Сенегал

Рéпублиqуе ду Сéнéгал Република Сенегал
Застава Грб
Гесло: Ун Пеупле, Ун Бут, Уне Фои (француски: Један народ, један циљ, једна вјера)
Химна: "Пинцез Тоус вос Корас, Фраппез лес Балафонс"
Главни град	Дакар
Службени језици	француски
Леадерс
Утемељење	Од Француске 4. травња 1960.
Површина
• Воде (%)	2,1
Становништво
• Попис из 2002	10.284.929 (75.)
• Густоћа	52 /км2
Валута	ЦФА франак
Позивни број	221
ИСО 3166 код	[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена	.сн

Сенегал је држава у западној Африци на обали Атлантског оцеана. На сјеверу граничи с Мауританијом, на истоку с Малијем, те на југу с Гвинејом и Гвинејом Бисау. Република Гамбија с три је стране окружена сенегалским територијем, а само на западу излази на Атлантик.

Већи дио Сенегала састоји се од валовитих пјешчаних равница западног Сахела. Брдовита подручја налазе се само на југоистоку земље, у наставку масива Фоута Дјаллон у Гвинеји. Овдје се налази и највиши врх, неименована точка на висини од 581 м близу Непен Диакха. Сјеверну границу земље формира ријека Сенегал, друге веће ријеке су Гамбија и Цасаманце. Главни град Дакар налази се на Зеленом рту, најзападнијој точки афричког континента.

Клима је тропска с одвојеним сушним и кишним раздобљем које увјетују зимски сјевероисточни односно љетни југозападни вјетрови. Просјечна годишња количина оборина за Дакар је око 600 мм, а већина их падне између јуна и октобра када је просјечна температура око 27 °Ц; од децембра до фебруара температура се спушта на око 17 °Ц. Темепературе су у више у унутрашњости, а количина оборина повећава се према југу, гдје мјестимице досиже и 1500 мм.

У 6. вијеку на подручје Сенегала насељавају се народи Wолоф и Серер, а у 9. вијеку пристижу фулански Тукулори чија држава постаје доминантна сила почетком другог тисућљећа. У 11. вијеку до Сенегала стиже ислам којег су проширили Алморавиди. Од 14. вијека подручјем доминира држава народа Wолоф, која се у 16. вијека распада на мања краљевства.

Присутност Еуропљана на обали Сенегала траје од половице 15. вијека када су Португалци основали трговачке постаје на ушћу ријеке Сенегал. До краја 17. вијека Французи су постали најјача сила на овом подручју, али нису продрли у унутрашњост све до половице 19. вијека. За вријеме француске колонизације Сенегал се убрзано економски развија, шири се узгој кикирикија и изграђују жељезнице.

Послије првог, а особито другог свјетског рата у Сенегалу расте тежња домаћег становништва за већом улогом у политичком животу, а касније и за самосталношћу. Водећи сенегалски политичар постаје професор и пјесник Лéополд Сéдар Сенгхор који се испрва залаже за останак земље у Француској заједници, а 1960. постаје први предсједник неовисног Сенегала. Сенгхор води земљу до 1980. умјереном политиком која се ослања на подршку муслиманске вјерске хијерархије (иако је сам Сенгхор био католик), сурадњу с Француском и модифицирани социјализам. У 1980-има земља се суочава с господарским проблемима и растућом политичком нестабилношћу у регији, а у јужној покрајини Цасаманце (између гамбијске и гвинејабисауске границе) сепаратистички покрет започиње оружану борбу за неовисност која већом или мањом жестином траје до данас.

На предсједничким изборима 2000. Социјалистичка странка, која је владала Сенегалом од неовисности, доживљава пораз и предсједником постаје дугогодишњи вођа опорбе Абдоулаyе Wаде у мирној смјени власти, једној од ријетких у Африци.

Највеће етничке скупине су Wолоф (43%), Фулани (24%) и Серер (15%). Њихови језици припадају атлантској скупини Нигерско-конгоанске језичне породице. У земљи живи и око 50.000 Еуропљана (углавном Француза) и Либанонаца, те мање заједнице Кинеза и Вијетнамаца.

Најбројнија вјера је ислам (94% становништва). Исламска вјерска хијерархија (суфијска братства) има значајну улогу у друштвеном и политичком животу земље.

Иако је удио пољопривреде у сенегалском БДП-у пао на испод 20%, у њој је још увијек запослена већина Сенегалаца. Кикирики је најважнији извозни производ и привредни је раст великим дијелом овисан о приносима те културе и њеној цијени на свјетском тржишту. Важно је и рибарство. У склопу Владиног реформског програма од 1993. либерализирани су економски и трговачки прописи и уклоњена државна контрола над цијенама што је повећало привредни раст. Велик проблем Сенегала остаје незапосленост која износи око 40% радно способног становништва.

БДП је за 2004. процијењен на 1700 УСД по становнику (мјерено по ППП-у).

• Попис градова у Сенегалу

Сенегал на Wикимедијиној остави