Списак народних хероја одликованих после рата
Списак народних хероја одликованих после рата даје преглед свих проглашених и одликованих народних хероја Југославије, од маја 1945. до 1950, као и од 1955. до 1991. године.
Орден народног хероја био је највише одликовање за храброст Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и додељиван је углавном за херојске заслуге у току Народноослободилачког рата. Установљен је 15. августа 1943. указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а пре тога постојало је звање народног хероја, које је установљено децембра 1941. године. Од 1942. до 1990. орден је додељен укупно 1.394 пута од чега је одликовано укупно 1.323 бораца и руководилаца Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) и 22 страних држављана.
Одлуке о проглашењу народних хероја после рата најпре је доносио Президијум Народне скупштине ФНРЈ, потом од јануара 1953. до маја 1980.председник Републике, а након његове смрти Председништво СФРЈ. У периоду од 1951. до 1953. извршено је масовно проглашење народних хероја и тада је за народног хероја проглашена укупно 1.091 особа. Пре овог масовног одликовања, у периоду од маја 1945. до 1950. одликоване су укупно 124 особе — 116 припадника НОВ и ПОЈ и 8 страних држављана. Тада се укупан број народних хероја попео на 230 лица. Након масовног одликовања, у периоду од 1955. до 1991. одликовано је још укупно 20 особа — 16 југословенских и 4 страна држављанина.
Велика већина народних хероја одликованих у после ратном периоду, до 1951, одликована је постхумно. Број живих народних хероја се до краја 1945. са 23 попео на 32 особе — 20 припадника НОВ и ПОЈ и 12 припадника Црвене армије. Народни хероји одликовани за живота у периоду од маја до краја 1945. били су — Александар Ранковић, Јово Радовановић Јоваш, Димитрије Лазаров Раша и Пеко Дапчевић, као и шесторо припаднике Црвене армије — Фјодор Толбухин, Иван Булкин, Павел Дмитријенко, Иван Константинов, Александар Манагадзе и Васиљ Улиско. До краја 1950. овај број се попео на 38 народних хероја, а одликовани за живота у периоду од 1945. до 1950. били су — Петар Боројевић, Радивоје Јовановић Брадоња и Јово Капичић, као и страни држављани — Михал Жимјерски, Лудвик Свобода и Енвер Хоџа. Већину народних хероја и даље су чинили мушкарци — 221 народни херој, док се број жена повећао на свега 9 хероја. У периоду од 1945. до 1950. за народне хероје је проглашено свега седам жена — Радојка Лакић, Драгица Правица, Мајда Шилц, Ђука Динић, Љубица Поповић, Анка Буторац и Милица Павловић Дара.
У периоду од 1955. до 1991, већина народних хероја одликована је постхумно, изузев Владимира Роловића, који је одликован након рањавања од стране усташких терориста, али је убрзо након тога преминуо и тројице страних држављана. Последњи народних херој из периода Народноослободилачког рата била је Милка Боснић, која је одликована 17. маја 1974, а последњи народни херој мајор ЈНА Милан Тепић, одликован неколико месеци након погибије 19. новембра 1991. године.
Орден народног хероја је у периоду након завршетка Народноослободилачког рата додељиван и колетивним титуларима — организацијама, ратним јединицама и градовима. Први колективни носилац Ордена народног хероја био је Савез комунистичке омладине Југославије, одликован 14. октобра 1948. године. Након тога приликом прославе петнаестогодишњице битке на Сутјесци, 3. јула 1958. Орденом је одликовано 17 ратних јединица, а 7. маја 1970. одликован је и град Љубљана. До 1971. број организација одликованих Орденом народног хероја попео се на четири, док се до 1974. број одликованих градова попео на осам — из сваке републике и покрајине по један. Број одликованих ратних јединица и установа НОВ и ПОЈ се до краја 1979. попео на 33, а последња војна јединица одликована Орденом народног хероја био је Раднички батаљон Ужичког НОП одреда, који је одликован 19. септембра 1979. године.
Такође, у послератном периоду, код доделе Ордена народног хероја направљен је један преседан јер је одликовање додељивано више пута истој особи — Јосипу Брозу Титу. Први пут је био одликован, у току рата, 19. новембра 1944. године. Повод за доделу другог Ордена народног хероја, 15. маја 1972. био је његов осамдесети рођендан, док је повод за доделу трећег Ордена народног хероја, 16. маја 1977. био његов 85-и рођендан и четрдесета годишњица његовог доласка на чело КПЈ.
Одликовани
[уреди | уреди извор]1945. године
[уреди | уреди извор]- Списак народних хероја одликованих у периоду од јануара до 9. маја 1945. године можете видети овде.
датум проглашења | доносилац одлуке о проглашењу и број указа | ||||
---|---|---|---|---|---|
рб | народни херој | функција (у тренутку одликовања, односно смрти) | у тренутку одликовања | реф | |
17. мај 1945. | Председништво АВНО Југославије, Указ 205/45 | ||||
1 | Милан Распоповић | заменик командира чете у Првој пролетерској ударној бригади | мртав — погинуо 20. новембра 1942. | [1][2] | |
31. мај 1945. | Председништво АВНОЈ-а, на предлог маршала Јосипа Броза Тита | ||||
2 | Фјодор Толбухин | маршал Совјетског Савеза; командант Трећег украјинског фронта; Херој СССР | жив | ||
8. јун 1945. | Председништво АВНО Југославије, Указ 221/45 | ||||
3 | Радојка Лакић | сарајевска илегалка | мртва — стрељана 28. септембра 1941. | [1] | |
4 | Драгица Правица | члан Обласног комитета КПЈ за Херцеговину | мртва — стрељана 27. јуна 1942. | [1] | |
19. јун 1945. | Председништво АВНО Југославије, Указ 234/45 | ||||
5 | Никола Демоња | мајор НОВЈ; командант Дванаесте славонске дивизије | мртав — погинуо 6. септембра 1944. | [3] | |
6 | Никола Миљановић Караула | мајор НОВЈ; командант Осамнесте славонске ударне бригаде | мртав — погинуо 1. јула 1944. | [3] | |
7 | Иван Сењуг Ујак | мајор НОВЈ; командант Дванаесте славонске ударне бригаде | мртав — умро августа 1944. | [3] | |
8 | Мајда Шилц | борац Другог батљона Друге словеначке ударне бригаде | мртва — погинула 14. јула 1944. | [3] | |
21. јун 1945. | Председништво АВНОЈ-а, на предлог маршала Јосипа Броза Тита, Указ 239/45 | ||||
9 | Иван Булкин | обер-лајтант Ратног ваздухопловства Црвене армије; навигатор авина | жив | [4] | |
10 | Павел Дмитријенко | обер-лајтант Ратног ваздухопловства Црвене армије; навигатор авиона | жив | [4] | |
11 | Иван Константинов | гардијски капетан Ратног ваздухопловства Црвене армије; пилот средњег бомбардера | жив | [4] | |
12 | Александар Манагадзе | старији лајтант Ратног ваздухопловства Црвене армије; пилот средњег бомбардера | жив | [4] | |
13 | Васиљ Улиско | гардијски мајор Ратног ваздухопловства Црвене армије; навигатор авиона | жив | [4] | |
6. јул 1945. | Председништво АВНО Југославије | ||||
Указ 257/45 | |||||
14 | Милосав Влајић | заменик команданта Самосталног батаљона Шумадијског одреда | мртав — погинуо 25. јуна 1943. | [4] | |
Указ 258/45 | |||||
15 | Иван Милутиновић | генерал-лајтант НОВЈ; члан Централног комитета КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ | мртав — погинуо 23. октобра 1944. | [5] | |
Указ 261/45 | |||||
16 | Александар Ранковић | генерал-лајтант НОВЈ; члан Централног комитета КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ | жив | [5] | |
Указ 262/45 | |||||
17 | Ђурђелина Ђука Динић | члан Месног комитета КПЈ за Београд | мртва — стрељана 25. маја 1943. | [6] | |
18 | Жикица Јовановић Шпанац | члан штаба Групе партизанских одреда западне Србије | мртав — погинуо 13. марта 1942. | [6] | |
19 | Бора Марковић | политички комесар Посавског партизанског одреда | мртав — погинуо 29. новембра 1941. | [6] | |
20 | Мика Митровић Јарац | командант Ударне чете Мачванског партизанског одреда | мртав — погинуо октобра 1941. | [6] | |
21 | Мирко Томић | члан ПК КПЈ за Србију и Главног штаба НОВ и ПО Србије | мртав — умро јануара 1943. | [6] | |
11. јул 1945. | Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије | ||||
Указ 264/45 | |||||
22 | Фрањо Огулинац Сељо | командант Друге оперативне зоне Хрватске | мртав — погинуо 9. октобра 1942. | [7] | |
Указ 270/45 | |||||
23 | Данило Бојовић | члан Окружног комитета КПЈ за Никшић | мртав — погинуо 3. марта 1943. | [8][7] | |
24 | Никола Ђурковић | секретар Месног комитета КПЈ за Херцег Нови | мртав — погинуо 21. јануара 1943. | [8][7] | |
25 | Василије Ђуровић Вако | потпуковник НОВЈ; командант Четврте пролетерске бригаде | мртав — погинуо 9. јуна 1943. | [8][7] | |
26 | Милан Куч | члан Окружног комитета КПЈ за Беране | мртав — погинуо 15. фебруара 1943. | [8][7] | |
27 | Станислав Мартиновић | члан Санитетског одсека Врховног штаба НОВ и ПОЈ | мртав — убијен 16. јуна 1943. | [8][7] | |
28 | Бајо Секулић | командант Партизанског одреда „Радомир Митровић“ | мртав — погинуо 20. марта 1942. | [8][7] | |
29 | Будо Томовић | председник Црногорске народне омладине | мртав — погинуо 20. марта 1942. | [8][7] | |
26. јул 1945. | Председништво АВНО Југославије | ||||
Указ 279/45 | |||||
30 | Дукица Граховац | командант Штаба јужног сектора Невесиња | мртав — умро 2. маја 1942. | [9][10] | |
31 | Новица Домазет | заменик команданта Четвртог батаљона Десете херцеговачке ударне бригаде | мртав — погинуо 14. марта 1943. | [9][10] | |
32 | Хасан Захировић Лаца | командир чете у Мостарском батаљону Десете херцеговачке ударне бригаде. | мртав — погинуо 8. априла 1943. | [9][10] | |
33 | Владо Томановић | заменик команданта Десете херцеговачке ударне бригаде | мртав — погинуо 2. јуна 1943. | [9][10] | |
34 | Радован Шакотић | капетан ЈА; командант Четрнаесте херцеговачке ударне бригаде | мртав — погинуо 5. маја 1945. | [9][10] | |
Указ 280/45 | |||||
35 | Махмут Бушатлија | организатор устанка у источној Босни | мртав — погинуо октобра 1941. | [11][10] | |
36 | Жарко Вуковић Пуцар | капетан НОВЈ; заменик команданта Деветнаесте бирчанске бригаде | мртав — погинуо 22. октобра 1944. | [11][10] | |
37 | Петар Мећава | потпуковник НОВЈ; командант Десете крајишке дивизије | мртав — погинуо 20. октобра 1944. | [11][10] | |
38 | Васо Мискин Црни | секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево | мртав — умро 8. јула 1945. | [11][10] | |
39 | Данко Митров | командант Четвртог крајишког партизанског одреда | мртав — погинуо јуна 1942. | [11][10] | |
40 | Јово Радовановић Јоваш | капетан ЈА; команданта батаљона у Седамнаестој мајевичкој бригади | жив | [11][10] | |
41 | Петар Шкондрић | командант Јелашиновачког партизанског одреда | мртав — погинуо 1. октобра 1941. | [11][10] | |
Указ 281/45 | |||||
42 | Јосип Краш | члан ЦК КПХ и ЦК КПЈ, организатор устанка на Кордуну | мртав — убијен 18. новембра 1941. | [12][10] | |
43 | Иван Маринковић Славко | члан Бироа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске | мртав — стрељан 21. априла 1943. | [12][10] | |
44 | Стјепан Секулић | члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску и потпредседник Уједињеног савета антифашистичке омладине Југославије | мртав — погинуо 13. марта 1944. | [12][10] | |
Указ 282/45 | |||||
45 | Божидар Аџија | п��блицист и члан Комунистичке партије Југославије | мртав — стрељан 9. јула 1941. | [13][10] | |
46 | Марко Орешковић | члан ЦК КПХ и ЦК КПЈ, организатор устанка у Лици | мртав — убијен 20. октобра 1944. | [13][10] | |
47 | Огњен Прица | члан Агитпропа Централног комитета КП Хрватске | мртав — стрељан 9. јула 1941. | [13][10] | |
29. јул 1945. | Председништво АВНО Југославије | ||||
Указ 289/45 | |||||
48 | Димитрије Лазаров Раша | капетан ЈА; командант бригаде у Дванаестом војвођанском корпусу | жив | [14] | |
Указ 290/45 | |||||
49 | Мирче Ацев | секретар привременог Покрајинског комитета КПЈ за Македонију | мртав — убијен 4. јануара 1943. | [14] | |
50 | Цветан Димов | члан Покрајинског комитета КПЈ за Македонију | мртав — убијен 7. јула 1942. | [14] | |
51 | Стеван Наумов Стив | члан привременог Покрајинског комитета КПЈ за Македонију | мртав — убио се 12. септембра 1942. | [14] | |
52 | Јордан Николов Орце | партијски активист из Македоније | мртав — погинуо 4. јануара 1942. | [14] | |
53 | Страхил Пинџур | члан ПК КПЈ за Македонију и Главног штаба НОВ и ПО Македоније | мртав — убијен 4. јануара 1943. | [14] | |
54 | Христијан Тодоровски Карпош | командант Првог партизанског батаљона „Орце Николов“ | мртав — погинуо 7. фебруара 1944. | [14] | |
55 | Кузман Јосифовски Питу | члан Централног комитета КП Македоније и члан Главног штаба НОВ и ПО Македоније | мртав — погинуо 25. фебруара 1944. | [14] | |
22. август 1945. | Председништво АВНО Југославије, Указ 297/45 | ||||
56 | Живан Маричић | командант батаљона Прве пролетерске ударне бригаде | мртав — погинуо 11. јуна 1943. | [15] | |
16. септембар 1945. | Председништво привремене Народне скупштине ДФЈ, Указ 310/45 | ||||
57 | Станко Опсеница | командант батаљона у Другој личкој пролетерској ударној бригади | мртав — погинуо 15. јануара 1943. | [16][17] | |
22. октобар 1945. | Председништво привремене Народне скупштине ДФЈ, Указ 329/45 | ||||
58 | Пеко Дапчевић | генерал-потпуковник ЈА; командант Прве армије ЈА | жив | [18] | |
1946—1948. година
[уреди | уреди извор]Народни хероји Југославиј�� проглашени и одликовани током 1946, 1947. и 1948. године | |||||
датум проглашења | доносилац одлуке о проглашењу | ||||
---|---|---|---|---|---|
рб | народни херој | функција (у тренутку одликовања, односно смрти) | у тренутку одликовања | реф | |
1946. година | |||||
1. фебруар 1946. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 25/46 | ||||
1 | Душан Кошутић | командант батаљона у Шестој крајишкој ударној бригади | мртав — погинуо 4. јануара 1945. | [19] | |
12. март 1946. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Укази 108/46 и 109/46 | ||||
2 | Михал Жимјерски | маршал Пољске и главнокомандујући Пољске армије | жив | ||
3 | Лудвик Свобода | министар Народне одбране Чехословачке | жив | ||
12. март 1946. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 128/46 | ||||
4 | Миладин Поповић | политички секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију и један од организатора Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији и Народноослободилачке борбе у Албанији | мртав — убијен 13. марта 1945. | [20] | |
27. април 1946. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 217/46 | ||||
5 | Божидар Дакић | секретар Месног комитета КП Хрватске за Загреб | мртав — убијен новембра 1941. | [21] | |
30. април 1946. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 243/46 | ||||
6 | Слободан Јовић | радник у илегалој штампарији ЦК КПЈ у окупираном Београду од 1941. до 1944. године. | мртав — убио се 29. јула 1944. | [22] | |
7 | Бранко Ђоновић | радник у илегалој штампарији ЦК КПЈ у окупираном Београду од 1941. до 1944. године. | мртав — убио се 29. јула 1944. | [23] | |
21. јун 1946. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 329/46 | ||||
8 | Енвер Хоџа | Врховни командант Народноослободилачке војске Албаније и један од организатора Народноослободилачке борбе у Албанији | жив | ||
4. јул 1946. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 332/46 | ||||
9 | Ђуро Вујовић | пратилац Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита | мртав — погинуо 9. јуна 1943. | [24] | |
у току 1946. године проглашено је и одликовано 9 народних хероја | |||||
1947. година | |||||
19. фебруар 1947. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 202/46 | ||||
1 | Јоаким Раковац | члан Обласног комитета КПХ за Истру и већник ЗАВНОХ | мртав — погинуо 18. јануара 1945. | [25] | |
16. април 1947. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 281/46, | ||||
2 | Рако Мугоша | припадник Управе државне безбедности (УДБ) за Црну Гору | мртав — погинуо 3. марта 1947. | [26] | |
у току 1947. године проглашено је двоје народних херој | |||||
1948. година | |||||
27. фебруар 1948. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 55/48 | ||||
1 | Петар Боројевић | официр Југословенске армије | жив | [27] | |
18. мај 1948. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 99/48 | ||||
2 | Фрањо Клуз | мајор НОВЈ; политички комесар Прве ескадриле и уз Рудија Чајавеца један од пионира ратног ваздухопловства у НОВ и ПОЈ | мртав — погинуо 14. септембра 1944. | [28] | |
23. јун 1948. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије | ||||
3 | Момчило Мома Станојловић | заменик команданта Треће пролетерске санџачке ударне бригаде | мртав — погинуо 13. јуна 1943. | [29] | |
10. септембар 1948. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 161/48 | ||||
4 | Владо Багат | партијски руководилац у Другом поморско-обалском сектору | мртав — погинуо 1. јуна 1944. | [30] | |
5 | Ахмет Фетахагић | мртав | [30] | ||
у току 1948. године проглашено је и одликовано 5 народних хероја |
1949—1950. година
[уреди | уреди извор]датум проглашења | доносилац одлуке о проглашењу | |||
---|---|---|---|---|
рб | народни херој | функција (у тренутку одликовања, односно смрти) | у тренутку одликовања | реф |
12. јул 1949. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије | |||
3 | Радоје Дакић | политички комесар Другог ударног корпуса | мртав — умро 13. јануара 1946. | [31] |
4 | Бранко Делетић | политички комесар Андријевичког партизанског батаљона | мртав — погинуо 22. априла 1942. | [31] |
5 | Вукман Крушчић | секретар Месног комитета КПЈ за Колашин | мртав — погинуо 22. јануара 1942. | [31] |
6 | Војо Масловарић | борац-пушкомитраљезац Прве пролетерске бригаде | мртав — погинуо 22. децембра 1942. | [31] |
7 | Љубица Поповић | члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и Боку и Покрајинског одбора Црногорске народне омладине | мртва — погинула 11. јуна 1942. | [31] |
15. јул 1949. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије | |||
8 | Блажо Орландић | заменик политичког комесара Девете крајишке бригаде | мртав — убијен 15. марта 1943. | |
22. јул [1949. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 193/49 | |||
9 | Бориша Ковачевић | члан Политодела Десете херцеговачке бригаде и члан АВНОЈ-а | мртав — погинуо 13. јуна 1943. | [32] |
10 | Миљенко Цвитковић | командант батаљона у Првој мајевичкој бригади | мртав — погинуо 1. јуна 1943. | [32] |
11 | Владимир Перић Валтер | мртав | [32] | |
26. јул 1949. | Президијум Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије | |||
11 | Јосип Мажар Шоша | начелник Оперативног одељења Петог ударног корпуса | мртав — погинуо 20. октобра 1944. | [33] |
12 | Мирко Филиповић | мртав | [33] | |
13 | Касим Хаџић | члан Штаба Трећег крајишког одреда и секретар Окружног комитета КПЈ за Јајце | мртав — погинуо 6. маја 1942. | [33] |
14 | Ранко Шипка | заменик команданта Четврте крајишке дивизије | мртав — погинуо 7. новембра 1944. | [33] |
15 | Адем Бућ | мртав | [33] | |
1. август 1949. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 211/49 | |||
15 | Чеде Филиповски | командант 48. македонске дивизије | мртав — настрадао 29. јуна 1945. | [34] |
16 | Јордан Чопела | делегат Покрајинског комитета КПЈ за Македонију | мртав — умро 9. априла 1942. | [34] |
17 | Димче Мирчев | мртав | [34] | |
18 | Ванчо Пркев | мртав | [34] | |
19 | Димитар Богоевски | мртав | [34] | |
14. децембар 1949. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 328/49 | |||
21 | Влада Аксентијевић | мртав | [35] | |
22 | Мустафа Бакија | мртав | [35] | |
23 | Петар Бишкуп Вено | мртав | [35] | |
24 | Анка Буторац | мртва | [35] | |
25 | Станимир Вељковић Зеле | мртав | [35] | |
26 | Јожа Влаховић | мртав | [35] | |
27 | Драгојло Дудић | мртав | [35] | |
28 | Желимир Ђурић Жељо | секретар Окружног комитета КПЈ за Ужице | мртав — погинуо 29. новембра 1941. | [35] |
29 | Стевица Јовановић | мртав | [35] | |
30 | Војин Ковачевић | мртав | [35] | |
31 | Рудолф Крофлин | мртав | [35] | |
32 | Ивица Ловинчић | мртав | [35] | |
33 | Јездимир Ловић | мртав | [35] | |
34 | Јован Маринковић Иво | мртав | [35] | |
35 | Дарко Марушич | мртав | [35] | |
36 | Иван Морђин Црни | мртав | [35] | |
37 | Милан Мраовић | мртав | [35] | |
38 | Љубомир Нешић | мртав | [35] | |
39 | Милица Павловић Дара | мртва | [35] | |
40 | Мићо Радаковић | мртав | [35] | |
41 | Славко Родић | мртав | [35] | |
42 | Коста Стаменковић | мртав | [35] | |
43 | Трајко Стаменковић | мртав | [35] | |
44 | Никодије Стојановић Татко | мртав | [35] | |
45 | Јосип Томажич | мртав — убијен 15. децембра 1941. | [35] | |
46 | Гојко Ујдуровић | заменик командата Трећег батаљона Прве далматинске ударне бригаде | мртав — удавио се 8. јуна 1943. | [35] |
47 | Стјепан Стева Филиповић | мртав — убијен 22. маја 1942. | [35] | |
48 | Стеван Чоловић | мртав | [35] | |
49 | Јован Шербановић | мртав | [35] | |
50 | Антон Шибеља | мајор НОВЈ, начелник радионице Деветог словеначког корпуса | мртав — погинуо 1. априла 1945. | [35] |
15. децембар 1949. | Президијум Народне скупштине ФНР Југославије, Указ 330/49 | |||
51 | Радивоје Јовановић | официр Југословенске армије, командант Артиљерије ЈА | жив | [35] |
10. јул 1950. | Президијум Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије | |||
1 | Јово Капичић | помоћник министра унутрашњих послова ФНРЈ | жив | |
1951—1953. година
[уреди | уреди извор]1951.
[уреди | уреди извор]1952.
[уреди | уреди извор]1953.
[уреди | уреди извор]1955—1991. година
[уреди | уреди извор]Народни хероји Југославије проглашени и одликовани у периоду од 1955. до 1991. године | |||||
датум проглашења | доносилац одлуке о проглашењу | ||||
---|---|---|---|---|---|
рб | народни херој | функција (у тренутку одликовања, односно смрти) | у тренутку одликовања | реф | |
1955. година | |||||
26. новембар 1955. | Председник ФНР Југославије | ||||
1 | Драгослав Ђорђевић Гоша | члан Централног комитета Комунистичке партије Србије, члан Ревизионе комисије при ЦК КП Југославије и народни посланик Народне скупштине НР Србије. | мртав — умро 25. септембра 1949. | [40] | |
2 | Милорад Лабудовић | командант Првог шумадијског одреда „Милан Благојевић“ | мртав — погинуо 25. фебруара 1943. | [41] | |
у току 1955. године проглашено је и одликовано 2 народних хероја | |||||
1962. година | |||||
15. децембар 1962. | Председник ФНР Југославије | ||||
3 | Момчило Поповић | домар зграде представништва ФНР Југославије у Бад Годесбергу, код Бона у Западној Немачкој | мртав — умро 11. децембра 1962. | [42] | |
у току 1962. године проглашен је један народни херој | |||||
1964. година | |||||
27. мај 1964. | Председник СФР Југославије | ||||
4 | Родион Малиновски | жив | |||
20. октобар 1964. | Председник СФР Југославије | ||||
5 | Сергеј Бирјузов | мртав — погинуо 19. октобра 1964. | |||
6 | Владимир Судец | жив | |||
у току 1964. године проглашено је и одликовано 3 народних хероја | |||||
1968. година | |||||
3. јун 1968. | Председник СФР Југославије | ||||
7 | Ката Пејновић | мртва — умрла 10. новембра 1966. | [43] | ||
у току 1968. године проглашен је један народни херој | |||||
1971. година | |||||
9. април 1971. | Председник СФР Југославије | ||||
8 | Владимир Роловић | амбасадор СФРЈ у Краљевини Шведској | жив | [44] | |
у току 1971. године одликован је један народни херој | |||||
1972. година | |||||
15. мај 1972. | Савезна Скупштина СФР Југославије | ||||
х | Јосип Броз Тито | председник СФРЈ и СКЈ (одликован по други пут поводом 80. рођендана) | жив | [45] | |
у току 1972. године одликован је један народни херој | |||||
1973. година | |||||
10. септембар 1973. | Председник СФР Југославије | ||||
9 | Сергеј Машера | мртав — убио се 17. априла 1941. | [46] | ||
10 | Милан Спасић | мртав — убио се 17. априла 1941. | [47] | ||
26. септембар 1973. | Председник СФР Југославије | ||||
11 | Олга Бан | мртва | [48] | ||
12 | Ђузепе Будицин Пино | мртав | [49] | ||
13 | Арсен Вивода | мртав — погинуо 13. марта 1943. | [50] | ||
14 | Јурај Калц | мртав | [51] | ||
26. децембар 1973. | Председник СФР Југославије | ||||
15 | Мето ��аjрактари | мртав | [52] | ||
16 | Џевдет Дода | мртав | [53] | ||
17 | Хајдар Души | мртав | [54] | ||
у току 1973. године проглашено је 9 народних хероја | |||||
1974. година | |||||
17. мај 1974. | Председник СФР Југославије | ||||
18 | Милка Боснић | омладинка из Дрвара | мртва — погинула 25. маја 1944. | [48] | |
у току 1974. године проглашен је један народни херој | |||||
1977. година | |||||
15. мај 1977. | Скупштина СФР Југославије | ||||
х | Јосип Броз Тито | председник СФРЈ и СКЈ (одликован по трећи пут поводом 85. рођенадана и 40-е годишњице доласка на чело КПЈ) | жив | [55] | |
у току 1977. године одликован је један народни херој | |||||
1980. година | |||||
11. март 1980. | Председништво СФР Југославије | ||||
19 | Луиђи Лонго | учесник Шпанског грађанског рата, организатор антифашистичке борбе у Италији и председник КП Италије | жив | [56] | |
у току 1980. године одликован је један народни херој | |||||
1991. година | |||||
19. новембар 1991. | Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије | ||||
20 | Милан Тепић | мајор ЈНА | мртав — убио се 29. септембра 1991. | ||
у току 1991. године проглашен је један народни херој |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Зборник НОР 1949, стр. 639.
- ^ С. лист 40/45 1945, стр. 345.
- ^ а б в г Зборник НОР 1949, стр. 640.
- ^ а б в г д ђ Зборник НОР 1949, стр. 641.
- ^ а б Зборник НОР 1949, стр. 642.
- ^ а б в г д Зборник НОР 1949, стр. 643.
- ^ а б в г д ђ е ж Зборник НОР 1949, стр. 644.
- ^ а б в г д ђ е С. лист 95/45 1945, стр. 1023.
- ^ а б в г д С. лист 96/45 1945, стр. 1032.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Зборник НОР 1949, стр. 645.
- ^ а б в г д ђ е С. лист 96/45 1945, стр. 1034.
- ^ а б в С. лист 96/45 1945, стр. 1036.
- ^ а б в С. лист 96/45 1945, стр. 1037.
- ^ а б в г д ђ е ж Зборник НОР 1949, стр. 648.
- ^ С. лист 98/45 1945, стр. 1074.
- ^ „Командант батаљона Опсеница Т. Станиша одликован Орденом народног хероја”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 18. 9. 1945. стр. 2.
- ^ „Службени лист ФНРЈ 2/46” (PDF). slvesnik.com.mk. 4. 1. 1946. стр. 11.
- ^ С. лист 7/46 1946, стр. 50.
- ^ С. лист 38/46 1946, стр. 416.
- ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 115.
- ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 175.
- ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 351.
- ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 221.
- ^ С. лист 92/46 1946, стр. 1172.
- ^ „Сл. лист ФНРЈ 82/47” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 23. 9. 1947. стр. 1152.
- ^ „Сл. лист ФНРЈ 89/47” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 18. 10. 1947. стр. 1281.
- ^ „Сл. лист ФНРЈ 86/48” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 9. 10. 1948. стр. 1363.
- ^ „Сл. лист ФНРЈ 97/48” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 6. 11. 1948. стр. 1604.
- ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 217.
- ^ а б „Сл. лист ФНРЈ 102/48” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 24. 11. 1948. стр. 1696.
- ^ а б в г д „Сл. лист ФНРЈ 80/49” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 21. 9. 1949. стр. 1182.
- ^ а б в „Сл. лист ФНРЈ 101/49” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 3. 12. 1949. стр. 1364.
- ^ а б в г д „Сл. лист ФНРЈ 99/49” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 26. 11. 1949. стр. 1348.
- ^ а б в г д „Сл. лист ФНРЈ 108/49” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 28. 1. 1949. стр. 1480.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 1/I” (PDF). www.sistory.si. 1. 7. 1950.
- ^ „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 5/II” (PDF). www.sistory.si. 1. 3. 1951.
- ^ „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 19/II” (PDF). www.sistory.si. 1. 10. 1951.
- ^ „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 26/II” (PDF). www.sistory.si. 31. 12. 1951.
- ^ „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 3/III” (PDF). www.sistory.si. 1. 2. 1952.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 221.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 443.
- ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 115.
- ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 83.
- ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 177.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 11.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 514.
- ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 204.
- ^ а б Narodni heroji 1 1982, стр. 60.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 123.
- ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 319.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 361.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 54.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 191.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 213.
- ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 11.
- ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 396.
Литература
[уреди | уреди извор]- Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945. (PDF). Београд: Службени лист ДФЈ. 1945.
- Службени лист ФНРЈ 95/45, 7. децембар 1945. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1945.
- Службени лист ФНРЈ 96/45, 11. децембар 1945. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1945.
- Службени лист ФНРЈ 98/45, 18. децембар 1945. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1945.
- Службени лист ФНРЈ 7/46, 7. јануар 1946. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1946.
- Службени лист ФНРЈ 38/46, 8. мај1946. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1946.
- Службени лист ФНРЈ 92/46, 15. новембар 1946. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1946.
- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Vojna enciklopedija tom V. Beograd. 1973. COBISS.SR 72960519
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Mladost. 1975. COBISS.SR 5575431
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Mladost. 1975. COBISS.SR 5575943
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239