на 2011. када је на попису било 437 становника. У насељу живи 284 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,18 година (54,41 код мушкараца и 55,86 код жена).[4]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 152 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,10 а према истом попису у насељу има 248 стамбених јединица од којих је 150 насељених.[5]
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника, који је посебно изражен по почетку распада СФРЈ. Мора да се дода и податак да су у овом насељу становници, и поред званичног пописног податка да су Срби, ипак Власи на српском или Румањ (на матерњем, румунском језику). Политички ломови у Држави су довели и до националне ренесансе код крајинских Влаха. За очекивати је да ће на следећем попису национална структура становништва изгледати другачије.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 12 | 18 | ||
| 80+ | 5 | 11 | ||
| 75—79 | 15 | 22 | ||
| 70—74 | 22 | 35 | ||
| 65—69 | 20 | 20 | ||
| 60—64 | 18 | 16 | ||
| 55—59 | 10 | 19 | ||
| 50—54 | 23 | 8 | ||
| 45—49 | 13 | 14 | ||
| 40—44 | 7 | 10 | ||
| 35—39 | 8 | 5 | ||
| 30—34 | 12 | 9 | ||
| 25—29 | 18 | 16 | ||
| 20—24 | 13 | 8 | ||
| 15—19 | 5 | 6 | ||
| 10—14 | 7 | 11 | ||
| 5—9 | 5 | 7 | ||
| 0—4 | 9 | 7 | ||
| Просек : | 47,9 | 51,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 201 | 43 | 133 | 18 | 7 | 0 |
| Женски | 217 | 20 | 130 | 58 | 9 | 0 |
| УКУПНО | 418 | 63 | 263 | 76 | 16 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 77 | 34 | 1 | 0 | 11 |
| Женски | 41 | 28 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 118 | 62 | 1 | 0 | 14 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 1 | 7 | 0 | 8 |
| Женски | 0 | 0 | 5 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 4 | 1 | 12 | 0 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 2 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 7 | |
Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 206.
- ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 58.
- ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 207,208.
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Неготин | Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик |  |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у општини Неготин | ||
