Вељково

Вељково
Вељково;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
— 2011.	121
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 14″ С; 22° 35′ 33″ И / 44.120666° С; 22.5925° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 m
	Вељково Вељково на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG

Вељково је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 92 стано��ника (према попису из 2011. има 121 становника, према попису из 2002. било је 206 становника).

Положај села у окружењу

Вељково је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 16 km југоисточно од Неготина. Смештено је на 74 метара надморске висине, на левој долинској страни реке Тимок, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 07’ 24”, источна географска дужина 22° 35’ 55”, а површина атара 734 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко насеља Кобишнице.

Атар Вељкова је између Рогљева, Мокрања, Кобишнице,Ковилова и Тимока као државне границе, од које је удаљен само 500 метара ваздушном линијом.^[1]

Историја

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље са 28 кућа, односно 1586. године као насеље са 10 кућа. На аустријској карти из 1718. године забележено је под називом Благовановац.

Најстарији остаци из прошлости су зидови од тесаног кречњака и опека а и рбине од великих земљаних судова, под врхом брда Чуке, који су по предању из времена „Лаћина“. Под Чуком је и „Незнано Гробље“ (Морминц Батрњ) је из прошлости данашњег села и на њему је до пре 50-60 година била капела. Први помен о Бљувановцу је на Лангеровој карти, где је на десној страни Тимока забележен Plivanaz а тек 1811. године записано је село Благовановац. Године 1846. Бљувановац је имао 58, 1866. 68 а 1924. године 105 кућа.^[2]

Претечу данашњег насеља чине пет пастирских насеобина које су се, крајем 17. и почетком 18. века, налазиле на месту званом Кусјача. До краја 19. века, када добија данашњи назив, ово насеље се називало Бљувановац. Данашње насеље се дели на Горњи и Доњи крај, док је антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Након Првог светског рата имало је следеће фамилије: Миљешти (слава Петковица), Мадоњи (слава Петковица), Андријешта (слава Свети Стеван), Чороканешти (слава Петковица), Јерчоњи (слава Петковица), Агугурешти (слава Петковица), Пашоњи (слава Свети Никола), Његојевићи (слава Свети Никола), Шуркоњи (слава Петковица), Брндуши (слава св. Никола), Ванчин (слава Петковица), Цицирешти (слава св. Никола), Љебкојићи (слава Петковица), Паунешти (слава Петковица), Предићи (слава Свети Никола), Филиџани (слава Свети Арханђео), Недељкоњи (слава Петковица), Туфеџићи (слава Петковица), Врфани (слава Свети Никола), Никулешти (слава Митровдан), Милошевићи (слава Свети Јован), Васиљешти (слава Петковица), Балћан (слава Петковица) и Барбулешти (слава Петковица).^[3] Заветина насеља је Спасовдан.

Становништво Вељкова је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством.

Године 1921. Вељково је имало 105 кућа и 526 становника, године 1948 – 134 кућа и 547 становника, а 2002. године 111 кућа и 190 становника.

Четвороразредна основна школа, која у насељу постоји од 1899. године, школске 2006/2007. године имала је 2 ученика.

Земљорадничка задруга у Вељкову је основана 1929. године (данас ради у саставу задруге у Рогљеву), електричну расвету насеље добија 1957. године, асфалтни пут 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.

Село се до краја 19. века звало Бљувановац, када му је име промењено у Вељково, у част Хајдук Вељка Петровића.^[4]

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у Вељкову је живело 92 становника што је за 29 мање у односу на 2011. када је на попису било 121 становника. У насељу живи 85 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 59,43 година (56,64 код мушкараца и 62,62 код жена).^[5]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 47 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96 а према истом попису у насељу има 115 стамбених јединица од којих је 58 насељених.^[6]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	547
1953.	560
1961.	483
1971.	443
1981.	371
1991.	316	275
2002.	206	257
2011.	121
2022.	92

Етнички састав према попису из 2002.‍^[8]

Срби	203	98,54%
Хрвати	1	0,48%
Румуни	1	0,48%
непознато	1	0,48%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	1	3
80+	1	3
75—79	14	8
70—74	12	23
65—69	7	10
60—64	12	10
55—59	4	4
50—54	11	12
45—49	10	5
40—44	5	4
35—39	5	1
30—34	3	3
25—29	8	6
20—24	1	2
15—19	1	4
10—14	1	3
5—9	3	3
0—4	1	2
Просек :	54,1	54,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	134	130	117	111	97	92	77

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	21	25	12	8	4	3	3	1	0	0	2,68

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	95	13	69	8	5
Женски	98	9	63	21	5
УКУПНО	193	22	132	29	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	44	25	0	0	4
Женски	34	30	0	0	0
УКУПНО	78	55	0	0	4
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	0	5	1	2
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	1	0	5	2	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	4	0	1
Женски	0	0	0	1	2
УКУПНО	0	1	4	1	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Референце

^ Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 12.
^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 168.
^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 169.
^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 62.
^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 23.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 462. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 12.

[2] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 168.

[3] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 169.

[4] Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 62.

[5] Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 23.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 462. ISBN 978-86-6161-230-5.

[6] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.

[7] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[8] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[9] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

п р у Општина Неготин
Насељена места општине Неготин	Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик
Знаменитости и споменици културе	Водопад на Мокрањској стени Зграда Дома ЈНА Зграда Музеја Крајине Зграда Педагошке академије Кућа Стевана Мокрањца Неготинске пивнице Споменик хајдук Вељку Петровићу Хајдук Вељкова барутана Царска палата Шаркамен
Верски објекти у општини Неготин	Манастир Короглаш Манастир Буково Манастир Вратна Саборна црква Свете Тројице Стара црква Свете Богородице

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе