Старословенска ћирилица

Старословенска ћирилица је прво ћириличко писмо које се састојало из од 44 до 46 знакова, а настало је у касном 9. вијеку на основама грчког писма за потребе православних Словена у Европи. Развијено је у Преславској књижевној школи у Првом бугарском царству за записивање старословенског језика. Савремено ћириличко писмо се првенствено користи у словенским језицима, али и у азијским језицима који су били под утицајем руске културе у 20. вијеку.

Најраније облик рукописа на ћирилици, познат као устав, био је заснован грчком унцијалном писму, ојачан лигатурама и словима глагољице за сугласнике којих није било у грчком језику.^[1]

Глагољицу је створио Ћирило, вјероватно уз помоћ брата Методија, око 863. године.^[1] Ћирилицу су највјероватније створили Ћирилови ученици деведесетих година 9. вијека Преславској књижевној школи током владавине кнеза Бориса I као погодније писмо за црквене књиге, иако су задржани бугарски симболи глагољице.^[2] Алтернативна хипотеза каже да се писмо јавило у пограничним областима грчког прозелитизма међу Словенима прије него што је кодификовано и прихваћено међу словенским систематизерима; најстарији ћирилички рукопис из 9—10. вијека је веома сличан грчком унцијалном писму,^[1] и већина унцијалних ћириличких слова је идентично грчким унцијалним парњацима.^[3] Једна од могућности је да је систематизација ћирилице почела за вријеме Преславског сабора 893 године када је старословенски језик прихваћено од стране Бугарског царства.^[3]

Слова	Уникод	Називи (ћирилица)	Називи (МФА)	Транслитерација	МФА	Поријекло	Бројеви
	А а	аꙁъ	[azʊ]	a	[a]	Непосредно од грчког слова Α	1
	Б б	бѹкꙑ	[boukɨ]	b	[b]	Један облик грчког слова Β (?), глагољичког (?), бугарске руне (Б)(?)
	В в	вѣдѣ	[vædæ]	v	[v]	Непосредно од грчког слова Β	2
	Г г	глаголь	[glagolɪ]	g	[g]	Непосредно од грчког слова Γ	3
	Д д	добро	[dobro]	d	[d]	Непосредно од грчког слова Δ	4
	Є є	ѥсть	[jɛstɪ]	(j)e	[(j)ɛ]	Непосредно од грчког слова Ε	5
	Ж ж	живѣтє	[ʑivætɛ]	ž, zh	[ʑ]	Глагољичко , бугарске руне?
	Ѕ ѕ	sѣлѡ	[d͡zælo]	dz	[d͡z]	Непосредно од грчког слова Ϛ	6
	Ꙁ ꙁ	ꙁємлꙗ	[zemlʲa]	z	[z], [ʑ]	Непосредно од грчког слова Ζ	7
	И и	ижє	[iʓɛ]	i	[i]	Непосредно од грчког слова Η	8
	І і/ Ї ї	ижєи	[i], [iʓɛjі]	i, I	[i]	Непосредно од грчког слова Ι	10
	К к	какѡ	[kako]	k	[k]	Непосредно од грчког слова Κ	20
	Л л	людиѥ	[ʎudijɛ]	l	[l], [ʎ]	Непосредно од грчког слова Λ	30
	М м	мꙑслєтє	[mɨslɛtɛ]	m	[m]	Непосредно од грчког слова Μ	40
	Н н	нашь	[naʆɪ]	n	[n], [ɲ]	Непосредно од грчког слова Ν	50
	О о	онъ	[onʊ]	o	[o]	Непосредно од грчког слова Ο	70
	П п	покои	[pokojɪ]	p	[p]	Непосредно од грчког слова Π	80
	Р р	рьци	[rɪt͡ɕi]	r	[r], [rʲ]	Непосредно од грчког слова Ρ	100
	С с	слово	[slovo]	s	[s], [ɕ]	Непосредно од грчког слова Σ	200
	Т т	тврьдо	[tvr̥do]	t	[t]	Непосредно од грчког слова Τ	300
	Ѹ ѹ/Ꙋ	ѹкъ	[oukʊ]	u	[u]	Непосредно од комбинације грчких слова Ο и Υ
	Ф ф	фрьтъ	[fr̥tʊ]	f	[f]	Непосредно од грчког слова Φ	500
	Х х	хѣръ	[xærʊ]	x	[x]	Непосредно од грчког слова Χ	600
	Ѡ ѡ	ѡмєга	[otʊ]	ō, w	[oː]	Непосредно од грчког слова Ω (писалась в форме W)	800
	Щ щ	ща(шта)	[ʆtʲa]	št, sht	[ʆtʲ]	Лигатура Ш-Т, Глаголическая лигатура Ш-Ч , Болгарские руны (?)
	Ц ц	ци	[t͡ɕi]	c	[t͡ɕ]	Эфиопская ሃ (?), еврейская צ(?), коптская ϥ (?)‎	900
	Ч ч	чрьвь	[ʧr̥vɪ]	č, ch	[ʧ]	Глаголическая , еврейская צ(?)	90
	Ш ш	ша	[ʆa]	š, sh	[ʆ]	Эфиопская ሠ (?), еврейская ש (?), коптская ϣ (?)
	Ъ ъ	ѥръ	[jɛrʊ]	ŭ, u:	[ʊ]	Переделка из греческой Β (?), Глаголическая (?)
	Ꙑ ꙑ	ѥрꙑ	[jɛrɨ]	y	[ɨ]	Лигатура Ъ-І
	Ь ь	ѥрь	[jɛrɪ]	ĭ, i:	[ɪ]	Переделка из греческой Β (?)
	Ѣ ѣ	ꙗть	[jatɪ]	ě	[æ]	Переделка из греческой Β (?)
	Ю ю	їѿированъ ѹкъ	[ju]	ju	ju	Лигатура І-Ѹ
	Ꙗ ꙗ	їѿированъ аꙁъ	[ja]	ja	ja	Лигатура I-А
	Ѥ ѥ	їѿированъ ѥсть	[jɛ]	je	[jɛ]	Лигатура І-Є
	Ѧ ѧ	ѭсъ малъ	[jɔ̃sʊ malʊ]	ę, ẽ	[ɛ̃]	Одна из форм греческой Α (?), Глаголическая (?)
	Ѫ ѫ	ѭсъ вєликъ	[jɔ̃sʊ wεlikʊ]	ǫ, õ	[ɔ̃]	Глагољска
	Ѩ ѩ	їѿированъ ѭсъ малъ	[jotirowan jɔ̃sʊ malʊ]	ję, jẽ	[jɛ̃]	Лигатура I-Ѧ
	Ѭ ѭ	їѿированъ ѭсъ вєликъ	[jotirowan jɔ̃sʊ wεlikʊ]	jǫ, jõ	[jɔ̃]	Лигатура I-Ѫ
	Ѯ ѯ	ѯї	[ksi]	ks	[ks]	Непосредно од грчког слова Ξ (писавшейся в форме Z, над которой дописали z)	60
	Ѱ ѱ	ѱї	[psi]	ps	[ps]	Непосредно од грчког слова Ψ	700
	Ѳ ѳ	ѳита	[fita]	θ, th, T, F	[t]/[θ]/[f]	Непосредно од грчког слова Θ	9
	Ѵ ѵ	ѵжица	[ɪʑit͡ɕa]	ü	[ɪ], [y]	Небольшая переделка греческой Υ	400
	Ꙉ ꙉ1	Ꙉрьвь	[gjrεvɪ]	gj	[gj]	Перевёрнутая (чрьвь)(?)
	Ѿ ѿ	ѿ	[otʊ]	ot	[ot]	Лигатура Ѡ-Т
	Ҁ ҁ	ҁоппа	[qoppa]	kw	[q]	Непосредно од грчког слова Ϙ	90

Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Код референцирања књига, користити Харвард стил цитирања. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.