Слатина (Неготин)

Слатина
Слатина;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
— 2011.	479
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 28″ С; 22° 26′ 33″ И / 44.407666° С; 22.4425° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	91 m
	Слатина Слатина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG

Слатина је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 246 становника (према попису из 2011. било је 437 становника, према попису из 2002. било је 479 становника а према попису из 1991. било је 1009 становника).

Положај села

Слатина је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 27 километара северозападно од Неготина. Смештена је на просечно 60 метара надморске висине, на обалама Слатинске реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44° 24’ 46”, источна географска дужина 22° 26’ 55”, а површина атара 1.909 хектара.

Село је у сливу доњег тока Слатинске реке, између Дунава и села Михајловца, Уровице и Купузишта. Поред Дунава је шљунковита и песковита тераса а на западу су брда Пискоње, Велико Брдо, Страже и Дрењар (Корнет).^[1]

Историја

Слатина, по предању спада у стара расељена, па касније обновљена насеља. Први пут се помиње у турским пописима 1530. и 1586. године као насеље са 32 куће. Под називом Slafina, Zlatina наводи се почетком 18. века на Лангеровој и карти Темишварски Банат. Године 1736. у Слатини је било 44 куће, а 1784. године забележено је село Szlatina. Слатина је записана 1811. године. Село је 1846. године имало 135 кућа, 1866. 135, а 1924. године 189 кућа.^[2]

Порекло води од становништва средњег века, непознатог порекла, вероватно српског и влашког који су и основали Слатину можда крајем 15. века. Трагови овог насеља се губе кроз 17. и почетком 18. века. По пшредању становништво овог села избегло је у Влашку, а кад се повратило засновало је ово село.^[3]

Данашње насеље се дели на два „краја“ (Осоје и Присоје), као и на више група родбинских кућа. У периоду између два светска рата у њему су живеле следеће фамилије: Мијешти (слава Петковица), Гигињешти, Гуџицешти, Мартинешти и Њенулешти (слава Свети Павле), Каланешти и Фусуљешти (славе Свети Никола и Петковица), Опрешти (слава Свети Ђорђе), Дуцешти, Бораганешти или Куткурићешти (слава Велика Госпојина), Добрешти (слава Петковица), Пауљешти (слава Свети Арханђео), Јенешти и Маринкешти (слава Свети Никола), Грбицешти (слава Свети Алимпије), Маркулешти (слава Свети Арханђео), Петрашкоњи (слава Петковица), Јапурешти (слава Петковица), Пиндичешти (славе Петковица и Свети Арханђео), Думитрашевићи или Радуловићи (слава Свети Никола), Пређешти (слава Свети Павле), Фурулешти (слава Свети Павле), Несторешти (слава Свети Никола), Брндушани (слава Петковица), Цинцари или Ђорђевићи (слава Свети Никола), Јовановићи (слава Свети Никола) и Јанковићи (слава Петковица). Заветина у насељу је четвртак после Ускрса.^[2]

Православни храм у насељу посвећен Светом оцу Николају (чији дан је и црквена слава) изграђен је 1992. године. У Слатини је постојала и стара црква која се зиме 1953. године (од временских непогода) срушила.

Становништво Слатине је православно, а национално се изјашњава као српско. Само насеље је антропогеографским и етнолошким испитивањима сврстано у влашка насеља.

Године 1921. насеље имало је 189 кућа и 968 становника, 1948. године 242 кућа и 1.136 становника, а 2002. године 278 кућа и 476 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радило 379 становника (Аустрија, Шведска, Француска, Немачка, Швајцарска, Данска).

Основна школа у насељу је почела са радом 1895. године, док је школска зграда направљена 1928. године. Школске 2006/2007. године школу је похађало 9 ученика.

Земљорадничка задруга у Слатини је основана 1898. године (обновљена 1945. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Године 1963. припојена је Земљорадничкој задрузи у Михајловцу. Сељачка радна задруга „Нови Живот“ је у Слатини радила од 1949. до 1954. године (престала је са радом одлуком скупштине задругара). Дом културе насеље Слатина добија 1950, електричну расвету 1962, а асфалтни пут, локални водовод и телефонске везе са светом 1985. године.

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у Слатини је живело 246 становника што је за 191 мање у односу на 2011. када је на попису било 437 становника. У насељу живи 236 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 63,53 година (59,15 код мушкараца и 67,19 код жена).^[4]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 123 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,00 а према истом попису у насељу има 270 стамбених јединица од којих је 171 насељених.^[5]

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	1.136
1953.	1.141
1961.	1.154
1971.	1.113
1981.	1.108
1991.	1.009	633
2002.	479	982
2011.	437
2022.	246

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	319	66,59%
Власи	143	29,85%
Румуни	5	1,04%
Немци	1	0,20%
непознато	1	0,20%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	1	5
80+	12	24
75—79	27	33
70—74	30	34
65—69	16	34
60—64	17	13
55—59	9	14
50—54	10	14
45—49	11	11
40—44	16	8
35—39	10	14
30—34	9	7
25—29	17	12
20—24	2	8
15—19	8	11
10—14	9	9
5—9	8	5
0—4	5	6
Просек :	52,0	55,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	242	249	265	252	235	218	186

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	59	59	19	20	16	9	3	0	0	1	2,58

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	195	23	140	25	7
Женски	242	17	138	72	15
УКУПНО	437	40	278	97	22

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	71	53	0	0	2
Женски	48	43	0	0	0
УКУПНО	119	96	0	0	2
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	0	4	0	2
Женски	0	1	1	0	1
УКУПНО	3	1	5	0	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	2	0
Женски	0	0	0	1	1
УКУПНО	0	0	4	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце

^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 249.
^ ^а ^б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 250.
^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 54.
^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 249.

[аутоматски_генерисано1-2] а ^б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 250.

[3] Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 54.

[4] Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5.

[5] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

п р у Општина Неготин
Насељена места општине Неготин	Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик
Знаменитости и споменици културе	Водопад на Мокрањској стени Зграда Дома ЈНА Зграда Музеја Крајине Зграда Педагошке академије Кућа Стевана Мокрањца Неготинске пивнице Споменик хајдук Вељку Петровићу Хајдук Вељкова барутана Царска палата Шаркамен
Верски објекти у општини Неготин	Манастир Короглаш Манастир Буково Манастир Вратна Саборна црква Свете Тројице Стара црква Свете Богородице