Пређи на садржај

Портал:Народноослободилачка борба

С Википедије, слободне енциклопедије

Добро дошли на 
Портал Народноослободилачка борба

Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Споменик жртвама рације у Новом Саду Споменик „Устанку” у Брезовици, код Сиска Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик стрељанима у Загребу Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића
Смрт фашизму — слобода народу
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године

Портал о Народноослободилачкој борби настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника, која је вођена од јула 1941. до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упркос разним репресалијама окупатора Народноослободилачки покрет је стално јачао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

На Википедији на српском језику написани су бројни чланци са тематиком из Народноослободилачког рата — биографије свих народних хероја Југославије, биографије истакнутих личности Народноослободилачког покрета, чланци о бригадама, дивизијама и корпусима НОВ и ПОЈ, борбама и ратним операцијама, споменицима и музејима. Уколико и Ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу, где можете видети планове и листе задатака.

Портал је направљен новембра 2008, у време шездесетпете годишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Јелена Ћетковић
Јелена Ћетковић

Јелена Ћетковић (Цетиње, 21. август 1916 — Јајинци код Београда, 14. мај 1943) била је револуционарка, борац за права жена, учесница НОБ-а и народни херој Југославије.

Као млада кројачица пришла је радничком покрету и 1933. године постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије, а 1935. године члан Комунистичке партије Југославије. Учествовала је у бројним акцијама КПЈ у Подгорици, као и у познатим Белведерским демонстрацијама на Цетињу.

Године 1938. преселила се у Београд, где је такође учествовала у партијском раду, а посебно у акцијама женског покрета и борби за права жена. Као искусан партијски радник, била је ангажована за инструктора Покрајинског комитета КПЈ за Србију те је помагала партијским организацијама у разним местима у Србији. На почетку Народноослободилачког рата, 1941. године била је члан Рејонског комитета КПЈ „Центар” у Београду. У току лета 1941. године прешла је на ослобођену територију и најпре била у једном партизанском одреду у источној Босни. Потом прелази на слободну територију Ужичке републике и политички ради са женама у Чачку и Ужицу.


Слика Слободана Бајића Паје, рад Драгана Мартиновића из 1984. године, изложена у Музеју Срема у Сремској Митровици
Слика Слободана Бајића Паје, рад Драгана Мартиновића из 1984. године, изложена у Музеју Срема у Сремској Митровици

Уколико желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Википедијином Тиму за Народноослободилачку борбу су. Чланови Тима су:

  1. Пинки, оснивач и уредник
  2. Горран
  3. Пламен
  4. Дражета
  5. Змија БГД


Инсерт из америчког пропагандног филма о Титу и партизанима из јуна 1944. године