1937

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine:	1934 1935 1936 – 1937 – 1938 1939 1940

1937. po kalendarima

Gregorijanski	1937. (MCMXXXVII)
Ab urbe condita	2690.
Islamski	1355–1356.
Iranski	1315–1316.
Hebrejski	5697–5698.
Bizantski	7445–7446.
Koptski	1653–1654.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1992–1993.
• Shaka Samvat	1859–1860.
• Kali Yuga	5038–5039.
Kineski
• Kontinualno	4573–4574.
• 60 godina	Yin Vatra Vo(l) (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11937.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1937 (MCMXXXVII) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

1937: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• početkom godine - Inostrani dug Kraljevine Jugoslavije procenjen na 45 milijardi dinara a unutrašnji 7,9 milijardi^[1] (kurs dinara je oko 48 za dolar^[2]).
• 1. 1. - Anastasio Somoza García postao predsednik Nikaragve (praktično diktator od 1936. do '56.).
• 2. 1. - Anglo-italijanski "džentlmenski sporazum" o interesima na Mediteranu.
• 4. 1. - Patrijarh Varnava u božićnoj poslanici upozorava da se "...širi komunistički otrov... naročito omladini našoj...".
• 6. 1. - Popis stanovništva u SSSR: rezultati uništeni, organizatori poslati u gulage.
• 9. 1. - Lav Trocki stigao u Meksiko.
• 9. 1. - Sudar talijanskih parobroda "Moreja" i "Ubertas" kod Tajerskih sestrica - "Ubertas" je potonuo bez žrtava.^[3]
• 15. 1. - Španski građanski rat — Druga bitka na Korunjskom drumu: nacionalisti su ga presekli, ali Madrid nije opkoljen.
• 16. 1. - Sastanak Stojadinovića i Mačeka kod Brežica - bez pomaka.
• januar - Poplave u osam država SAD, 333 mrtvih, od čega 225 u Kentakiju.
• 19. 1. - Howard Hughes postavlja rekord: od Los Anđelesa do Njujorka za 7 sati, 28 minuta and 25 sekundi.
• 20. 1. - Inauguracija američkog predsednika Ruzvelta za drugi mandat, prvi put na ovaj datum umesto 4. marta.

• 23. 1. - Prva grupa jugoslovenskih dobrovoljaca se pridružila Internacionalnim brigadama u španskom ratu.
• 23. 1. - Odlukom Kraljevske banske uprave Dunavske Banovine, u Novom Sadu odobren je rad i pravila Hrvatske kulturne zajednice u Subotici.
• 24. 1. - Ugovor o večnom prijateljstvu Jugoslavije i Bugarske.
• 26. 1. - Košava od 20-25 m/s i hladnoća od -13 stepeni u Beogradu, brodovi zarobljeni ledom na rekama.
• 29. 1. - Potpredsjednik HSS August Košutić se vratio u zemlju iz emigracije.
• 23 - 30. 1. - Drugo Moskovsko suđenje, Sedamnaestorici iz "Antisovjetskog trockističkog centra" (Karl Radek, Georgij Pjatakov, Grigorij Sokoljnikov...) - 13 smrtnih kazni.
• 30. 1. - Hitler otkazao i poslednje obaveze prema Versajskom ugovoru, Rajshtag produžuje Zakon o vanrednom ovlašćenju iz 1933. za još četiri godine.
• 31. 1. - Bataljon Dimitrov se pridružio XV internacionalnoj brigadi, u njemu je i 25 Jugoslovena, npr. Veljko Vlahović, Franc Rozman.

• 4. 2. - Prva skupština Srpskog kulturnog kluba u Beogradu.
• 4. 2. - Bombarderi bezuspešno pokušali razbiti led na Velikoj Moravi kod Dragovca, u požarevačkom srezu su poplave.
• februar, početkom - Probijen put kroz Platije u Crnoj Gori, sledi proširivanje i završetak puta.^[4]
• 5. 2. - Predsednik Ruzvelt predlaže da se broj sudija Vrhovnog suda SAD poveća sa 9 na 15 (reforma prozvana "plan za pakovanje suda").
• 7. 2. - Osnovan Savez jugoslovenske aeronautičke industrije.^[5]
• 3 - 8. 2. - Španski građanski rat – Bitka za Málagu se okončava pobedom nacionalista i Italijana i zauzećem grada; ubijene hiljade republikanaca, otvorena paljba i na kolonu izbeglica (Masakr na putu Málaga–Almería).
• 6. 2. - U Beogradu radi Odsek dečje policije, za postupanje sa napuštenom decom i mlađim maloletnicima.^[6]
• 6. 2. - 27. 2. - Bitka na Harami, istočno od Madrida: nacionalisti postižu neke uspehe ali ne uspevaju postići proboj.
• 11. 2. - Završen je veliki sit-down štrajk u General Motorsovoj fabrici u Flint, Michigan: radnici su dobili povišicu, United Automobile Workers postaju važan sindikat, koji se širi auto-industrijom.
• 11. 2. - Joachim von Ribbentrop uručuje u Londonu formalni zahtev za povratak bivših nemačkih kolonija. Pre neki dan je napravio gaf kada se kralj George VI trgao od njegovog nacističkog pozdrava.
• 13. 2. - Požar u bioskopu u (Š)Antoungu u Mandžuriji, izveštava se o 685 (ili 658) žrtava.^[7]
• 15. 2. - Odbor za nemešanje u Londonu odlučio da se po zemljama zabrani vrbovanje i slanje dobrovoljaca za Španiju, od 20. februara, i da španske granice budu pod međunarodnom kontrolom.
• februar - Afera Dijamantštajn - "Tehnička unija" - Zbor u Jugoslaviji^[8].
• februar - Opijumska krijumčarska afera u Beogradu: u kući na Karaburmi nađeno 94 kg prerađenog i 64 neprerađenog opijuma.^[9]
• februar - Objavljeni rezultati provincijskih izbora u Britanskoj Indiji: Indijski nacionalni kongres dobija vlast u osam od 11 provincija.
• 18. 2. - Umro Grigorij Ordžonikidze, član Politbiroa i narodni komesar teške industrije SSSR.
• 19. 2. - Yekatit 12: pokušaj ubistva italijanskog vicekralja Etiopije Gracijanija u Adis Abebi, slede krvave represalije sa hiljadama ubijenih.
• 25. 2. - Zemljotres blizu Čačka, ima materijalne štete.
• 25. 2. - Objavljena Steinbeckova novela "O miševima i ljudima".
• 27. 2. - Nekoliko studenata frankovaca upalo u prostorije "Hrvatskog dnevnika", bliskog Vlatku Mačeku.^[10]
• 28. 2. - Predat je saobraćaju podmorski telegrafski kabl između Jugoslavije i Francuske, preko Igala i Tunisa.
• 28. 2. - Tuča u Beogradu između antifašističkih studenata i ZBOR-ovih "letećih odreda" ispred bioskopa Triglav u Sarajevskoj.

• 4. 3. - U jugoslovenskim vodama zaustavljen francuski brod La Corse koji je trebao prevesti 400 dobrovoljaca u Španiju, među uhapšenima je Adolf Muk, član CK KPJ.
• 4. 3. - 9. dodjela Oscara: najbolji film je The Great Ziegfeld, ukupno tri nagrade, Anthony Adverse četiri, The Story of Louis Pasteur tri.
• 8. 3. - Bitka kod Gvadalahare počinje italijanskom ofanzivom.
• 10. 3. - Objavljena enciklika pape Pija XI Mit brennender Sorge ("S gorljivom brigom"), u kojoj se kritikuje nacistički režim.
• 15. 3. - U Beogradu štampan prvi broj lista "Student", osnivač i prvi urednik Ivo Lola Ribar.
• mart - Ernest Hemingway prvi put u Španiji.
• mart - Centralna omladinska komisija pri CK KPJ (Ivo Lola Ribar, Leo Mates, Lidija Šentjurc).
• 15. 3. - 31. 5. - Panpacifička mirovna izložba u Nagoji.
• 16. 3. - Uveče dolazi do krvavih nereda između de La Rocqueovih fašista i komunista u pariskom predgrađu Clichy.
• 18. 3. - Eksplozija gasa u školi u mestu New London, Texas ubija najmanje 295 đaka i nastavnika (najsmrtonosnija katastrofa u američkim školama).
• 18. 3. - Mussolini dobio "Mač Islama" u Tripoliju.
• 19. 3. - Papina enciklika Divini Redemptoris protiv komunizma.
• 20/21. 3. - Kurdi dižu pobunu u turskoj provinciji Dersim (danas Tunceli), tokom gušenja dolazi do Dersimskog masakra.
• 21. 3. - Masakr u Ponceu: policija ubila 21 nacionalističkog demonstranta na Portoriku.
• 23. 3. - Španska vlada odnosi pobedu u Bici kod Gvadalahare - podignut moral republikanaca, blamaža za Musolinija.
• 25. 3. - U Beogradu potpisan petogodišnji ugovor o nenapadanju i neutralnosti sa Italijom (poštovanje granica, povlastice manjinama, likvidacija ustaškog problema, priznanje italijanske vlasti u Etiopiji...). Demonstracije protiv grofa Ćana.
• 28. 3. - Na lokalnim izborima u Sofiji prvi put glasaju žene.
• 29. 3. - West Coast Hotel Co. v. Parrish: Vrhovni sud SAD sa 5:4 potvrdio ustavnost minimalne plate u državi Washington - ovo se smatra krajem ere Lochner (od 1905. odn. 1897.) u kojem su obarane mere ekonomske regulacije u saveznim državama, kao i odlukom koja je odvratila Ruzveltov plan reforme suda (The switch in time that saved nine).
• 29. 3. - U lavini na Storžiču kod Tržiča stradalo devet smučara.^[11]
• 31. 3. - Donete uredbe o osnivanju Muzičke akademije i Umetničke akademije u Beogradu, rade od sledeće jeseni (osvećena 21. novembra, → Univerzitet umetnosti u Beogradu).
• 31. 3. - Španski građanski rat: počinje Rat na severu, nacionalistička ofanziva protiv severne republikanske eksklave, prva faza je Biskajska kampanja. Bombardovanjem razoren baskijski grad Durango, oko 250 mrtvih.

• 1. 4. - Stupa na snagu britanski Zakon o vladi Indije:
  • kvalifikovana autonomija za provincije, direktni izbori, više indijskih predstavnika.
  • Aden i Burma postaju zasebne kolonije.
• 1. 4. - Legija Kondor bombardovala Jaén u Andaluziji, 159 mrtvih.
• 1. 4. - Počelo "intenzivno podizanje" Unske pruge - rokovi se rastežu do jeseni 1941, procenjeni troškovi nadnica 400 miliona dinar^[12]a (u prometu od 1948).
• 4. 4. - Charles Lindbergh i supruga sleteli u Zagreb, na proputovanju iz Afrike.
• 5. 4. - Čehoslovački predsednik Edvard Beneš u poseti Jugoslaviji, pozdravljen vojnim defileom.
• 12. 4. - Frank Whittle testira mlazni motor na zemlji.
• 12. 4. - Vaseljenska patrijaršija priznala autokefalnost Albanske pravoslavne crkve, proglašene 1922; novi episkop je Hristofor Kisi.
• 14. 4. - Sukob ljevičarskih i frankovačkih studenata u Zagrebu, ubijen Krsto Ljubičić.
• 14. 4. - Olujna košava od 28 m/s u Beogradu, šteta pored Dunava i kod Jaćimovića ciglane na Zvezdari.

• 17. 4. - Prva pojava Patka Dače, u crtanom filmu Porky's Duck Hunt.
• 17. 4. - Završen Staljinov kanal Moskva-Volga, od 1947. Moskovski kanal.
• 17-18. 4. - U Čebinama održan osnivački kongres KP Slovenije, integralnog dela KPJ, sekretar CK Franc Leskošek.
• 19. 4. - Franko ujedinio karliste i falangiste: Tradicionalistička španska falanga i Komiteti nacionalne sindikalističke ofanzive (FET y de las JONS) biće jedina partija tokom diktature u Španiji (→ Movimiento Nacional).
• 20. 4. - Prikazan film A Star Is Born.
• 20. 4. - Požar u štali Poljoprivrednog fakulteta na Maksimiru: stradalo je troje skitnica koji su tu spavali.
• 23. 4. - Raspušten Savet odbrane Madrida (rastuće tenzije između komunista i anarhista).
• 23. 4. - Mađarski fašista Ferenc Szálasi osuđen na tri meseca zatvora zbog huškanja protiv države i Jevreja.
• 25. 4. - U Sovjetskom Savezu objavljeno da su ispunjeni planovi druge Petoletke.
• 26. 4. - Španski građanski rat — Rat na severu: Bombardiranje Guernice od strane Legije Kondor, nacionalisti zauzimaju grad dva dana kasnije i tvrde da su ga razrušili komunisti.
• ca. 27. 4. - Poplave oko Save i Velike Morave.
• 28. 4. - U Rimu otvoren filmski studio Cinecittà.

• 1. 5. - Krenula informativna emisija Radio Beograda "Aktuelni čas".
• 2. 5. - Tajni sastanak Hermana Geringa sa namesnikom Pavlom i premijerom Stojadinovićem na Bledu - neuspeli pokušaj privlačenja Jugoslavije Nemačkoj (Tanjug).
• 3 - 8. 5. - Majski dani: sukob među republikancima u Barseloni i Kataloniji, vlada i KP Španije protiv anarhista i POUM-a (bivši trockisti i komunistička Desna opozicija).
• 6. 5. - Katastrofa "Hindenburga": nemački dirižabl izgoreo u Nju Džersiju, poginulo 36 ljudi.
• 9. 5. - Senjske žrtve: žandarmi pucali na kamion sa pristalicama HSS, navodno uzvraćajući paljbu, poginulo šest gospićkih omladinaca^[13].

• 12. 5. - Krunidba britanskog kralja Džordža VI, prva snimljena na filmu i prenošena preko radija (prisustvuju i knez namesnik Pavle i kneginja Olga); procesiju je prenosila televizija BBC.
• 13. 5. - Ivana Brlić-Mažuranić je prva žena akademik u Jugoslaviji, dopisna članica JAZU.
• 14. 5. - Železnička nesreća na pruzi uskog koloseka Zaječar - Paraćin kod Manastira Svete Petke - pet mrtvih.
• 15. 5. - Bivši albanski ministar unutrašnjih dela Et'hem Toto diže pobunu u Delvini na jugu Albanije - poražen je i ubijen pre kraja meseca^[14].
• 17. 5. - Španski republikanski premijer Francisco Largo Caballero dao ostavku, nasleđuje ga Juan Negrín, takođe socijalista, u boljim odnosima sa komunistima.
• 17. 5. - Seljanka iz Žumberka izvela nad sobom carski rez (tj. kasni abortus) - umrla 10. juna od "slabosti srca"^[15]

• 21. 5. - Masakrirana cela zajednica etiopskog manastira Debre Libanos - 297 monaha i 23 mirjana (još jedna odmazda za atentat na vicekralja Gracijanija u februaru).
• 21. 5. - Sovjeti postavili istraživačku stanicu Severni pol-1.
• 24. 5. - Oluja sa gradom izazvala veliku materijalnu štetu sinoć u Beogradu.
• 25. 5. - 25. 11. - Univerzalna izložba u Parizu, tj. Međunarodna izložba umetnosti i tehnike u modernom životu. U španskom paviljonu izložena Guernica, Jugoslavija je imala svoj paviljon a najupadljiviji su bili nemački i sovjetski, postavljeni jedan naspram drugog.
• 26. 5. - Egipat je poslednja zemlja koja se priključila Društvu naroda.
• 26. 5. - Battle of the Overpass ("Bitka na pasareli"): Fordovi zaštitari napali sindikalce u kompleksu River Rouge - udarac za reputaciju Henryja Forda i njegove tvrtke.
• 27. 5. - Most Golden Gate otvoren za pešački saobraćaj, sutradan i za kolski.
• 27. 5. - Italijansko Ministarstvo za štampu i propagandu postaje Ministarstvo popularne kulture. Između osalog, zabranjuju strane fraze pa i imena: Maksim Gorki postaje Massimo Amaro, Louis Armstrong je Luigi Fortebraccio a Benny Goodman Beniamino Buonuomo^[16].
• 28. 5. - Nakon povlačenja Stanleya Baldwina, novi britanski premijer je Neville Chamberlain (do 1940), takođe konzervativac.
• 28. 5. - Osnovana Volkswagen Group (Gesellschaft zur Vorbereitung des Deutschen Volkswagens mbH) za proizvodnju "buba"; početkom jula za smeštaj radnika osnovan Wolfsburg (Stadt des KdF-Wagens bei Fallersleben).
• 29. 5. - Republikanski avioni sa sovjetskim pilotima greškom gađali kod Ibice nemačku krstaricu Deutschland, deo patrole Komiteta neintervencije, na šta nemački ratni brodovi odgovaraju dva dana kasnije bombardovanjem Almerije.
• 30. 5. - Memorial Day massacre: čikaška policija ubila desetoricu nenaoružanih demonstranata-štrajkača iz industrije čelika.
• 31. 5. - 6. 6. - Segovijska ofanziva: neuspešni republikanski pokušaj prema Segoviji i diverzija za severni front.

• 3. 6. - Edward, vojvoda od Windsora, i Wallis Simpson se venčali u Francuskoj.
• 3. 6. - Španski nacionalistički general Emilio Mola poginuo u avionskom udesu.
• 4. 6. - Sylvan Goldman uveo kolica za kupovinu u svoj supermarket u Oklahoma City-ju.

• 8 - 9. 6. - Konstantin von Neurath, nemački ministar inostranih poslova, u poseti Beogradu - demonstracije prokomunističkih radnika i studenata, sukobi sa policijom (takođe obišao Mađarsku i Bugarsku).
• 8. 6. - Premijera Orfove kantate "Carmine Burane" u Frankfurtu.
• 8. 6. - Prikazan Renoirov film "Velika iluzija".
• 5 - 8. 6. - Poseta Petra Živkovića, lidera JNS, nekim gradovima Slovenije (Ljubljana, Maribor, Celje) izaziva proteste. Sukob pristalica JNS i JRZ kod Maribora, jedan poginuo.
• 9. 6. - Italijanski antifašistički aktivisti, braća Carlo i Nello Rosselli ubijeni u Francuskoj od strane pripadnika La Cagoule.
• 11. 6. - "Slučaj trockističke antisovjetske vojne organizacije" odn. Slučaj Tuhačevskog: maršal Mihail Tuhačevski i sedmorica generala osuđeni na smrt u Moskvi i streljani iste noći.
• 11. 6. - Prikazan film A Day at the Races braće Marx.
• 12 - 19. 6. - Bitka za Bilbao: nacionalisti osvajaju ovaj grad i ostatak Baskije; istovremeno, republikanci neuspešno pokušavaju osvojiti Huescu u Aragonu, poginuo general Máté Zalka.
• 14. 6. - Potpaljena renovirana visoka peć u Varešu, predviđeno 160 tona sirovog željeza dnevno.^[17]
• c. 14. 6. - Nemačka ekspedicija uz Nanga Parbat stradala od lavine, poginulo sedam Nemaca i devet Šerpi.

• jun - Pablo Picasso završio "Gerniku".
• 16. 6. - Španska republikanska vlada zabranila POUM, Andrés Nin i ostali lideri uhapšeni, Nin ubrzo ubijen u tajnosti. Bio je ugrožen i Eric Blair (George Orwell) ali je uspeo da pobegne u Francusku.
• 19. 6. - "Masakr na ženski dan": sukob policije i štrajkača čeličane u Youngstown, Ohio, 16 mrtvih.
• 18 - 20. 6. - Valerij Čkalov sa Bjeljakovom i Bajdukovom leteo 63 sata preko Arktika od Moskve do Vancouver, Washington, (primljeni u Beloj kući 28. 6.).
• 21. 6. - Ostavka francuske vlade Léona Bluma.
• 28. 6. - Otkriven Spomenik oslobodiocima Niša.
• 30. 6. - U Londonu uveden prvi telefonski broj za hitne pozive: 999.

• jun - jul - Masovno hapšenje komunista u Srbiji, počevši od Kragujevca, nakon provale. Među uhapšenima su Spasenija Babović i Krsto Popivoda, "Heroji ćutanja" nakon izdržane torture.
• 1. 7. - U Nemačkoj uhapšen luteranski pastor i antinacista Martin Niemöller (u logorima do 1945).
• jul, početkom - Završeno snimanje filma "Princeza korala", jugoslovensko-nemačke koprodukcije koja se naziva prvim jugoslovenskim ton-filmom.^[18]
• 2. 7. - Amelia Earhart i njen navigator Fred Noonan nestali na Pacifiku.
• 4. 7. - Pokušaj atentata na Salazara podmetnutom bombom - nije povređen.
• 6 - 25. 7. - Bitka kod Brunete: republikanci napadaju zapadno od Madrida, početni uspeh se pretvara u poraz. Učestvuje i Bataljon Đuro Đaković; član Politbiroa CK KPJ Blagoje Parović poginuo prvog dana.
• 7. 7. - Incident na mostu Marka Pola: sukobom japanskih i kineskih snaga na Mostu Marka Pola otpočeo Drugi kinesko-japanski rat (1937-45), najveći rat u Aziji tokom 20. veka. Po kineskom shvaćanju ovo je početak Drugog svjetskog rata. Prva je Bitka za Peiping-Tjencin.
• 7. 7. - Britanska Peelova komisija preporučuje podelu mandatne Palestine na arapsku i jevrejsku državu (→ karta) - odbacuju i jedni i drugi.
• 7. 7. - Probni pogon Tvornice aluminija u Lozovcu kraj Šibenika, a svečano otvorenje 1. kolovoza - prva tvornica aluminija u ovom dijelu Europe.
• 8. 7. - Saadabadski pakt: u Teheranu potpisan pakt o nenapadanju između Turske, Iraka, Irana i Afganistana (traje do 1948).
• 8. 7. - Oko 150 članova Hrvatske bratske zajednice iz Amerike stiglo u posjetu Zagrebu.
• 9. 7. - Požar u Foxovom depou u Little Ferry, New Jersey usled spontanog sagorevanja nitratnog filma: izgubljena većina Fox-ovih nemih filmova starijih od 1932. i mnogi materijali Educational Pictures-a.
• 10. 7. - Nikola Tesla odlikovan jugoslovenskim i čehoslovačkim ordenjem, Belog orla odn. Belog lava^[19].
• 12. 7. - Otvoren španski paviljon na pariskoj izložbi i u njemu prvi put izložena Picassova Guernica.
• 14. 7. - Sovjetski pilot Mihail M. Gromov sa još dvojicom postigao daljinski rekord avionom Tupoljev ANT-25, od Moskve do San Jacinto, California preko Severnog pola, 10.148 km (Valerij Čkalov je prošlog meseca leteo do Oregona).
• 15. 7. - Otvoren Koncentracioni logor Buchenwald blizu Weimara.
• jul - U Nemačkoj osnovan državni industrijski konglomerat Reichswerke Hermann Göring (rudarstvo, čelik, municija).
• 19. 7. - Vrhunac Konkordatske krize: "Krvava litija" - nakon molepstvija u beogradskoj Sabornoj crkvi za zdravlje patrijarha Varnave, vernici krenuli u povorku do Savinačke crkve, iako je Uprava grada zabranila povorke i skupove. Izbija sukob žandarmerije i vernika, koji se protive ratifikaciji Konkordata.
• ca. 19. 7. - Nepogode s poplavama izazivaju veliku štetu na Kosovu, jugozapadu Srbije i Bosni.
• 19. 7. - 30. 11. - Izložba degenerisane umetnosti u Minhenu.
• 20. 7. - Potres izaziva materijalnu štetu na Hvaru.
• 22. 7. - Američki Senat odbio Ruzveltov predlog da se proširi Vrhovni sud.

• 23. 7. - Narodna skupština (donji dom Narodnog predstavništva KJ) uveče usvojila Konkordat sa 167 prema 129 glasova, ali Stojadinović odlučuje da ga još ne šalje pred Senat. U ponoć umro patrijarh Varnava, posle osmonedeljnog bolovanja.
• 25. 7. - Bitka kod Brunete - strateška pobeda Nacionalista nad španskom vladom.
• 26. 7. - Guanganmenski incident: napad na japansku vojsku u Pekingu.
• 29. 7. - Sahrana patrijarha Varnave na Vračaru - Crkva nije htela državnu sahranu (ministri i poslanici pristalice Konkordata će biti isključeni iz Crkve).
• 29. 7. - Japanci ulaze u Peiping/Peking. Pobuna u Tongzhou: pripadnici Armije Istočnog Hopeia napali japanske vojnike i civile.
• 30. 7. - Japanci zauzeli Tianjin, dan nakon bombardovanja u kome je uništen Univerzitet Nankai. Otvorili su put za osvajanje Velike kineske nizine, Kinezi se povlače sve do Taierzhuanga sledećeg marta.
• 30. 7. - Najintenzivniji period Velike čistke u SSSR: NKVD-ovo naređenje № 00447, "O represiranju bivših kulaka, kriminalaca i drugih antisovjetskih elemenata", za šta su stvorene NKVD-ove trojke, vansudsko sredstvo za brzo pogubljenje i zatočenje (ukinute 1938).
• krajem jula - Milan Gorkić pozvan u Moskvu, odakle se neće vratiti (→ KPJ tokom Velike čistke).

• 1-2. 8. - U Anindolu kod Samobora održan osnivački kongres KP Hrvatske, integralnog dela KPJ; sekretar CK Đuro Špoljarić - za sporazum naroda Jugoslavije.
• 2. 8. - Pojačan Radio Beograd: osvećen predajnik u Makišu od 20 kilovata, prva emisija iz dvorane u Poenkareovoj 21 (Studio 10, Makedonska 21, do 2014). Novi predajnik omogućuje jačine polja 4-6 puta jače nego ranije.^[20]
• 2. 8. - U SAD potpisan zakon o porezu na prodaju marihuane, korak prema kriminalizaciji.
• 5. 8. - Proba aerodinamične lokomotive između Beograda i Zagreba - 5 sati i 37 minuta.^[21]
• 6. 8. - Falangistička artiljerija bombarduje Madrid.
• 6. 8. - Aero-put otvorio direktnu liniju Beograd-Dubrovnik, zvanu "Jadranska strela".
• 7. 8. - U Sarajevu osnovano preduzeće Montania, za podizanje "fabrike" antimona u Loznici (Zajači).^[22]
• 8. 8. - Japanci zauzeli Peking (tada se zvao Peiping).
• 9. 8. - Poljska operacija NKVD: sovjetski politbiro odobrio naredbu № 00485 za "likvidaciju poljskih sabotera i špijuna", do novembra 1938. 111.091 ljudi osuđeno na smrt. Operacija je ubrzo proširena i na druge nepouzdane narodnosti: Fince, Estonce, Letonce, Nemce, Grke, Irance i Kineze.
• 11. 8. - Ubijen moćni irački general Bakr Sidqi.
• 13. 8. - Počinje Bitka za Šangaj, niz teških okršaja koji će trajati do novembra.
• 14. 8. - 17. 9. - Santanderska bitka, odlučujuća pobeda nacionalista na severu Španije, grad Santander zauzimaju 26-og.
• 16 - 25. 8. - Seljački štrajk u Poljskoj protiv režima Sanacije.
• 17. 8. - Prema zvaničnoj verziji, Josip Broz stiže u Pariz, na poziv Čolakovića i Žujovića, i preuzima dužnost sekretara KPJ (Milan Gorkić je uhapšen u Moskvi, kao i Ivan Gržetić, predstavnik KPJ u Kominterni).
• 18. 8. - Hugo Black postaje sudija Vrhovnog suda SAD (kontroverzan zbog ranijeg članstva u Ku Klux Klanu, ali biće liberalan).
• 21. 8. - U Nankingu potpisan Sovjetsko-kineski pakt o nenapadanju (Sovjeti šalju nešto pomoći); ironično da je SSSR umešan u islamsku pobunu u Xinjiangu protiv kineske vlasti.
• 24. 8. - 7. 9. - Saragoska ofanziva je strateški republikanski neuspeh.
• 28. 8. - H. S. Wong snimio fotografiju "Krvava subota" - uplakana ranjena beba u ruševinama šangajske železničke stanice.
• 28. 8. - Vatikan priznao Frankov režim.
• 31. 8. - U oružanom okršaju sa žandarmima na Gradačkoj Poljani kod Nikšića poginuo "poslednji hajduk" u Crnoj Gori, Gojko Sandić.^[23]

• 1. 9. - Uvodi se radničko osiguranje u bolesti, iznemoglosti i smrti, predviđeno još zakonom iz 1922.^[24]
• 1. 9. - 9. 11. - Bitka za Taiyuan, glavni grad severne kineske provincije Shanxi.
• 1. 9. - 21. 10. - Asturijaska ofanziva, nacionalisti zauzimaju preostalu republikansku teritoriju na severu.
• 2. 9. - Veliki hongkonški tajfun ubija 11.000 ljudi.
• 2. 9. - Prikazan film The Prisoner of Zenda.
• 9. 9. - Hitler položio kamen temeljac za Deutsches Stadion u Nirnbergu koji bi trebao primati 400.000 gledalaca, ali nije završen.
• 10 - 14. 9. - Nyonska konferencija: postignut načelan sporazum o suzbijanju "gusarenja" u Sredozemnom moru (u stvari italijanske i nemačke podmornice koje ometaju plovidbu prema Španiji).
• 11. 9. - Otvoren prvi Beogradski sajam (danas Staro sajmište).
• 13. 9. - 11. 11. - Bitka za Xinkou, japanska pobeda na severu Kine.
• 21. 9. - Prvo izdanje Tolkienovog romana The Hobbit.
• 22. 9. - NKVD-ovi agenti kidnapovali u Parizu gen. Jevgenija Milera, lidera Ruskog opšte-vojnog saveza - pogubljen u Moskvi 1939.
• 21 - 25. 9. - Održani veliki manevri jugoslovenske vojske na Kupi.^[25]
• 25. 9. - Bitka kod Pingxingguana - uspeh kineskih komunista u manjem okršaju sa Japancima, podsticaj njihovom moralu i ugledu.
• 26. 9. - Arapska pobuna u Palestini: ubijen Lewis Yelland Andrews, britanski okružni komesar u Galileji.
• 28. 9. - Hitler i Mussolini se obraćaju milionskoj masi u Berlinu.
• 28. 9. - Predsednik Ruzvelt posvetio Bonnevillesku branu između država Oregon i Washington.

• 2 - 8. 10. - "Peršunski masakr" - dominikanski diktator Rafael Trujillo organizovao ubistvo do 20.000 Haićana u zemlji.
• 3. 10. - U Zenici otvorena nova valjaonica, "gruba pruga", za proizvodnju prvih jugoslavenskih šina normalnog kolosijeka (prva isporuka 8. februara sljedeće godine).
• 3. 10. - U Pokrovniku kod Šibenika položen kamen temeljac za vodovod Dalmatinske Zagore.
• 4. 10. - Rekonstrukcija Stojadinovićeve vlade, šest ministara koji su dali ostavke zamenjeno novim.
• 5. 10. - "Karantinski govor" u Čikagu: američki predsjednik Franklin D. Roosevelt objavio je kako će SAD napustiti izolacionističku politiku kako bi se suprotstavile ekspanziji "agresivnih" država, koje treba staviti u "karantin".
• 8. 10. - U Farkašiću kod Zagreba, srpske i hrvatske opozicione partije (Udružena Opozicija i Seljačko-demokratska koalicija) formirale Blok narodnog sporazuma protiv vlade Milana Stojadinovića i za novi ustav.

• 12. 10. - U Parizu produžen jugoslovensko-francuski ugovor o prijateljstvu i arbitraži iz 1927.
• 12. 10. - Osoba neodređenog pola pretvorena operacijom u muškarca u Beogradu.^[26]
• 12. 10. - Japanska vlada osnovala Nacionalni pokret duhovne mobilizacije.
• 13/14. 10. - Jerusalimski muftija al-Huseini pobegao u Liban.
• 15. 10. - Prvo izdanje Hemingwayevog romana "Imati i nemati".
• 16. 10. - Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije uručilo Zlatni prsten bardu Dobrici Milutinoviću (od 1980. "Dobričin prsten" se dodeljuje glumcima kao najveća nagrada za životno delo).
• oktobar - U Pensilvaniji izgrađena kuća Fallingwater po projektu Frank Lloyd Wrighta.
• oktobar - Berba kukuruza u KJ rekordnih 5,33 miliona tona.^[27]
• 18. 10. - Recesija 1937-38 u SAD: njujorška berza je na najnižem nivou od 1935.

• 21. 10. - Padom Gijón-a je okončana Asturijaska ofanziva, Frankisti su zavladali celom Asturijom i severnom obalom Španije.
• 25. 10. - Bernd Rosemeyer vozio 406,32 km/h na autoputu Frankfurt–Darmstadt.
• 26. 10. - 1. 11. - Odbrana skladišta Sihang tokom Bitke za Šangaj: kineski branitelji se moraju povući ali ih slave kao heroje.
• 28. 10. - Pošto je robnoj kući Ta-Ta dozvoljen rad, beogradske trgovačke radnje zatvorene u znak protesta protiv Ta-te, Bate i stranog kapitala.
• 31. 10. - Velika proslava 25. godišnjice oslobođenja "Južne Srbije" u Skoplju, otkriveni spomenici kralju Petru I i kralju Aleksandru, osvećen novi vodovod. Prethodnog dana osvećena spomen-kosturnica na Zebrnjaku kod Kumanova.
• 31. 10. - Španska republikanska vlada odlazi iz Valensije u Barselonu.

• 3. 11. - U Zavidovićima opet puštena u rad pilana "Krivaja", nakon sedam godina pauze.
• 3 - 24. 11. - Jalova konferencija Ugovora devet sila u Briselu za smirivanje japansko-kineskog konflikta.
• 5. 11. - Hossbachov memorandum: na sastanku sa delom vojno-političkog vođstva Hitler izlaže svoje ekspanzionističke težnje (ostvarenje autarkije putem zauzeća u Istočnoj Evropi pre mogućeg rata sa Francuskom i Britanijom).
• 6. 11. - Italija se pridružila Nemačkoj i Japanu u Antikominterna paktu (→ Sile Osovine).
• 7. 11. - U Beogradu otkriven spomenik Vuku Karadžiću, na uglu Grobljanske (Ruzveltove) i Kralja Aleksandra.
• 8. 11. - U Minhenu otvorena izložba Der ewige Jude, tokom 1938-39. i u Beču i Berlinu.
• 9. 11. - Japanci zauzeli Šangaj.
• 10. 11. - Estado Novo ("Nova država") u Brazilu: predsednik Getúlio Vargas objavljuje da uzima vanredna ovlašćenja i odmah donosi novi ustav (diktatura traje do 1945).
• 15. 11. - Francuska policija rastura tajni profašistički pokret La Cagoule koji je planirao rušenje vlade.
• novembar - Sandžak Aleksandreta izdvojen iz francuske Sirije - Turska ima pretenzije, zbog velikog broja Turaka.
• 16. 11. - Chiang Kai-shek odlučio da prestonicu premesti iz Nankinga u Wuhan.
• 16. 11. - Sabenin Junkers Ju 52 pao kod Ostenda u Belgiji, 12 mrtvih među kojima nasledni veliki vojvoda od Hesena sa rođacima, išao je na bratovljevo venčanje u London.
• 21. 11. - Osnovana Muzička akademija u Beogradu.
• 25. 11. - Obavezno penziono osiguranje privatnih nameštenika, do tada samo u Sloveniji i Dalmaciji, prošireno na celu zemlju^[28] (od 1. januara).
• 29. 11. - Otkriven asteroid 1550 Tito (astronom Milorad B. Protić).

• 1. 12. - Počinje Bitka za Nanking.
• 5. 12. - Predsednik vlade Milan Stojadinović stigao u posetu Rimu.
• 5. 12. - Japanci proglasili u Šangaju marionetsku Vladu Velikog puta (raspuštena već sledećeg maja).
• 7. 12. - Umro zagrebački nadbiskup Antun Bauer, nasljeđuje ga nadbiskup-koadjutor Alojzije Stepinac (do 1960, kardinal od 1952).
• 9. 12. - CK KPJ zbog "frakcionaštva" smenio Kaznionički komitet Petka Miletića u Sremskomitrovačkom zatvoru; za poverenika postavljen Moša Pijade.
• 10/11. 12. - Oluja na Jadranu, kod Palagruže potonuo grčki parobrod, nasukala se dva domaća broda.^[29]
• 11. 12. - Fašistička Italija napušta Društvo naroda.
• 11. 12. - Francuski ministar inostranih poslova Yvon Delbos stiže u Beograd (na turneji u Poljskoj, Rumuniji i Jugoslaviji^[30]).
• 11. 12. - Streljan bivši sanktpetersburški mitropolit Serafim.
• 12. 12. - Japanci kod Nankinga potopili američku topovnjaču USS Panay.
• 12. 12. - Jednopartijski izbori u SSSR.
• 13. 12. - Japanci zauzimaju Nanking, počinje Nankinški masakr - u šest nedelja ubijeno nekoliko stotina hiljada Kineza i silovano nekoliko desetina hiljada žena.
• 13. 12. - U kolegij kardinala ušao kardinal Ermenegildo Pellegrinetti, papski nuncio u Jugoslaviji 1922-1937.
• 14. 12. - Japanci u Pekingu osnovali Privremenu vladu Republike Kine (do 1940).

• 15. 12. - Počinje duga i krvava Teruelska bitka u Aragonu (do februara), odlučujuća nacionalistička pobeda.
• 16. 12. - Dionicom Koprivnica-Varaždin, kompletirana je Željeznička pruga Varaždin–Dalj.
• decembar - U "Politici" cenzurisani neki nastavci stripa "Miki Maus i njegov dvojnik" zbog percipirane sličnosti sa odnosima na vrhu Jugoslavije. Dopisnik "Reuter-a" proteran jer je pogrešno izvestio da je strip trajno zabranjen^[31][32].
• 16. 12. - U Majdanpeku upaljena prva visoka peć u Srbiji.^[33]
• ca. 19. 12. - Poplave oko Save.
• 20. 12. - Izbori u Rumunjskoj: liberali ostaju najveća stranka, ali su izgubili mnogo mesta; Željezna garda (partija "Sve za zemlju") na trećem mestu sa 15,8% glasova.
• 21. 12. - Premijera "Snjeguljice i sedam patuljaka" u Los Anđelesu - prvi dugometražni zvučni animirani film.
• 23. 12. - U Nantu porinut razarač "Beograd", prvi iz istoimene klase (završen 1939).
• 28. 12. - Nakon ostavke liberala Tătărescua, za novog rumunskog premijera postavljen antisemit Octavian Goga (do februara), mada je njegova partija bila četvrta na izborima. Uvedeni su antisemitski zakoni, ovo se smatra prvim periodom fašizma u Rumuniji.
• 28/29. 12. - Srđ, brod Dubrovačke parobrodske plovidbe, sudario se na Šeldi blizu Antverpena sa drugim brodom i potonuo.
• 29. 12. - Stupa na snagu novi irski ustav: neformalna republika Irska (Ireland ili Éire) umesto Irske Slobodne Države; dosadašnji predsednik izvršnog veća Éamon de Valera postaje prvi premijer (Taoiseach, /tiš'h/).

• U selima Savske i Dunavske banovine svako treće dete ne doživi pet godina ("Svakih pet minuta u Jugoslaviji umre jedno dete"^[34]); od 8.000 lekara u KJ, samo 600 leči po selima; pet odsto zemljoradnika drži 50% obradive zemlje; jedan hektar donosi 1.000 kg žita, a u inostranstvu do 2.400. S druge strane, broj zdravstvenih zadruga je usedmostručen i ostvaren je napredak.^[35]
• Glavni uzrok mortaliteta u Beogradu je tuberkuloza, 772 od 3413 umrlih (23%), najčešće u proleće i jesen, često mladići od 20 do 25 godina^[36].
• Rudnik u Zenici izgradio elektrocentralu od 15 megavata i sa dimnjakom visokim 95 metara.^[37]
• Snimljen kratkometražni Miletićev film "Šešir" sa snimljenom glazbom i šumovima.
• U Jugoslaviji ima ukupno 383 kinematografa (bioskopa/kina), od čega 330 zvučnih.^[38]
• Američka firma Hormel predstavila spam (mesni doručak).
• Konzervativizam u SAD: pojavio se tzv. Konzervativni manifest, iskaz političara obe partije, protivnika Nju dila - protiv regulacije, socijale, državnih projekata i za prava saveznih država, što je praktično protiv građanskih prava.^[39]
• Nauka i tehnika:
  • Hans Adolf Krebs otkrio Krebsov ciklus.
  • Pjotr Kapica otkrio superfluidnost.
  • Hans von Halban i Otto Frisch otkrili u Kopenhagenu da je teška voda efikasan moderator u nuklearnoj reakciji^[40].

• Velika čistka u Sovjetskom Savezu, "Ježovščina", u kojoj su stradali i mnogi jugoslovenski komunisti.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1937.

• 1. 1. - Vlatko Marković, hrvatski nogometaš i nogometni izbornik († 2013)
• 2. 1. - Borivoje Mirković, srpski novinar († 1980)
• 7. 1. - Carlos Westendorp, španjolski političar, Visoki predstavnik u BiH
• 8. 1. - Shirley Bassey, pevačica
• 13. 1. - Milka Stojanović, operska pevačica († 2023)
• 21. 1. - Rade Mihaljčić, istoričar († 2020)
• 30. 1. - Vanessa Redgrave, britanska glumica
• 30. 1. - Boris Spaski, šahista
• 31. 1. - Ivan Klajn, srpski lingvista († 2021)
• 31. 1. - Philip Glass, kompozitor

• 4. 2. - Čedomil Šilić, botaničar († 2010)
• 6. 2. - Darinka Matić Marović, dirigent, prva žena rektor BU († 2020)
• 13. 2. - Slobodan Stojanović, dramaturg († 2000)
• 15. 2. - Velimir Milošević, pjesnik za djecu
• 17. 2. - Mato Dujmov, bunjevački književnik († 1998)
• 21. 2. - Harald V, kralj Norveške
• 24. 2. - Srđa M. Popović, advokat, borac za ljudska prava († 2013)
• 25. 2. - Tom Courtenay, glumac
• 26. 2. - Zvonko Špišić, skladatelj, šansonjer († 2017)
• 27. 2. - Ognjen Lakićević, srpski književnik i izdavač († 2005)

• 2. 3. - Abdelaziz Bouteflika, predsednik Alžira († 2021)
• 5. 3. - Olusegun Obasanjo, predsednik Nigerije
• 6. 3. - Valentina Terješkova, prva žena u svemiru
• 8. 3. - Juvénal Habyarimana, predsednik Ruande († 1994)
• 11. 3. - Jovan Divjak, general ARBIH, pisac († 2021)
• 12. 3. - Carlo Bonomi, glas La Linea († 2022)
• 13. 3. - Vlajko Stojiljković, srpski političar († 2002)
• 16. 3. - Vlado Kovačić, hrvatski glumac († 2007.)
• 19. 3. - Egon Krenz, istočnonemački političar
• 20. 3. - Krzysztof Kowalewski, poljski glumac († 2021)
• 22. 3. - Angelo Badalamenti, kompozitor († 2022)
• 23. 3. - Milo Miranović, glumac († 2003)
• 30. 3. - Warren Beatty, američki glumac, scenarist, redatelj i producent

• 5. 4. - Colin Powell, general, državni sekretar SAD († 2021)
• 6. 4. - Billy Dee Williams, glumac
• 7. 4. - Branislav Petrović, srpski pesnik i novinar († 2002)
• 8. 4. - Momo Kapor, književnik i slikar († 2010)
• 14. 4. - Miroslav Bijelić, glumac, pisac († 2010)
• 17. 4. - Andrej Mitrović, istoričar, profesor, srpski akademik († 2013)
• 17. 4. - Branka Petrić-Fehmiu, srpska glumica
• 19. 4. - Joseph Estrada, glumac, predsednik Filipina
• 20. 4. - George Takei, glumac
• 22. 4. - Jack Nicholson, američki filmski glumac i redatelj
• 28. 4. - Sadam Husein, predsednik Iraka († 2006)

• 8. 5. - Thomas Pynchon, književnik
• 8. 5. - Drago Čumić, glumac († 2013)
• 10. 5. - Stevan Marković, telohranitelj Alaina Delona († 1968)
• 13. 5. - Roger Zelazny, SF pisac († 1995)
• 15. 5. - Madeleine Albright, prva žena državni sekretar SAD († 2022)
• 18. 5. - Jacques Santer, premijer Luksemburga, predsednik Evropske komisije
• 21. 5. - Mengistu Haile Mariam, predsednik Etiopije
• 24. 5. - Zdravko Tomac, hrvatski političar i pisac
• 25. 5. - Vera Jeftimijades, arhitekta, mačevalka
• 31. 5. - Radoje Kontić, premijer SRJ

• 1. 6. - Morgan Freeman, američki glumac i redatelj
• 16. 6. - Hamdija Jusufspahić, beogradski muftija i prvi reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije († 2016)
• 16. 6. - Simeon Sakskoburggotski (Simeon II), car Bugarske, premijer
• 19. 6. - André Glucksmann, francuski filozof († 2015)
• 20. 6. - Ljubomir Draškić Muci, pozorišni režiser († 2004)
• 23. 6. - Martti Ahtisaari, predsednik Finske, spec. izaslanik UN za Kosovo, nobelovac za mir († 2023)
• 25. 6. - Keizō Obuchi, premijer Japana († 2000)

• 3. 7. - Milovan Danojlić, srpski književnik († 2022)
• 6. 7. - Ned Beatty, glumac († 2021)
• 6. 7. - Marin Srakić, nadbiskup đakovačko-osječki
• 12. 7. - Bill Cosby, glumac, komičar
• 12. 7. - Lionel Jospin, premijer Francuske
• 14. 7. - Yoshirō Mori, premijer Japana
• 16. 7. - Andrija Anković, hrvatski nogometaš († 1980.)
• 18. 7. - Hunter S. Thompson, američki pisac i novinar († 2005)
• 21. 7. - Božidar Stošić - Bole, srpski glumac († 2018)
• 24. 7. - Meho Puzić, pjevač († 2007)
• 25. 7. - Colin Renfrew, arheolog, paleolingvista († 2024)
• 27. 7. - Mirko Marjanović, privrednik, premijer Srbije († 2006)
• 29. 7. - Ryutaro Hashimoto, premijer Japana († 2006)

• 8. 8. - Dustin Hoffman, američki glumac
• 15. 8. - Živko Radišić, član Predsjedništva BiH († 2021)
• 17. 8. - Aleksandar Šišić, narodni violinista († 2007)
• 21. 8. - Luka Bebić, hrvatski političar
• 30. 8. - Bruce McLaren, vozač, inženjer, dizajner († 1970)

• 3. 9. - Dragan Babić, TV novinar († 2013)

• 4. 10. - Franz Vranitzky, kancelar Austrije
• 4. 10.. — Jackie Collins, britanska književnica († 2015)
• 6. 10. - Ivo Daneu, košarkaš, trener
• 11. 10. - Bobby Charlton, fudbaler († 2023)
• 24. 10. - Petar Stipetić, general HV, načelnik Glavnog stožera († 2018)
• 25. 10. - Kasim Prohić, filozof († 1984)
• 29. 10. - Vid Stipetić, admiral, zapovjednik HRM († 2011)

• 8. 11. - Dragoslav Šekularac, fudbaler i trener († 2019)
• 10. 11. - Dimitrije Kalezić, teolog
• 10. 11. - Dragan Stojnić, srpski šansonjer († 2003)
• 14. 11. - Zekerijah Đezić, pjevač sevdalinke († 2002)
• 21. 11. - Marija Čudina, hrvatska pjesnikinja († 1986)
• 29. 11. - Branislav Martinović, rvač, olimpijac († 2015)
• 30. 11. - Ridley Scott, režiser

• 4. 12. - Milan Gvero, general VRS († 2013)
• 4. 12. - Radomir Bajo Šaranović, reditelj, profesor († 2001)
• 9. 12. - Petar Anđelović, bosanski franjevac († 2009.)
• 9. 12. - Andrija Rašeta, general JNA († 2021)
• 21. 12. - Jane Fonda, američka glumica
• 28. 12. - Oskar Kovač, srpski ekonomista († 2021)
• 28. 12. - Ratan Tata, indijski industrijalac († 2024)
• 30. 12. - Gordon Banks, nogometni vratar († 2019)
• 31. 12. - Anthony Hopkins, velško-američki glumac
• 31. 12. - Milutin Šoškić, golman, trener († 2022)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1937.

• 12. 1. - Đorđe Vajfert, srpski industrijalac, guverner Narodne banke (* 1850)
• 21. 1. - Marie Prevost, glumica (* 1896)
• 23. 1. - Marija Jambrišak, prosvjetiteljica (* 1847)

• 5. 2. - Lou Andreas-Salomé, psihoanalitičarka, spisateljica (* 1861)
• 15. 2. - Vincenzo Lancia, automobilista, inženjer, osnivač firme Lancia (* 1881)
• 18. 2. - Grigorij Ordžonikidze, član Politbiroa KPSS (* 1886)

• 8. 3. - Milan Pribićević, političar (* 1877)
• 10. 3. - Jevgenij Zamjatin, književnik (* 1884)
• 11. 3. - Joseph S. Cullinan, osnivač Texaco-a (* 1860)
• 15. 3. - H. P. Lovecraft, pisac horora (* 1890)
• 22. 3. - Đuro Šurmin, povjesničar, književnik kritičar, političar (* 1867)

• 12. 4. - Milan Srškić, bivši predsednik vlade KJ (* 1880)
• 14. 4. - Krsto Ljubičić, studentski aktivist (* 1915)
• april - Josip Bračun, španski borac (* 1914)
• 27. 4. - Antonio Gramsci, politički teoretičar, suosnivač KP Italije (* 1891)

• 23. 5. - John D. Rockefeller, milijarder, filantrop (* 1839)
• 28. 5. - Alfred Adler, austrijski psiholog (* 1870.)

• 1. 6. - Frano Uccellini-Tice, kotorski biskup (* 1847)
• 3. 6. - Emilio Mola, španski nacionalistički general (* 1887)
• 7. 6. - Jean Harlow, američka filmska glumica (* 1911.)
• 12. 6. - Mihail Tuhačevski, maršal SSSR, žrtva čistke (* 1893)
• 18. 6. - Gaston Doumergue, bivši predsednik Francuske (* 1863)
• 19. 6. - J. M. Barrie, književnik (* 1860)
• 20. 6. - Andrés Nin, španski komunistički političar (* 1892)
• 25. 6. - Mijat Mijatović, pevač (* 1887)

• 2. 7. - Anton Bonaventura Jeglič, ljubljanski nadbiskup (* 1850)
• 2. 7.? - Amelia Earhart, američka letačica (* 1898.)
• 6. 7. - Blagoje Parović "Šmit", rukovodilac KPJ, španski borac (* 1903)
• 6. 7. - Ivan Turk, španski borac (* 1913)
• 11. 7. - George Gershwin, američki skladatelj (* 1898.)
• 18. 7. - Božidar Petrović, španski borac (* 1911)
• 20. 7. - Guglielmo Marconi, talijanski inženjer i fizičar (* 1874.)
• 23. 7. - Patrijarh Varnava, poglavar Srpske pravoslavne crkve (* 1880)
• 28. 7. - Danilo Srdić, učesnik Oktobarske revolucije, žrtva čistke (* 1896)
• 30. 7. - Stanoje Stanojević, istoričar, enciklopedista, akademik (* 1874)

• 11. 8. - Edith Wharton, književnica (* 1862)
• 24. 8. - Gojko Bjedov, španski borac (* 1913)
• 24. 8. - Mijat Mašković, španski borac (* 1910)

• 2. 9. - Pierre de Coubertin, francuski sportski djelatnik, "otac" modernih Olimpijskih igara (* 1863.)
• 10. 9. - Sergej Tretjakov, književnik, žrtva čistke (* 1892)
• 14. 9. - Tomáš Masaryk, prvi predsednik Čehoslovačke, novinar, filozof (* 1850.)
• 26. 9. - Bessie Smith, američka jazz pjevačica (* 1894.)
• 28. 9. - Marija Ružička Strozzi, hrvatska glumica (* 1850.)

• 3. 10. - Ivan Gržetić, član KPJ, žrtva čistke (* 1896)
• 7. 10. - Renate Müller, glumica i pevačica (* 1906)
• 19. 10. - Ernest Rutherford, britanski fizičar, nobelovac (* 1871.)
• 26. 10. - Nikola Ćuk, privrednik, dobrotvor (* 1860)
• 30. 10. - Vladimir Miljutin, sovjetski političar (* 1884)

• 1. 11. - Milan Gorkić, generalni sekretar KPJ, žrtva čistke (* 1904)
• 9. 11. - Ramsay MacDonald, bivši premijer UK (* 1866)

• 10. 11. - Mahmut Behmen, muslimanski političar (* 1895)
• 11. 11. - Vojislav Tomić, gen. JKV, komandant Beograda (* 1878)
• 20. 11. - Ivo Badalić, hrvatski glumac i redatelj (* 1890.)
• 23. 11. - Jagadish Chandra Bose, polihistor, pronalazač (* 1858)

• 7. 12. - Antun Bauer, teološki i filozofski pisac, zagrebački nadbiskup (* 1856.)
• 9. 12. - Gustaf Dalén, fizičar, nobelovac, pronalazač, industrijalac (* 1869)
• 20. 12. - Erich Ludendorff, nemački general (* 1865)
• 21. 12. - Frank B. Kellogg, američki ministar vanjskih poslova (* 1856)
• 23. 12. - Osman Nuri Hadžić, publicist (* 1869)
• 27. 12. - Mihailo Laza Kurtović, šabački milionar
• 28. 12. - Maurice Ravel, francuski skladatelj (* 1875.)

• Žrtve čistki u SSSR:
  • Gustav Barabaš, učesnik Oktobarske revolucije (* 1889)
  • Sima Miljuš, član KPJ (* 1894)
  • Rudolf Hercigonja, član KPJ (* 1896)
  • Ivan Potocki, član KPJ (* 1898)
  • Mladen Čonić, član KPJ (* 1900)
  • Grgur Vujović, član KPJ (* 1901)
  • Mehmed Jakubović, član KPJ (* 1902)
• Todor Mijailović, privrednik, dobrotvor (* 1856)
• Mihailo Merćep, pionir letenja, svetski putnik (* 1864)
• Zafir Premčević, četnički vojvoda (* 1872)
• Franjo Puškarić, španski borac (* 1908)

• Fizika: Clinton Joseph Davisson i George Paget Thomson (eksperimentalno otkriće elektronske difrakcije)
• Kemija: Walter Norman Haworth (istraživanje ugljenih hidrata i vitamina C) i Paul Karrer (istraživanje na karotenoidima, flavinima, i vitaminima A i B2)
• Fiziologija i medicina: Albert Szent-Györgyi (otkrića u vezi bioloških procesa sagorevanja, naročito s obzirom na vitamin C i katalizu fumarne kiseline)
• Književnost: Roger Martin du Gard (za umetničku moć i istinu s kojom je predstavio ljudski konflikt kao i neke fundamentalne aspekte savremenog života u ciklusu novela Les Thibault)
• Mir: Robert Cecil, 1st Viscount Cecil of Chelwood (ko-arhitekta Društva naroda, u vođstvu Međunarodne mirovne kampanje)

• Chronology 1937 Arhivirano 2020-04-02 na Wayback Machine-u, University of Indiana
• Art: Millvale Murals Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u, magazin Time, 19. jul 1937 (murali Maksimilijana Vanke)
• YUGOSLAVIA: Orthodox Ragout Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u, Time, 2. avgust 1937. ("Krvava litija")
• YUGOSLAVIA: Difficult Choice Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u, Time, 9. avgust 1937. (Izopštenje premijera Stojadinovića i nekih članova vlade i poslanika iz SPC; takođe i u narednom broju Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u).
• Religion: Balaban & Cash Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u, Time 22. novembar 1937. (pravoslavni sveštenik uhapšen u St. Louisu zbog falsifikovanja)