Пређи на садржај

Епископ канадски Георгије

С Википедије, слободне енциклопедије
Георгије
(Ђокић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија канадска
Чинепископ
Титулаумировљени епископ канадски
Посљедња епархијаЕпархија канадска
Године службе1984—2015.
ПретходникХристофор (Ковачевић) (администратор)
НаследникПатријарх српски Иринеј (администратор)
Лични подаци
Световно имеЂорђе Ђокић
Датум рођења(1949-05-06)6. мај 1949. (75 год.)
Место рођењаЦрњелово Горње, код Бијељине, НР БиХ, ФНР Југославија
Потпис

Георгије Ђокић (Црњелово Горње, код Бијељине, 6. мај 1949) умировљени је епископ канадски.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је на Ђурђевдан, 6. маја у селу Црњелово Горње код Бијељине од оца хаџи-Крсте и мајке Круније (рођ. Арсеновић), који су своју децу подарили цркви. Владичин брат Константин је умировљени владика средњоевропски, брат Љубомир био је свештеник у Вршанима код Бијељине, до пензионисања, а сестра Надежда монахиња у манастиру Тавни.

Од 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогоди��ње монашке школе у манастиру Острогу у време када је управник и професор био јеромонах Иринеј (Гавриловић), потоњи патријарх српски. Ђаци исте генерације били су и будући епископи: британско-скандинавски Доситеј, шумадијски Јован и ваљевски Милутин.

После монашке школе, отпутовао је на одслужење војног рока у скопску касарну „Маршал Тито” 28. августа 1969. године. Ту је провео пуних седамнаест месеци све до 27. јануара 1971. када је одслужио војни рок и вратио се у манастир Озрен. Убрзо, 11. фебруара на бденију уочи Света Три јерарха, са благословом епископа Лонгина га је замонашио игуман Сергије (Параклис), а за монашење га је привео архиђакон (потоњи епископ) Василије (Качавенда). У чин ђакона је рукоположен већ сутрадан, а јеромонах је постао на Сретење Господње, 15. фебруара 1971. године.[1]

Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио Богословију у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду.

Епископ

[уреди | уреди извор]

Као синђел, изабран је за епископа канадског 16. маја 1984. године. Блаженопочивши патријарх српски Герман га је хиротонисао 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду уз саслужење епископа тимочког Милутина и епископа зворничко-тузланског Василија. Устоличен је у Саборном храму Светог оца Николаја у Хамилтону на дан Покрова Пресвете Богородице 14. октобра исте године.[2] Устоличење је извршио епископ источноамерички и канадски Христофор и том приликом званично предао епархију канадску.[3]

Био је члан централног тела за изградњу Храма Светог Саве у Београду.

Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први српски манастир Светог Преображења Господњег у Милтону који је круна његовог градитељског рада. Основао је Савезно Коло српских сестара, довео је у Канаду петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист и издавачку делатност епархије „Источник” и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.

Владика Георгије је био први епископ обновљене епархије милешевске у периоду од 1992. до 1994. године (у то време је био само администратор епархије канадске).

Постао је почасни члан Удружења књижевника Србије у новембру 2011. године.[4]

У години када је обележавана његова тридесета година на челу епархије канадске,[5] одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски Филарет након заједничке службе у Милешеви 1. јуна 2014. године.[6]

После бројних притужби од стране свештенства и верника, Свети архијерејски синод СПЦ привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.[7] Одлуку о разрешењу потврдио је Свети архијерејски сабор 20. маја 2015. године.[8][9] Случај је стигао и до канадског суда али је државно правобранилаштво 12. септембра 2018. године саопштило пред Судом правде Онтарија у Милтону да повлачи оптужбе за превару против епископа Георгија као и да не наставља са оптужбама јер „нема разумних изгледа за осуду”.[10]

Објављене књиге

[уреди | уреди извор]
  • „Печат мојега владичанства”, 2006.
  • „Ковчежић успомена”, 2011.[11]
  • „Девето блаженство”, 2020.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Његово Преосвештенство Епископ канадски к. Георгије (1984 – 2015)”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2023. г. Приступљено 02. 11. 2023. 
  2. ^ Двадесет година на челу српске цркве у Канади („Новине Торонто”, 8. октобар 2004)
  3. ^ Вујчић, Првослав (2007-01-01). „Осамсто година измирења браће” (на језику: српски). Урбани књижевни круг. Архивирано из оригинала 15. 5. 2024. г. Приступљено 2024-05-15. 
  4. ^ Епископ Георгије почасни члан Удружења књижевника Србије (СПЦ, 23. новембар 2011)
  5. ^ Његово преосвештенство Владика Георгије – Тридесет година на трону епархије („Новине Торонто”, 10. октобар 2014)
  6. ^ Освештана реновирана црква брвнара (СПЦ, 2. јун 2014)
  7. ^ Саопштење за јавност (СПЦ, 28. април 2015)
  8. ^ Саопштење за јавност (СПЦ, 20. мај 2015)
  9. ^ Обрт на заседању Сабора СПЦ – владика Георгије трајно разрешен („Политика”, 20. мај 2015)
  10. ^ „Crown Drops Charges Against Bishop Georgije” (на језику: енглески). Cision. 12. 9. 2018. Приступљено 21. 10. 2024. 
  11. ^ Представљен Ковчежић успомена Владике канадског Георгија (СПЦ, 8. септембар 2011)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Христофор (Ковачевић)
администратор
 Епископ канадски
1984 – 2015.
епархија обновљена
 Епископ милешевски
1992 – 1994.
администратор
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епископ_канадски_Георгије&oldid=28820075”