Natrijum nitrat

Natrijum nitrat
	Sodium nitrate
Drugi nazivi	Caliche; Chile saltpeter; Nitrate of soda; Nitratine; Peru saltpeter; Soda niter
Identifikacija
CAS registarski broj	7631-99-4
PubChem	24268
ChemSpider	22688
UNII	8M4L3H2ZVZ
UN broj	1498
ChEMBL	CHEMBL1644698
RTECS registarski broj toksičnosti	WC5600000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Na+].[O-][N+]([O-])=O
InChI
	InChI=1S/NO3.Na/c2-1(3)4;/q-1;+1 ; Kod: VWDWKYIASSYTQR-UHFFFAOYSA-N InChI=1/NO3.Na/c2-1(3)4;/q-1;+1; Kod: VWDWKYIASSYTQR-UHFFFAOYAL
Svojstva
Molekulska formula	NaNO3
Molarna masa	84.9947 g/mol
Agregatno stanje	Beli prah ili bezbojni kristali
Gustina	2.257 g/cm3
Tačka topljenja	308 °C
Tačka ključanja	380 °C razlaže se
Rastvorljivost u vodi	73 g/100 mL (0 °C) ; 92.1 g/100 ml (25 °C) ; 180 g/100mL (100 °C)
Rastvorljivost	veoma rastvoran u amonijaku; rastvoran u alkoholu
Indeks prelamanja (nD)	1.587 (trigonalni) ; 1.336 (romobohedralni)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	trigonalni i rombohedralni
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	−468 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298	117 J mol−1 K−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0185
EU-indeks	Nije listiran
Opasnost u toku rada	Oksidant, iritant
NFPA 704	0 1 0 OX
Tačka paljenja	ne-zapaljiv
LD50	3236 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Natrijum nitrit
Drugi katjoni	Litijum nitrat; Kalijum nitrat; Rubidijum nitrat; Cezijum nitrat
Srodna jedinjenja	Natrijum sulfat; Natrijum hlorid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Natrijum nitrat NaNO₃ je važan nitrat koji se javla u prirodi.^[5] Najveća nalazišta su u Čileu, pa se zato naziva čileanska šalitra. Manjih nalazišta ima u Egiptu, Maloj Aziji, Kolumbiji i Kaliforniji, ali od tehničkog značaja su samo nalazišta u Čileu.

Dobijanje

Sirova čilska šalitra većinom nije čista, nego se javlja sa pijeskom i glinom, te raznim drugim solima (najčešće natrijum hloridom). Osim toga sadrži primese natrijum-, magnezijum- i kalcijum- sulfata i malim količinama kalcijum jodata, te je siva ili smeđa kamena masa. Iz ovog materijala dobija se natrijum nitrat izluživanjem vrućom vodom. Pritom se nastali rastvor natrijum nitrata filtrira da se odvoji glineni mulj i zaostali nerastvoreni natrijum hlorid, a zatim se hladi pri čemu kristalizira. Dobiveni natrijum nitrat je 98%-tan. Matični lugovi sadrže natrijum jodat i služe za dobijanje joda.^[6] U Njemačkoj se natrijum nitrat dobija pretežno iz sode sa azotnom kiselinom:

Na₂CO₃ + 2 HNO₃ → 2 NaNO₃ + H₂O + CO₂

i to tako da se nitrozni otpadni plinovi od oksidacije amonijaka apsorbiraju u rastvoru sode. Pritom nastali rastvor nitrita i nitrata (Na₂CO₃ + 2 NO₂ → NaNO₂ + NaNO₃ + CO₂) se zakiseli azotnom kiselinom i oksidira se u vazduju u nitrat, koji se sodom neutrališe i upari u vakuumskim isparivačima.

Osobine

Natrijum nitrat kristalizira iz vodenog rastvora u obliku bezbojnih, kockastih romboedara (kubična šalitra), koji imaju tačku topljenja na 307 °C, a kod 380 °C počinju da se degradiraju. U vodi se lako rastvara i rastvorljivost mu jako raste sa porastom temperature.^[7]

Upotreba

Veći deo čilske šalitre ranije se koristio za đubrivo, ostali dio se upotrebljavao za dobijanje azotne kiseline i kalijumove šalitre. Danas natrijum-nitrat ima značaj samo kao veštačko đubrivo.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[5] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[6] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[7] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[1]