1901

Milenijum:	2. milenijum
Vekovi:	19. vek 20. vek 21. vek
Decenije:	1880-e 1890-e 1900-e 1910-e 1920-e
Godine:	1898 1899 1900 1901 1902 1903 1904
1901 na Vikimedijinoj ostavi.
[[Datoteka:|312px]]
[[Datoteka:|312px]]

[[Kategorija: 1901

.| ]]

1901. je bila prosta godina.

januar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	februar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
mart P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	april P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
maj P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	jun P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
jul P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	avgust P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
septembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	oktobar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
novembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	decembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. januar — Britanske kolonije Zapadna Australija, Južna Australija, Kvinslend, Viktorija, Tasmanija i Novi Južni Vels formirale su Saveznu Državu Australiju, šestu najveću zemlju na svetu.
• 1. januar — Nigerija je postala britanski protektorat.
• 1. januar — Nastanak pentekostalizma u Kanzasu.
• 9. januar — Objavljena epidemija kuge u Carigradu.
• 10. januar — U Teksasu (naftno polje Spindltop) pronađene tada najveće svetske zalihe nafte - počinje Teksaški naftni bum.
• 13. januar^? — Počeo s radom Pasterov zavod u Nišu.
• 14. januar — Prvi broj "Pozorišnog lista" u Srbiji, prvi urednik Branislav Nušić.
• 22. januar — Umrla kraljica Viktorija nakon 63 godine vladavine, nasleđuje je sin Edvard VII (do 1910, u dobu označenom kao „edvardijansko”).
• 31. januar — Pretpremijera Čehovljeve „Tri sestre”.

• 1. februar — Štampan prvi broj Srpskog književnog glasnika.
• 6. februar — Prvi javni telefoni na železničkim stanicama u Parizu.
• 11. februar — U Beču umro bivši srpski kralj Milan Obrenović (biće sahranjen u manastiru Krušedol).
• 11. februar — Antijezuitski neredi u Španiji.
• 18. februar — Rekonstrukcija srpske vlade, ulazi radikal Mihailo Vujić za ministra inostranih dela.
• 21. februar — Na prilazu San Francisku potonuo brod SS Siti ov Rio de Žaneiro, oko 130 poginulih.
• 23. februar — Velika Britanija i Nemačka su dogovorile granicu između Nemačke istočne Afrike (današnja Tanzanija) i Njasalenda (današnji Malavi).
• 25. februar — Dž. P. Morgan se približio monopolu u američkoj industriji čelika − Ju Es Stil, prva korporacija vrednija od milijardu dolara.
• 26. februar — U Pekingu pogubljena dvojica lidera Bokserskog ustanka.
• 27. februar — Sultan Abdul Hamid II je poslao 50.000 vojnika na bugarsku granicu zbog nemira u Makedoniji.

• 2. mart — Američki Kongres je usvojio Platov amandman kojim je ograničena autonomija Kube, što je bio uslov za povlačenje američkih vojnika.
• 4. mart — Vilijam Makinli započinje drugi mandat predsednika SAD, Teodor Ruzvelt je potpredsednik.
• 6. mart — U Bremenu pokušaj atentata na Vilhelma II.
• 7. mart — Ruska pravoslavna crkva je ekskomunicirala Lava Tolstoja.
• 17. mart — Izložba 71 van Gogove slike u Parizu izaziva senzaciju.
• 17. mart — Studentski neredi u Sankt Peterburgu zbog ekskomunikacije Tolstoja i godišnjice smrti izvesne jedne anarhistkinje.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

• 14. jul — Otvoreno prvo radničko pozorište u Srbiji predstavama izvedenim u kafani „Radnička kasina“.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

• 3. septembar — Članovi Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije kidnapovali američku misionarku Elen Ston.
• 6. septembar — Izvršen atentat na predsednik SAD, Vilijama Makinlija, za vreme njegove posete gradu Bufalo u saveznoj državi Njujork. Makinli je preminuo osam dana kasnije.
• 7. septembar — Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan Bokserski ustanak u Kini.
• 14. septembar — Teodor Ruzvelt je inaugurisan za 26. predsednika SAD, nakon smrti Vilijama Makinlija.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

• 3. januar — Ngo Din Zjem, južnovijetnamski političar

• 28. februar — Lajnus Poling, američki hemičar i biohemičar. Dobitnik je dve Nobelove nagrade. Prva nagrada iz hemije 1954, a druga za mir 1962. (†1994)

• 29. april — Hirohito, car Japana

• 7. maj — Gari Kuper, američki glumac (†1961)
• 20. maj — Maks Eve, holandski šahista i svetski šampion u šahu (†1981)

• 15. avgust — Arnulfo Arijas, bivši predsednik Paname, (†1988)

• 25. septembar — Rober Breson, francuski reditelj. (†1999)
• 27. septembar — Ivan Milutinović, crnogorski i jugoslovenski komunist i revolucionar. Član CK KPJ, Vrhovnog štaba NOV i POJ i NKOJ-a, general-lajtnant NOVJ i narodni heroj. (†1944)
• 29. septembar — Enriko Fermi, italijanski fizičar. (†1954)

• 10. oktobar — Alberto Đakometi, švajcarski skulptor, slikar i grafičar. (†1966)

• 20. novembar — Hose Andrade, urugvajski fudbaler (†1957)

• 5. decembar — Verner Hajsenberg, nemački fizičar. (†1976)
• 16. decembar — Margaret Mid, američki antropolog (†1978)
• 27. decembar — Marlen Ditrih, nemačka glumica i pevačica. (†1992).

• 14. januar — Šarl Ermit, francuski matematičar
• 16. januar — Arnold Beklin, švajcarski slikar
• 22. januar — Viktorija Hanoverska, britanska kraljica
• 27. januar — Đuzepe Verdi, italijanski kompozitor
• 29. januar — Milan Obrenović, srpski kralj

• 2. februar — Marko Miljanov, crnogorski vojvoda i književnik
• 4. februar — Svetozar Miletić, srpski političar i pravnik

• 12. mart — Jovan Ilić, srpski književnik i političar
• 13. mart — Bendžamin Harison, predsednik SAD

• 30. maj — Viktor D’Ont, belgijski pravnik i matematičar

• 22. jul — Nikanor Popović, episkop SPC

• 5. avgust — Viktorija fon Saks-Koburg i Gota, nemačka carica
• 9. avgust — Aćim Čumić, srpski političar

• 9. septembar — Anri de Tuluz-Lotrek, francuski slikar i grafičar. (*1864)
• 14. septembar — Vilijam Makinli, predsednik SAD

• 1. oktobar — Abdur Rahman Kan, avganistanski emir

• Fizika — Vilhelm Konrad Rendgen
• Hemija — Jakobus Henrikus van ’t Hof
• Medicina — Emil Adolf fon Bering
• Književnost — Sili Pridom
• Mir — Osnivač Crvenog krsta i začetnik Ženevske konvencije Žan Anri Dinan (Švajcarska) i Frederik Pasi (Francuska)
• Ekonomija — Nagrada u ovoj oblasti počela je da se dodeljuje 1969. godine

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma