Пређи на садржај

Симеон II од Бугарске

С Википедије, слободне енциклопедије
Симеон II од Бугарске
Лични подаци
Датум рођења(1937-06-16)16. јун 1937.(87 год.)
Место рођењаСофија, Краљевина Бугарска
Породица
СупружникQueen Margarita of Bulgaria
ПотомствоKardam, Prince of Turnovo, Kyril, Prince of Preslav, Kubrat, Prince of Panagyurishte, Konstantin-Assen, Prince of Vidin, Princess Kalina of Bulgaria
РодитељиБорис ІІІ од Бугарске
Ђована Савојска
ДинастијаДинастија Ветин
48. премијер Бугарске
Период24. јул 2001 — 17. август 2005.
ПретходникИван Костов
НаследникСергеј Станишев
Краљ (цар) Бугарске
Период28. август 1943 — 15. септембар 1946.
ПретходникБорис III
Наследникмонархија укинута
Васил Коларов као председавајући прелазног председништва

Симеон Сакс-Кобург и Гота (Бугарски: Симеон Борисов Сакскобургготски), такође познат под династичким именом као Симеон II, је бугарски политичар.

Као последњи краљ Бугарске владао је у периоду 1943—1946, док је функцију премијера вршио 2001[1]—2005.

Био је члан партије Национални покрет за стабилизацију и напредак, познате као Национални покрет Симеона II.

Закључно са 28. августом 2022. је највероватније једини бивши краљ неке државе који је, након укидања монархије у тој држави, постао премијер.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 16. јуна 1936. године као друго дете и син јединац бугарског краља Бориса ІІІ Сакс-Кобург-Готе и краљице Ђоване Савојске, кћерке италијанског краља Виторија Емануела и његове супруге Јелене Петровић Његош. По мајци је рођак краљу Петру II.

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Након изненадне смрти свог оца 28. августа 1943. године, у јеку Другог светског рата, постао је нови краљ. Али због своје малолетности, краљевску дужност је вршило трочлано намесништво састављено од Кирила, Симеоновог ујака, премијера Богдана Филова и генерал-потпуковника Николе Михаилова Михова.

Након државног удара 9. септембра 1944. године, комунисти су преузели власт и саставили намесништво од својих представника. Под надзором совјетске војске, одржан је референдум 15. септембар 1946. на коме је више од 90% грађана гласало за републику.

Краљевска породица је напустила земљу идућег дана, 16. септембра, иако Симеон никада није абдицирао. Краљевска породица се најпре склонила у Каиро, код Виктора Емануела III, Симеоновог деде, где је италијански краљ живео у егзилу. Ту је Симеон завршио Викторијин колеџ.

У јулу 1951. године, шпанска влада, под Франциском Франком, дала је породици азил. У Шпанији је Симеон студирао право и пословну администрацију, те је постао бизнисмен.

Био је дугогодишњи председник шпанске подружнице Томсона СА, француског међународног предузећа за електронику, као и саветник у банкарству, хотелијерству, електроници и угоститељским секторима.

Повратак у земљу

[уреди | уреди извор]

Након пада комунизма, Симеон се вратио у Бугарску, први пут након 50 година од укидања монархије.

Године 2001. је основао партију Национални покрет за стабилизацију и напредак, којом побеђује на скупштинским изборима и постаје Председник Владе Бугарске. Током његовог службовања Бугарска је постала чланица НАТО-а, али стање у земљи се није много побољшало.

На изборима 2005. Симеонова партија је освојила друго место, те је учествовала у великој коалицији са другим странкама за састав нове скупштине. На новим скупштинским изборима 2009, партија је освојила само 3,01% гласова и није добила ниједно место. Убрзо потом, 6. јула, Симеон се повукао са места председника своје партије.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фердинанд од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
8. Август од Сакс-Кобург-Гота и Кохари
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Антонија Кохари де Чабраг
 
 
 
 
 
 
 
4. Фердинанд I од Бугарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Луј Филип I
 
 
 
 
 
 
 
9. Клементина од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија Амалија од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
2. Борис ІІІ од Бугарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Карло III, војвода од Парме
 
 
 
 
 
 
 
10. Роберт I, војвода Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Louise Marie Thérèse of Artois
 
 
 
 
 
 
 
5. Marie Louise of Bourbon-Parma
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Фердинанд II од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
11. Princess Maria Pia of Bourbon-Two Sicilies
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Тереза од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
1. Симеон II од Бугарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Виторио Емануеле II Савојски
 
 
 
 
 
 
 
12. Умберто I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Archduchess Adelaide of Austria
 
 
 
 
 
 
 
6. Виторио Емануеле III Савојски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Prince Ferdinando, Duke of Genoa
 
 
 
 
 
 
 
13. Маргарита од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елизабета од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
3. Ђована Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Мирко Петровић
 
 
 
 
 
 
 
14. Никола I Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Анастасија Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
7. Јелена Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Петар Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
15. Милена Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Јелена Војводић
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Симеон се 1962. године оженио шпанском племкињом Маргаритом Гомез-Асебо и Сехуелом. Са њом има петоро деце — четири сина (Кардама, Кирила, Кубрата и Константина Асена) и једну ћерку (Калину).

Родитељи

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Борис III
30. јануар 1894. 28. август 1943.
Ђована Савојска
13. новембар 1907. 26. фебруар 2000.

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења
Маргарита Гомез-Асебо и Сехуела 6. јануар 1935.
име слика датум рођења супружник
Принц Кардам 2. децембар 1962. Мирјам де Унгрија и Лопез
Принц Кирил
11. јул 1964. Марија дел Росарио Надал
Принц Кубрат 5. новембар 1965. Карла Марија де ла Соледад
Принц Константин Асен 5. децембар 1967. Марија Гарсија де ла Расиља
Принцеза Калина 19. јануар 1972. Китин Муњоз
  1. ^ Nikolaj Petrov (19. jul 2001). „Hoće li car umeti da vlada”. vreme.com. Nedeljnik Vreme. Приступљено 28. avgust 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


краљ Бугарске
(19431946)
монархија укинута
премијер Бугарске
(20012005)