Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца биле су основне јединице административне и територијалне самоуправе у Краљевини СХС у периоду од 1921. до 1929. године. Формално су установљене Видовданским уставом од 28. јуна 1921. године, а потом је посебном уредбом од 26. априла 1922. године извршена подела целокупног државног подручја на 33 области, које се нису увек поклапале са дотадашњим административним јединицама. Области су имале и своја представничка и извршна тела, а на челу обласне администрације налазио се велики жупан. Услед политичких превирања, обласна самоуправа је у појединим покрајинама уведена са закашњењем, а тај процес се одвијао у периоду од 1922. до 1924. године.[1][2][3] У Хрватској-Славонији области су уведене у фебруару 1924. Окрузи и жупаније се помињу и касније, нпр. приликом одређивања бирачких одбора у новембру 1924.[4]
Области су укинуте 1929. године, након проглашења Краљевине Југославије, када је држава подељена на бановине.
Области
[уреди | уреди извор]| Област | Површина km2 | Број становника (1922)[5] | Седиште |
|---|---|---|---|
| Београдска | 9.581,4 | 762.493 | Београд |
| Загребачка | 8.162,3 | 809.482 | Загреб |
| Љубљанска | 9.489,0 | 537.079 | Љубљана |
| Приморско-крајишка | 14.121,9 | 624.708 | Карловац |
| Мариборска | 7.569,0 | 624.121 | Марибор |
| Осјечка | 13.383,5 | 775.723 | Осијек |
| Сремска | 6.865,9 | 407.025 | Вуковар |
| Бачка | 7.267,0 | 590.500 | Нови Сад |
| Подунавска | 6.094,1 | 405.113 | Смедерево |
| Подринска | 3.551,3 | 182.358 | Шабац |
| Ваљевска | 2.457,8 | 133.984 | Ваљево |
| Шумадијска | 3.864,4 | 241.862 | Крагујевац |
| Моравска | 2.889,4 | 183.959 | Ћуприја |
| Пожаревачка | 4.230,5 | 219.103 | Пожаревац |
| Тимочка област | 6.352,4 | 240.506 | Зајечар |
| Нишка | 7.269,3 | 422.273 | Ниш |
| Врањска | 5.869,7 | 249.321 | Врање |
| Косовска | 8.471,9 | 351.990 | Приштина |
| Скопска | 8.849,0 | 336.423 | Скопље |
| Брегалничка | 4.956,0 | 104.460 | Штип |
| Битољска | 11.969,0 | 341.095 | Битољ |
| Рашка | 8.435,8 | 264.803 | Чачак |
| Ужичка | 7.555,7 | 214.271 | Ужице |
| Крушевачка | 2.709,9 | 152.976 | Крушевац |
| Зетска | 13.326,0 | 348.957 | Цетиње |
| Сплитска | 9.836,4 | 469.111 | Сплит |
| Дубровачка | 2.649,4 | 136.698 | Дубровник |
| Тузланска | 8.918,0 | 416.413 | Тузла |
| Сарајевска | 8.405,0 | 287.214 | Сарајево |
| Бихаћка | 5.603,0 | 2017.023 | Бихаћ |
| Врбаска | 9.018,0 | 423.240 | Бања Лука |
| Мостарска | 9.139,0 | 265.330 | Мостар |
| Травничка | 10.116,0 | 280.709 | Травник |
Подела земље на области
[уреди | уреди извор]Земља је издељена на 33 области. Границе области су пресецале дотадашње границе свих „историјско административних делова“ (покрајина) осим Босне и Херцеговине. Једино на простору БиХ није било територијалних промена, већ је покрајина укинута, а дотадашњи окрузи су постали области. За сваку област предвиђени су посебни аутономни органи и тела – то су биле скупштине и владе. У делокругу рада аутономних органа и тела нашле су се економске, финансијске, саобраћајне и просветне надлежности. Поред дефинисања управе, предвиђена је могућност да мање области, под одређеним условима, могу бити уједињене, а поједине општине и срезови издвојени из постојећих области и прикључени суседним.
Велики жупан
[уреди | уреди извор]На челу области налазили су се велики жупани, као политички представници владе. Закон о општој управи давао је великом жупану надлежност у свим струкама опште управе. У општу управу спадали су сви послови из надлежности министра унутрашњих послова, просвете, аграрне реформе, пољопривреде и вода, грађевина, трговине и индустрије, народног здравља, социјалне политике, ��ера, шума и рудника, уколико се не односе на управу државним доменима. Ван опсега опште управе остали су, осим државних домена шума и руда, још и послови министарстава спољних послова, војске и морнарице, правде, изједначења закона, финансија, саобраћаја, пошта и телеграфа.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Станковић 1981, стр. 33-46.
- ^ Димић 2001.
- ^ Исић 2007, стр. 13-44.
- ^ "Политика", 22. нов. 1924, стр. 2
- ^ Ђорђе Ђ. Станковић: „Никола Пашић и Хрвати", стр. 443, Београдски издавачко-графички завод, Београд 1995. ISBN 978-86-13-00828-6
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Исић, Момчило (2007). „Од Србије до Србије” (PDF). Срби и Југославија: држава, друштво, политика. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 13—44. Архивирано из оригинала 08. 10. 2010. г. Приступљено 03. 05. 2024.
- Janjatović, Bosiljka (1995). „Karađorđevićevska centralizacija i položaj Hrvatske u Kraljevstvu (Kraljevini) SHS”. Časopis za suvremenu povijest. 27 (1): 55—76.
- Jovanović, Vladan (2002). Jugoslovenska država i Južna Srbija 1918-1929: Makedonija, Sandžak, Kosovo i Metohija u Kraljevini SHS. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
- Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина: гласник. 32: 171—194. Архивирано из оригинала 02. 06. 2020. г. Приступљено 03. 05. 2024.
- Смодлака, Јосип (1920). Нацрт југословенског устава (PDF). Загреб: Хрватски штампарски завод. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено 03. 05. 2024.
- Станковић, Ђорђе Ђ. (1981). „Административна подела Краљевине СХС”. Историјски гласник. 34 (1-2): 33—46.
