Apolinarizam
Apolinarizam je hristološko učenje koje nosi ime po svom osnivaču Apolinariju, laodikijskom episkopu (umro oko 390. g.). Apolinarije je negirao prisustvo ljudske duše u Hristu. Prijatelj Svetog Atanasija i branilac nikejskog učenja, Apolinarije tvrdi da je Hrist radikalno različit od nas i da je samo "sličan" ljudima.
Po ovom učenju, pošto ljudsko telo ne može postojati samo od sebe, potrebno mu je oživljujuće načelo. U čoveku tu ulogu igra duša, ali u Hristu duša je zamenjena božanskim Logosom. Logos je životno načelo i fizičkoga i psihičkoga. Hristovo telo živo je božanskim Logosom, a ne ljudskom razumnom dušom. Tako Hrist nije imao razum nu dušu ili um i volju.
Crkva nije prihvatila ovakvo učenje jer su njegove implikacije radikalne: ne samo da bi Hrist u ovakvom slučaju imao nenormalno čoveštvo, nego ne bi bio ni stvarni čovek. Međutim, Ovaploćenjem Hrist je primio ljudsku prirodu u njenoj celini, uključujući i razumnu dušu i volju. Svojstva ljudske prirode nisu bila razrušena, nego iskupljena i potvrđena upravo zato što su bila sjedinjena sa Logosom. Apolinaristička hristologija, zaključkom da Hrist nije imao punu ljudsku prirodu, ponovo se vraćala arijanstvu.
