Пређи на садржај

Кортизол

С Википедије, слободне енциклопедије
Кортизол
IUPAC име
(11β)-​11,​17,​21-​trihydroxypregn-​4-​ene-​3,​20-​dione
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • C
Начин применеОрално, интравенозно, топикално
Правни статус
Правни статус
  • Rx Only (U.S.) (изузев 1-2% јачине топикално)
Идентификатори
CAS број50-23-7 ДаY
ATC кодH02AB09 (WHO) (и други)
PubChemCID 5754
ChemSpider5551
Хемијски подаци
ФормулаC21H30O5
Моларна маса362.460
  • O=C4\C=C2/[C@]([C@H]1[C@@H](O)C[C@@]3([C@@](O)(C(=O)CO)CC[C@H]3[C@@H]1CC2)C)(C)CC4
  • InChI=1S/C21H30O5/c1-19-7-5-13(23)9-12(19)3-4-14-15-6-8-21(26,17(25)11-22)20(15,2)10-16(24)18(14)19/h9,14-16,18,22,24,26H,3-8,10-11H2,1-2H3/t14-,15-,16-,18+,19-,20-,21-/m0/s1
  • Key:JYGXADMDTFJGBT-VWUMJDOOSA-N

Кортизол је кортикостероидни хормон који настаје у кори надбубрежне жлезде.[1] То је веома важан хормон који се често означава и као „хормон стреса“ јер учествује у одговору организма на стрес. Одговоран је за повећање крвног притиска, нивоа шећера у крви а има и имуносупресивно дејство. У фармакологији, синтетички облик кортизола назива се хидрокортизон и користи се као антагониста у контролисању симптома алергија, као антиинфламатор и у терапији дефицијенције кортизола. Када је први пут ушао у примену у лечењу реуматоидног артритиса, означавао се као једињење Е.[2][3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Scott, E. (22. 9. 2011). „Cortisol and Stress: How to Stay Healthy”. About.com. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2011. 
  2. ^ Hoehn K, Marieb EN (2010). Human Anatomy & Physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. ISBN 978-0-321-60261-9. 
  3. ^ Chyun YS, Kream BE, Raisz LG (1984). „Cortisol decreases bone formation by inhibiting periosteal cell proliferation”. Endocrinology. 114 (2): 477—80. PMID 6690287. doi:10.1210/endo-114-2-477. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]