19. јануар

19. јануар је деветнаести дан у години у Грегоријанском календару. 346 дана (347 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

• 379 — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I.
• 1419 — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије.
• 1520 — Данска војска је победила је Швеђане у бици код Богесунда.
• 1795 — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике.
• 1806 — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде.
• 1839 — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден.
• 1853 — У Риму први пут изведена Вердијева опера Трубадур.
• 1899 — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом.
• 1916 — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.
• 1916 — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника.
• 1918 — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.
• 1919 — Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменило Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби.
• 1938 — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло најмање 700 људи.
• 1945 — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков.
• 1945 — Црвена армија је ослободила Лођски гето.
• 1966 — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.
• 1978 — У Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године.
• 1983 — У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.
• 1983 — Епл је представио Apple Lisa, свој први комерцијални лични рачунар са графичким корисничким интерфејсом и рачунарским мишом.
• 1986 — Brain, први рачунарски вирус за персоналне рачунаре, се почео да се шири.
• 1989 — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.
• 1993 — Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи.
• 1995 — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.
• 2001 — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона.
• 2006 — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе.
• 2007 — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра.
• 2011 — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије.
• 2012 — ФБИ је угасио сајт за размену података Megaupload.

• 1809 — Едгар Алан По, амерички писац, уредник и књижевни критичар. (прем. 1849)^[1]
• 1839 — Пол Сезан, француски сликар. (прем. 1906)^[2]
• 1847 — Милован Глишић, српски књижевник. (прем. 1908)^[3]
• 1876 — Милан Беговић, хрватски књижевник. (прем. 1948)^[4]
• 1902 — Георгије Острогорски, руско-српски историчар (византолог). (прем. 1976)^[5]
• 1920 — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар, 5. генерални секретар Организације уједињених нација (1982—1991). (прем. 2020)^[6]
• 1921 — Даворјанка Пауновић Зденка, студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосипа Броза Тита. (прем. 1946)^[7]
• 1928 — Томислав Карађорђевић, југословенски принц, други син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије. (прем. 2000)^[8]
• 1930 — Типи Хедрен, америчка глумица, активисткиња за права животиња и модел.^[9]
• 1943 — Џенис Џоплин, америчка музичарка. (прем. 1970)^[10]
• 1945 — Драган Холцер, југословенски фудбалер. (прем. 2015)^[11]
• 1946 — Џулијан Барнс, енглески писац.^[12]
• 1946 — Доли Партон, америчка музичарка, музичка продуценткиња, глумица и списатељица.^[13]
• 1949 — Роберт Палмер, енглески музичар и музички продуцент. (прем. 2003)^[14]
• 1952 — Ирфан Менсур, српски глумац, редитељ, сценариста, педагог и ТВ водитељ.^[15]
• 1960 — Жарко Лаушевић, српски глумац. (прем. 2023)^[16]
• 1966 — Стефан Едберг, шведски тенисер.^[17]
• 1969 — Предраг Мијатовић, црногорски фудбалер.^[18]
• 1972 — Дре де Матео, америчка глумица.^[19]
• 1973 — Карен Ланком, француска порнографска глумица. (прем. 2005)^[20]
• 1977 — Нада Шаргин, српска глумица.^[21]
• 1979 — Јадранка Пејановић, српска глумица, новинарка и ТВ водитељка. (прем. 2018)^[22]
• 1980 — Џенсон Батон, енглески аутомобилиста, возач Формуле 1.^[23]
• 1980 — Владо Илијевски, македонски кошаркаш.^[24]
• 1980 — Арвидас Мацијаускас, литвански кошаркаш.^[25]
• 1981 — Крис Ворен, америчко-панамски кошаркаш.^[26]
• 1981 — Флоран Пјетрус, француски кошаркаш.^[27]
• 1983 — Утада Хикару, јапанско-америчка музичарка и музичка продуценткиња.^[28]
• 1985 — Војко В, хрватски хип хоп музичар.
• 1985 — Орија Текау, румунски тенисер.^[29]
• 1985 — Душко Тошић, српски фудбалер.^[30]
• 1985 — Дејмијен Шазел, француско-амерички редитељ, продуцент и сценариста.^[31]
• 1986 — Клаудио Маркизио, италијански фудбалер.^[32]
• 1988 — Џавејл Макги, амерички кошаркаш.^[33]
• 1992 — Мак Милер, амерички музичар и музички продуцент. (прем. 2018)^[34]
• 1992 — Богдан Планић, српски фудбалер.^[35]
• 1994 — Дејан Георгијевић, српски фудбалер.^[36]
• 1996 — Немања Михајловић, српски фудбалер.^[37]
• 1997 — Един Атић, босанскохерцеговачки кошаркаш.^[38]

• 639 — Дагоберт I, франачки краљ (рођ. 603)^[39]
• 1629 — Абас I Велики, персијски владар (рођ. 1571)^[40]
• 1785 — Захарије Орфелин, песник, историчар, научник, богослов, издавач, картограф, калиграф преводилац, лексикограф и фармацеут. (рођ. 1726).^[41]
• 1938 — Бранислав Нушић, српски и југословенски комедиограф. (рођ. 1864).^[42]
• 1945 — Петар Бојовић, српски војвода (рођ. 1858)^[43]
• 1970 — Хамза Хумо, босанскохерцеговачки писац, новинар и историчар умјетности. (рођ. 1895)^[44]
• 1981 — Вукић Мићовић, српски хемичар. (рођ. 1896).^[45]
• 1983 — Александар Костић, српски лекар и научник.^[46]
• 2000 — Бетино Кракси, бивши италијански премијер.^[47]
• 2000 — Хеди Ламар, америчка глумица,^[48]
• 2002 — Марти Мијетунен, фински политичар.^[49]
• 2015 — Предраг Симић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Француској. (рођ. 1954)^[50]
• 2022 — Радован Бели Марковиć, српски књижевник. (рођ. 1947)^[51]

• Српска православна црква прославља један од највећих хришћанских празника Богојављење

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума