Пређи на садржај

Бугарски језик

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
бугарски језик
български език
бугарска азбука
Изговор[ˈbɤ̞ɫɡɐrski ɛˈzik]
Говори се уБугарска, Турска, Србија, Грчка, Украјина, Молдавија, Румунија и у дијаспори
РегионБалкан
Број говорника
8[1]–9[2][3][4][5] милиона (2011)
ћирилица (бугарска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Бугарска
 Европска унија
 Грчка (Света гора)
Признати мањински језик у
РегулишеИнститут за бугарски језик на Бугарској академији наука (буг. Институт за български език към Българската академия на науките (БАН))
Језички кодови
ISO 639-1bg
ISO 639-2bul
ISO 639-3bul
Распрострањеност бугарског језика у свету
{{{mapalt2}}}
  Региони у којима је бугарски већински језик
  Региони у којима је бугарски мањински језик

Бугарски језик (буг. български език) један је од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6,8 милиона,[6] чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој[7][8], Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику,[9][10][11][12][13][14] док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.[15][16][17][18][19]

Постоје три књижевне норме у савременом бугарском језику — бугарска, македонска и банатска (тзв. банатски бугарски).[20]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја бугарског језика

Историја бугарског језика може се поделити на неколико етапа:

  1. Класични стари бугарски, тзв. старославенски језик, с краја 9. до краја 12. века
  2. Средњобугарски језик
  3. Новобугарски језик

Новобугарски књижевни језик

[уреди | уреди извор]
Бугарска азбука
Јужнословенски језици, наречја и изговори
Стандардни језици
Наречја
Изговори
Источноштокавски дијалекти
Западноштокавски дијалекти
Локални говори, социолекти, жаргон и остало

Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по ро��ењу припадају главни представници бугарске књижевности 19 века (Љубен Каравелов, Христо Ботев, Иван Вазов, Петко Славејков), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори (Кузман Шапкарев, Рајко Жинзифов, Димитар Миладинов. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика (Љубомир Милетић, Бењо Цонев, Александар Теодоров-Балан). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од 1945. уклонила је из писма јерове и јонс (ѫ [ɔ̃]), а некадашњи старословенски јат (ѣ) разлучила према изговору на источне бугарске говоре (јакавица) и западне бугарске говоре (екавица) (видети: Јатова граница).

Однос са македонским

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Македонски језик § Однос са бугарским

Све до периода непосредно након Другог светског рата, сви бугарски и већина страних лингвиста су говорили о јужнословенском дијалектском континуитету који је обухватао подручје садашње Бугарске, Северне Македоније и делове Северне Грчке као групи бугарских дијалеката.[9][10][11][12][21][14] Насупрот томе, српски извори су их означавали као „јужносрпске” дијалекте.[22][23] Неке локалне конвенције именовања укључују bolgárski, bugárski и тако даље.[24] Кодификатори стандардног бугарског језика, међутим, нису желели да дају никакве могућности за плурицентрични „бугаро-македонски” компромис.[25] Године 1870. Марин Дринов, који је имао пресудну улогу у стандардизацији бугарског језика, одбацио је предлог Партенија Зографског и Кузмана Шапкарева за мешовити источни и западно бугарски/македонски темељ стандардног бугарског језика, наводећи у свом чланку у новинама Македонија: „Такво вештачко склапање писаног језика је нешто немогуће, недостижно и нечувено.”[26][27][28]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bulgarian”. 
  2. ^ „Bulgarian language”. The Columbia Encyclopedia, 6th ed. Columbia University Press. 
  3. ^ Rehm, Georg; Uszkoreit, Hans (2012). „The Bulgarian Language in the European Information Society”. The Bulgarian Language in the Digital Age. White Paper Series. 4. Springer Science+Business Media. стр. 50—57. ISBN 978-3-642-30167-4. doi:10.1007/978-3-642-30168-1_8. 
  4. ^ Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910. Архивирано из оригинала 01. 12. 2021. г. Приступљено 13. 01. 2019. 
  5. ^ Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  6. ^ Lewis, M. Paul, ур. (1986—2009). „Бугарски”. Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition. SIL International. 
  7. ^ Митринов, Георги (2011). Южнородопските български говори в Ксантийско и Гюмюрджинско (По данни от Помашко-гръцки речник на Петрос Теохаридис – Солун, 1996). Софија: Фондация ВМРО. ISBN 978-954-92064-4-9. 
  8. ^ Henzelmann, Martin (2015). Authentizität als treibende Kraft bei der Herausbildung slavischer Mikroliteratursprachen (am Beispiel des Pomakischen und des Schlesischen). Specimina Philologiae Slavicae: 185. München: Biblion Media. стр. 65—176. ISBN 978-3866885813. 
  9. ^ а б Mazon, Andre. Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.
  10. ^ а б Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.
  11. ^ а б Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
  12. ^ а б K. Sandfeld, Balkanfilologien (København, 1926, MCMXXVI).
  13. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.
  14. ^ а б Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).
  15. ^ Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.
  16. ^ Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН. 
  17. ^ Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  18. ^ Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481. 
  19. ^ Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.
  20. ^ Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“, Българска Академия на Науките (БАН) (1978). Единството на българския език в миналото и днес. Издателство на Българската Академия на Науките, София. 
  21. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März 1909, p. 195.
  22. ^ James Minahan. One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups, p.438 (Greenwood Press, 2000)
  23. ^ Bernard Comrie. The Slavonic Languages, p.251 (Routledge, 1993).
  24. ^ Шклифов, Благой and Екатерина Шклифова, Български деалектни текстове от Егейска Македония, София 2003, с. 28–36 (Shklifov, Blagoy and Ekaterina Shklifova. Bulgarian dialect texts from Aegean Macedonia Sofia 2003, p. 28–33)
  25. ^ Clyne, Michael (1992). Pluricentric Languages: The Codification of Macedonian. Walter de Gruyter. стр. 440. ISBN 978-3110128550. 
  26. ^ Makedoniya July 31st 1870
  27. ^ Marinov, Tchavdar (2013). „In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies”. Entangled Histories of the Balkans - Volume One. стр. 443. ISBN 9789004250765. doi:10.1163/9789004250765_010. 
  28. ^ Благой Шклифов, За разширението на диалектната основа на българския книжовен език и неговото обновление. "Македонската" азбука и книжовна норма са нелегитимни, дружество "Огнище", София, 2003 г. . стр. 7-10.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  • Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910. Архивирано из оригинала 01. 12. 2021. г. Приступљено 13. 01. 2019. 
  • Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН. 
  • Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  • Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481. 
  • Pisani, Vittore (2012). Old Bulgarian Language. Sofia: Bukvitza. ISBN 978-9549285864. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 13. 01. 2019. 
  • Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1993). The Slavonic Languages. Routledge. ISBN 978-0-415-04755-5. 
  • Klagstad Jr., Harold L. (1958), The Phonemic System of Colloquial Standard Bulgarian, American Association of Teachers of Slavic and East European Languages, стр. 42—54 
  • Ternes, Elmer; Vladimirova-Buhtz, Tatjana (1999), „Bulgarian”, Handbook of the International Phonetic Association, Cambridge University Press, стр. 55—57, ISBN 978-0-521-63751-0 
  • Бояджиев и др. (1998) Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Фонетика
  • Жобов, Владимир (2004) Звуковете в българския език
  • Кръстев, Боримир (1992) Граматика за всички
  • Пашов, Петър (1999) Българска граматика
  • Vladimir I. Georgiev; et al., ур. (1971—2011), Български етимологичен речник [Bulgarian etymological dictionary], I-VII, Българска академия на науките 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Лингвистички извештаји

Речници

Курсеви

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бугарски_језик&oldid=28555524”