Постељица
Постељица или плацента је орган изграђен од ткива мајке (зид материце) и ембрионалног ткива (хорионске ресице) који функционише само у току интраутериног развића.
Имплантација и плацентална баријера
[уреди | уреди извор]Ембрионални омотачи сисара (феталне мембране) настају врло рано јер се животни процеси плода врше преко крвотока мајке.
Оплођење јајне ћелије сисара одиграва се у јајоводу, где почиње и браздање и врши се до образовања бластоциста. Бластоцист, затим, улази у материцу и причврсти се за њен зид, што се назива имплантација (implantatio = усађивање). Хорионске ресице различитих група сисара продиру до различитих слојева материце. Код еволуционо старијих само належу на епител зида материце, док код човека продиру у крвне судове тако да су утопљене у крви мајке.
Између крвотока мајке и крвотока ресица (ембриона) постоји опна тзв. плацентална баријера, која спречава мешање крви мајке и ембриона. Плацентална баријера се понаша као полупропустљива опна. Мали молекули пролазе кроз њу дифузијом – ка плоду пролазе H2О и О2, а у обрнутом правцу CO2 и уреја. Исто важи за соли и моносахариде. Пролаз сложених молекула, какви су витамини, хормони, антитела, врши се пиноцитозом.
Извесни патогени организми и вируси могу да прођу кроз плаценталну баријеру и заразе плод. Тако продиру изазивачи сифилиса, вируси – узрочници разних врста богиња (рубеола, варичела вируси), ХИВ вирус. Лекови, такође могу да пролазе кроз баријеру и доведу до оштећења плода. Најпознатији такав лек је талидомид, који је 50-их година прошлог века, преписиван трудницама као благо средство за смирење, а у току 10 наредних година довео је до рађања 10-12 000 деце са тешким оштећењима па је повучен из употребе. Фактори који изазивају оштећења, наказност, плода називају се тератогени фактори (терата=наказа).
Грађа и улоге плаценте
[уреди | уреди извор]Плацента је, дакле, орган изграђен од материнског ткива (зид материце) и ембрионалног ткива (хорионске ресице) који функционише само у току интраутериног развића. Крв из постељице одлази у ембрион преко пупчане вене, а враћа се у плаценту преко пупчаних артерија. Основне улоге овог органа су:
- исхрана ембриона и размена гасова;
- одстрањивање штетних и непотребних материја;
- заштита;
- лучење хормона: естрогених и прогестерона, важних за одржавање трудноће код жена.
Типови плаценте
[уреди | уреди извор]Према распореду хорионских ресица, разликују се следећи типови плаценти:
- дифузна – ресице су разбацане по целој површини хориона (код свиња);
- котиледонарна – ресице су груписане у виду розете (котиледона) између којих су делови глатког хориона (код говеда);
- зонална - ресице су распоређене у виду појаса (код пса);
- бидискоидална – ресице су ограничене на два предела облика диска, а остали делови хориона су глатки (код мајмуна);
- дискоидална – ресице образују један диск (код човека).
Према делу ембрионалног ткива које учествује у изградњи плаценте, разликују се два типа:
- хорио-вителинска – у изградњи учествује онај део хориона који је са унутрашње стране обложен жуманцетном кесом, са вителинском мрежом крвних судова (код неких торбара);
- хорио-алантоиска – веза се успоставља преко хориона обложеног алантоисом, чији крвни судови учествују у транспорту материја (код свих плаценталних сисара).
Према степену успостављене везе између хориона и материце разликују се три типа плаценте:
- епитело-хоријална – где је степен успостављене везе најмањи; хорионске ресице само належу на епител материце; у материци се образују удубљења у које залазе ресице; приликом порођаја се ресице извуку из тих удубљења (као рука из рукавице) тако да нема оштећења зида ни крварења (код свих торбара и копитара);
- ендотелио-хоријална – ресице продиру дубоко у материцу и долазе у контакт са ендотелом капилара; степен успостављене везе је већи него у претходном типу(код звери);
- хемо-хоријална – то је степен успостављене везе највећи; ресице продиру још дубље улазећи у капиларе па су утопљене у крви мајке (код примата и човека).
Код епитело-хоријалне плаценте ресице се на порођају извлаче из удубљења остављајући површину зида материце неозлеђеном, па се та плацента назива адецидуална.
Код друга два типа плаценти, при порођају се одбацуј�� не само ембрионални део плаценте већ и део зида материце који је учествовао у изградњи плаценте. На зиду материце остаје рана и јавља се крварење. Та плацента се назива децидуална.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бионет школа
- Schwangerschaft, Die Plazenta (језик: немачки)
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990
- Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
- Швоб, Т. и сурадници:Основе опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.