Пређи на садржај

Karbenoksolon

С Википедије, слободне енциклопедије
Karbenoksolon
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj5697-56-3 ДаY
ATC kodA02BX01 (WHO)
PubChemCID 46936354
DrugBankDB02329 ДаY
ChemSpider2463 ДаY
ChEMBLCHEMBL499915 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC34H50O7
Molarna masa570,757
  • CC1(C)[C@@H](CC[C@]2(C)[C@@H]1CC[C@]1(C)[C@H]2C(=O)C=C2[C@@H]3C[C@@](C)(CC[C@@]3(C)CC[C@@]12C)C(O)=O)OC(=O)CCC(O)=O
  • InChI=1S/C34H50O7/c1-29(2)23-10-13-34(7)27(32(23,5)12-11-24(29)41-26(38)9-8-25(36)37)22(35)18-20-21-19-31(4,28(39)40)15-14-30(21,3)16-17-33(20,34)6/h18,21,23-24,27H,8-17,19H2,1-7H3,(H,36,37)(H,39,40)/t21-,23+,24+,27-,30-,31+,32+,33+,34+/m0/s1 ДаY
  • Key:OBZHEBDUNPOCJG-SZTGPWMUSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja2.925 °C (5.297 °F)

Karbenoksolon je organsko jedinjenje, koje sadrži 34 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 570,757 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 7
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 5,9
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -8,7
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 118,0
  1. ^ Sandeep TC, Yau JL, MacLullich AM, Noble J, Deary IJ, Walker BR, Seckl JR: 11Beta-hydroxysteroid dehydrogenase inhibition improves cognitive function in healthy elderly men and type 2 diabetics. Proc Natl Acad Sci U S A. 2004 Apr 27;101(17):6734-9. Epub 2004 Apr 7. PMID 15071189
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).