Скопска област (Краљевина СХС)

Скопска област
1922.—1929.
Скопска област
Главни град	Скопље
Регија	Балкан
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина	8.849 км2
Становништво	336.243
Догађаји
Статус	Бивша област
Историја
• Успостављено	1922.
• Укинуто	1929.
Претходник Следбеник Јужна Србија (Краљевина СХС) Вардарска бановина (Краљевина Југославија)

Скопска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Средишња и главна обласна самоуправа у Јужној Србији, углавном у области горњег Повардарја, залазећи и у поречје Радике, притока Црног Дрима више Дебра.

Скопска област се налази између врањске и косовске области на сјеверу, и брегалничке и битољске области на југу, допире на истоку у Осоговији скоро до бугарске границе, док се на западу на планини Корабу граничи с Албанијом.

Главно је средиште Скопске области Скопље, по коме се ова област, скоро итог распрострањења и у средњем вијеку звала скопска област или скопска страна. То је у главном Скопска Стара Србија, чије је средиште Скопље још послије под Турцима називало метрополом Србије.

Скопска област највећим је дијелом српско (193.926), затим арнаутско и арнауташко (90.276), а остатак чине Турци, с нешто Јевреја и Цинцара.

По вјери је бил��: 180.738 православних, 1.162 католика, 86 евангелика, 152.435 муслимана, 1.907 мојсијевца и 35 других вјероисповјести.

Скопска област врло је богата српским средњовековним задужбинама, којих највише има у Скопској Црној Гори, у старој жупи Матки, западно од Скопља, и по осталој ближњој околини Скопља (види Скопско поље), у старим жупама Жеглигову и Злетову, и у предјелу Ријека, где се међу Мијацима и до данас сачувала стара дрворезбарска и сликарска школа.

Главне вароши су:

• Скопље, Куманово, Велес и Тетово.

а варошице:

• Кратово, Гостивар, Качаник, Брод, Ростуше и Злетово.

Скопска област је настала спајањем ранијих округа Тетовског и Скопског, као и срезова жеглиговског (Куманово) и кратовског из Кумановског округа.

Област је садржавала срезове:^[1]

• Велески
• Галички (Ростуша)
• Горњополошки (Тетово)
• Доњополошки (Гостивар)
• Жеглиговски (Куманово)
• Качанички
• Кратовски
• Поречки (Брод)
• Скопски

Након увођења бановина, простор целе области је у Вардарској бановини, чије је средиште такође било Скопље.

• Јован Наумовић 1928-1929.

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Народна енциклопедија, 1925 г.- књига 4. — странице 135-137.

1. ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924