Skopolamin
 | |
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(–)-(S)-3-hidroksi-2-fenilpropionska kiselina(1R,2R,4S,7S,9S)-9-metil-3-oksa-9-azatriciklo[3.3.1.02,4]non-7-il estar | |
| Klinički podaci | |
| Prodajno ime | Transdermskop |
| Drugs.com | Monografija |
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | transdermalno, okularno, oralno, supkutano, intravenozno, sublingvalno, rektalno, intramuskularno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | 10 - 50%[1] |
| Poluvreme eliminacije | 4,5 časa[1] |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 51-34-3  |
| ATC kod | A04AD01 (WHO) N05CM05, S01FA02 |
| PubChem | CID 5184 |
| DrugBank | DB00747 |
| ChemSpider | 10194106 |
| UNII | DL48G20X8X |
| KEGG | D00138 |
| ChEBI | CHEBI:16794 |
| ChEMBL | CHEMBL1201069 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C17H21NO4 |
| Molarna masa | 303,353 g/mol |
| |
| |
Skopolamin (levo-duboisin, hioscin) je tropanski alkaloid lek koji deluje kao muskarinski antagonist. On je jedan od sekundarnih metabolita biljki iz Solanaceae familije (velebilja), kao što su crni zobnik, tatula i Andjelske trube (datura ili brugmansija), i žbunje (Duboisia).[2][3] Mada se skopolamin ponekad prikazuje u javnosti kao štetan lek, njegove antiholinergijske osobine omogućavaju njegovu legitimnu medicinsku upotrebu u malim dozama, na primer za lečenje bolesti kretanja primenom transdermalnog flastera.[4]
Etimologija
[уреди | уреди извор]Skopolamin je dobio ime po biljnom rodu Scopolia[3].[5]
Biosinteza u biljkama
[уреди | уреди извор]Biosinteza skopolamina počinje dekarboksilacijom L-ornitin do putrescina posredstvom ornitin dekarboksilaza (EC 4.1.1.17). Putrescin se metiliše do N-metilputrescina uz pomoć putrescin N-metiltransferaze (EC 2.1.1.53).[6]
Putrescin oksidaza (EC 1.4.3.10) koja specifično prepoznaje metilisani purtrescin katalizuje deaminaciju ovog jedinjenja do 4-metilaminobutanala koji zatim podleže spontanom formiranju prstena do N-metil-pirolijumskog katjona. U sledećem koraku, pirolijumski katjon se kondenzuje sa acetoacetatnom kiselinom proizvodeći higrin. Higrin se dalje preuređuje do tropinona.[6]
Tropinon reduktaza I (EC 1.1.1.206) konvertuje tropinon do tropina, koji se kondenzuje sa fenilacetatom izvedenim iz fenilalanina do litorina. Citohrom P450 klasifikovan kao Cyp80F1[7] oksiduje i preuređuje litorin do hiosciaminskog aldehida. U finalnom koraku, hiosciamin podleže epoksidaciji koja je katalisana 6 beta-hidroksihiosciamin epoksidazom (EC 1.14.11.14) proizvodeći skopolamin.[6]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б Putcha, L.; Cintrón, N. M.; Tsui, J.; Vanderploeg, J. M.; Kramer, W. G. (1989). „Pharmacokinetics and Oral Bioavailability of Scopolamine in Normal Subjects”. Pharmacology Research. 6 (6): 481—485. PMID 2762223. doi:10.1023/A:1015916423156.
- ^ Muranaka, T.; Ohkawa, H.; Yamada, Y. (1993). „Continuous Production of Scopolamine by a Culture of Duboisia leichhardtii Hairy Root Clone in a Bioreactor System”. Applied Microbiology and Biotechnology. 40 (2–3): 219—223. doi:10.1007/BF00170370.[мртва веза]
- ^ а б The Chambers Dictionary. Allied Publishers. 1998. стр. 788,1480. ISBN 9788186062258.
- ^ White, P. F.; Tang, J.; Song, D.; et al. (2007). „Transdermal Scopolamine: An Alternative to Ondansetron and Droperidol for the Prevention of Postoperative and Postdischarge Emetic Symptoms”. Anesthesia and Analgesia. 104 (1): 92—96. PMID 17179250. doi:10.1213/01.ane.0000250364.91567.72.
- ^ Cattell, Henry Ware (1910). Lippincott's new medical dictionary: a vocabulary of the terms used in medicine, and the allied sciences, with their pronunciation, etymology, and signification, including much collateral information of a descriptive and encyclopedic character. Lippincott. стр. 435. Приступљено 25. 2. 2012.
- ^ а б в Ziegler, J.; Facchini, P. J. (2008). „Alkaloid Biosynthesis: Metabolism and Trafficking”. Annual Review of Plant Biology. 59 (1): 735—769. doi:10.1146/annurev.arplant.59.032607.092730.
- ^ Li, R.; Reed, D. W.; et al. (2006). „Functional Genomic Analysis of Alkaloid Biosynthesis in Hyoscyamus niger Reveals a Cytochrome P450 Involved in Littorine Rearrangement”. Chemistry & Biology. 13 (5): 513—520. doi:10.1016/j.chembiol.2006.03.005.
