Konfucije
| 孔丘 Kong Qiu | |
|---|---|
| Drevna filozofija | |
| Kineska filozofija | |
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 28. septembar 551. pne. Qufu, Kina |
| Smrt | 479. pne. Qufu, Kina |
| Filozofija | |
| Škola/Tradicija | osnivač konfucijanizma |
| Glavni interesi | moralna filozofija, društvena filozofija, etika |
| Znamenite ideje | |
| Inspiracija | |
Od
| |
Konfučije ili Konfucije[1] (tradicionalno: 28. 9. 551. – 4. 3. 479. pre nove ere) kineski filozof i socijalni reformator čija su učenja bila i ostala veoma značajna širom istočne Azije. Bio je jedan od prvih privatnih učitelja u kineskoj istoriji. Najznačajniji je njegov etički sistem vrednosti, koji je bio temelj kineske državnosti i socijalne misli tokom celog feudalnog perioda. Sa razvojem feudalizma tokom Han dinastije u Kini njegova je filozofija instrumentalizovana u cilju učvršćivanja carske vlasti.
Videti još: Kineska imena
U Kini Konfučije se obično naziva: Učitelj Kung (孔子, pin-jin:: Kǒng Zǐ, srp. Kung C’; ili 孔夫子, pin-jin: Kǒng Fū Zǐ, srp. Kung Fu C’).
Njegovo je prezime bilo Kung (孔, pin-jin: Kǒng), lično ime Ćiju (丘, pin-jin: Qiū, bukv. breg), a nadimak Džung-ni (仲尼, pin-jin: Zhòngní).
Neka od Konfučijevih posthumnih imena su: Vrhovni učitelj i mudrac (至聖先師, pin-jin: Zhìshèng xiānshī), Gospodar propagator kulture, vrhovni mudrac i veliki ostvaritelj (大成至聖文宣王, pin-jin: Dàchéng zhìshèng wénxuān wáng) i Uzorni učitelj deset hiljada generacija (万世师表, pin-jin: Wànshì shībiǎo)
Srpska transkripcija Konfučije ili Konfucije potiče od latinske transkripcije Confucius koju su načinili jezuiti u XVI veku.
Prema tradicionalnom verovanju, Konfučije je rođen 28. septembra 551. godine pre nove ere, u mestu Ći-fu (曲阜, pin-jin: Qūfù) u državi Lu (鲁, pin-jin: Lǔ), u današnjoj provinciji Šan-dung.
Konfučijev otac, general Šu-lijang H’ (叔梁纥, pin-jin: Shūliáng Hé) bio je poreklom iz plemićke porodice države Sung, koja se po padu države Sung u vreme Konfučijevog oca preselila u državu Lu. General Šu-lijang je imao 66 godina kada se Konfučije rodio, a njegova majka samo petnaest. Ovaj brak nije bio u skladu sa ritualnim propisima tog vremena, po kojima muškarac stariji od 63 godine nije više smeo da stupi u brak. Kada mu je otac umro, Konfučiju je bilo samo tri godine i samohrana majka ga je odgajila u siromaštvu.
Konfučije se u devetnaestoj godini oženio sa Ći Guan-š’ (亓官氏, pin-jin: Qí Guānshì) i dobio sina kome je dao ime Li (鲤, pin-jin: Lǐ, bukv. šaran) a nadimak Bo-ji (伯鱼, pin-jin: Bóyú). Radio je kao činovnik u državi Lu, kao nadzornik kraljevskog blaga i kao nadzornik skladišta kraljevske robe, a proveo je neko vreme i na mestu ministra pravde, tj. vrhovnog sudije države Lu. Mesto ministra napustio je zbog neslaganja sa vladarem, i zbog toga kasnije nije mogao ponovo da napreduje u državnoj službi. U pedesetoj godini, zbog dvorskih spletki napušta u potpunosti državnu službu i kreće na putovanje po kineskim državama, podučavajući i obične ljude i vladare. Pred kraj života, vratio se u državu Lu, gde je nastavio da podučava mnogobrojne učenike. Umro je u 73. godini, 4. marta 479. godine pre nove ere.
Glavni članak: Konfučijanizam
U Razgovorima (Lun-ji ili Konfučijansko štivo), zbirci aforizama Konfučija i njegovih učenika, Konfučije kaže za sebe da je samo prenosilac i reintepretator starih znanja. U vremenu raspada robovlasničkog društva, mnogobrojnih ratova i stvaranja feudalizma u Kini, on je kao svoju dužnost video reafirmaciju starih društvenih i moralnih vrednosti. Ipak, on se ne može smatrati konzervativnim učiteljem, jer je kroz svoja tumačenja starih spisa davao često sopstvene nove i originalne ideje o politici i moralu.
Takođe, mada se Kinezi često pridržavaju konfučijanskih običaja na religijski način, konfučijanizam se ne posmatra kao religija jer se skoro uopšte ne dotiče teoloških i duhovnih pitanja (o Bogu, zagrobnom životu i slično).
Konfučijanska etika je strogo racionalna, jasna i beskompromisna u pogledu razlike legaliteta i moraliteta radnje. Direktna je preteča Kantovog kategoričkog imperativa i sadrži istu maksimu u svom temelju. Zasniva se na tri koncepta: rituala, ispravnosti i čovekoljublja.
Po Konfučiju, suština svakog čoveka je čovekoljublje odnosno žen (仁, pin-jin: rén). Ono je materijalna suština čovekovih dužnosti prema drugima i ispoljava se preko savesnosti prema drugima, lojalnosti (忠, pin-jin: zhōng, džung) ili preko altruizma, obzirnosti (恕, pin-jin: shù, šu). Jedino čovek koji se pridržava čovekoljublja može da pravilno i u potpunosti obavlja svoje dužnosti prema drugima.
Aksiom savesnosti prema drugima glasi: Ako želiš sebe da uzdigneš, uzdigni druge (己欲立, 而立人, pin-jin: Jǐ yù lì, ér lì rén; Lun-ji 6:30). Aksiom altruizma glasi: Ne čini drugome ono što ne želiš sebi (己所不欲, 勿施于人, pin-jin: Jǐ suǒ bú yù, wù shī yú rén; Lun-ji 2:2). Ova dva načela su u Kini poznata kao načelo primenjivanja aršina, gde čovek koristi sebe kao jedino merilo za regulisanje vlastitog ponašanja.
Najbolji je i najmoralniji čovek onaj koji dela iz čovekoljublja, na temelju ispravnosti (义, pin-jin: yì, ji). Moralno ispravan (po Kantu: moralan) postupak je onaj koji je učinjen zbog čiste moralnosti i dužnosti, kao jedinog motiva. Svaki drugi postupak, koji je učinjen iz koristi (利, pin-jin: lì, li) može vrednosno biti određen kao dobar ili kao loš ali nije u suštini moralan (po Kantu: postupak u skladu sa dužnošću, ali ne radi nje same naziva se legalnim). Konfučije je rekao: Plemeniti čovek razume ispravnost, mali čovek razume korist (君子喻于义, 小人喻于利, pin-jin: Jūnzǐ yù yú yì, xiǎorén yù yú lì; Lun-ji 4:16).
Rituali (礼, pin-jin: lǐ, li) su materijalni izraz, odnosno pojavni vid čovekoljublja. Iako se njegova manifestacija ograničava ritualima, čovekoljublje ne odbacuje rituale, već traži odgovarajući način da se iskaže.
Konfučijeva politička misao temelji se na njegovoj etici i ideji o društvenim odnosima.
Konfučije je društvene odnose sveo na pet glavnih, pod koje se mogu podvesti svi drugi: odnos vladara i podanika, oca i sina, muža i žene, starijeg i mlađeg brata i odnos između prijatelja. Prva četiri odnosa karakterišu pravednost i dobronamernost u upravljanju, iskrenost i ispravnost u ponašanju; odnos među prijateljima treba da karakteriše međusobno unapređivanje u vrlini. Stoga je veoma važan uticaj i primer vladara.
U skladu sa ovim, reinterpretiran je i odnos prema mandatu Neba, odnosno poreklu i suštini carske vlasti. Konfučije je podržavao ideju carskog apsolutizma, ali je uveo i razna formalna ograničenja vladarevoj samovolji. Između ostalog, smatrao je da u okviru poštovanja nadređenog, podređeni ima obavezu da ga posavetuje, ukoliko ovaj ne dela pravilno.
Konfučijev učenik Mencije je iz ove misli izveo svoju političku teoriju prema kojoj vladar koji se ne ponaša kako priliči njegovom položaju može da izgubi mandat Neba i bude zbačen sa prestola. Na taj način je opravdano ubistvo tiranina i pružen je formalni legitimitet smeni dinastija.
U drugom veku pre nove ere, učenjak i državnik Dung Džung-šu (董仲舒, pin-jin: Dǒng Zhòngshū) iz države Ćin institucionalizovao je konfučijanizam kao državnu ideologiju i ustanovio sistem državnih ispita za buduće činovnike. Ovo stanje se, uz izvesne izmene, zadržalo do proglašenja republike 1911. godine, a konfučijanizam je, kao integralni deo kineske misli, inkorporiran u savremeni socijalizam sa kineskim karakteristikama.
Tradicionalno, Konfučije se smatra autorom ili komentatorom šest klasičnih dela konfučijanske književnosti. To su:
Danas naučnici smatraju da Konfučije lično nije učestvovao u pisanju ili komentarisanju nijednog od navedenih dela.
Veoma je značajna i zbirka Razgovori (论语, pin-jin: Lùnyǔ, Lun-ji) koja se sastoji od aforizama koje su ostavili Konfučije i njegovi učenici.
Glavni članak: Konfučijevi učenici
Konfučijevu misao nastavili su da šire i dorađuju njegovi direktni učenici i potomci. Najznačajniji među njima su: Konfučijev unuk C’-s’ (子思, pin-jin: Zǐsī), Mencije (孟子, pin-jin: Mèng Zǐ, Meng C’), Sjin C’ (荀子, pin-jin: Xún Zǐ) i Jen Hui (颜回, pin-jin: Yán Huí).
Konfučijevi potomci su tokom celog dinastičkog perioda bili priznavani i dobijali su posebne počasti i titule od vladara. Posebna titula vojvode vrhunske svetosti (衍圣公, pin-jin: Yǎnshèng gōng, Jen-šeng gung) davana je najstarijem članu svake generacije. Sadašnji najstariji direktni Konfučijev potomak je Kung D’-čeng (孔德成, pin-jin: Kǒng Déchéng), 77. generacija, rođen 1920. godine, profesor na Narodnom univerzitetu na Tajvanu.
- Brkić, Svetozar, Izabrani spisi: Laoce, Konfucije, Čuangce, Prosveta, Beograd 1983.
- Juzef, Keler, Osnivači velikih religija, Radnička štampa, Beograd 1978.
- Pušić, Radosav, Sin neba, Svetovi, Novi Sad 1996.
- Feng, Ju-lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd 1976.
- ↑ „Srpski na srpskom”. RTS. 29. 3. 2016.. Pristupljeno 17. 9. 2018. »A Konfucije, šta ćemo sa njim? Da li je on Kofucije po novom ili po starom?«
Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Konfucije
