Kreatin

Kreatin
Nazivi
	Sistemski IUPAC naziv 2-[Karbamimidoil(metil)amino]sirćetna kiselina
	Drugi nazivi N-Karbamimidoil-N-metilglicin; Metilguanidosirćetna kiselina
Identifikacija
CAS broj	57-00-1 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika; interaktivna slika;
3DMet	B00084
Bajlštajn	907175
ChEBI	CHEBI:16919 ;
ChemSpider	566 ;
DrugBank	DB00148 ;
ECHA InfoCard	100.000.278
EC broj	200-306-6
Gmelin Referenca	240513
KEGG	C00300 ;
MeSH	Creatine
PubChem C ID	586;
RTECS	MB7706000
UNII	MU72812GK0 ;
	SMILES C[n](Cc(:[o]):[oH]):c(:[nH]):[nH2]; CN(CC(O)=O)C(N)=N; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C4H9N3O2
Molarna masa	131,14 g·mol−1
Agregatno stanje	beli kristali
Miris	bez mirisa
Tačka topljenja	255 °C (491 °F; 528 K)
Rastvorljivost u vodi	13,3 g L−1 (na 18 °C)
log P	−1,258
Kiselost (pKa)	3,429
Baznost (pKb)	10,568
Izoelektrična tačka	8,47
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C	171,1 J K−1 mol−1 (na 23,2 °C)
Standardna molarna entropija So298	189,5 J K−1 mol−1
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	−538,06–−536,30 kJ mol−1
Std entalpija; sagorevanja ΔcHo298	−2,3239–−2,3223 MJ mol−1
Farmakologija
	Farmakokinetika:
Poluvreme eliminacije	3 sata
Opasnosti
GHS grafikoni
GHS signalna reč	WARNING
GHS opis opasnosti	H315, H319, H335
GHS mere predostrožnosti	P261, P305+351+338
EU klasifikacija (DSD)	Xi
R-oznake	R36/37/38
S-oznake	S26, S36
Srodna jedinjenja
Srodne karboksilne kiseline	Sarkozin; Dimetilglicin; Glikocijamin; N-Metil-D-aspartinska kiselina; beta-Metilamino-L-alanin; Guanidinopropionska kiselina;
Srodna jedinjenja	Dimetilacetamid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kreatin je supstanca koju prirodno proizvodi ljudskom telu kao izvor energije za mišiće. Do sinteze dolazi i sintetiše se u jetri, ali i u pankreasu i bubrezima. Kreatin se formira u telu od aminokiselina arginin, metionin i glicin i sadrži hemijsku energiju - ATP. Organizam prosečne osobe proizvede dnevno oko 2 g kreatina.^[4]

Kreatin pospešuje obnovu ATP-a koji se koristi prilikom rada mišića, te se njegovom suplementacijom ostvarujete i „produženi rad“ tj. veća snagu i bolja izdržljivost. Kreatin se unosi i putem ishrane i najviše ga ima u crvenom mesu i ribi. Uneti kreatin se 98% deponuje u mišićima, dok se preostali deo deponuje u mozgu, srcu i drugim organima, a višak kreatina se izluči preko bubrega u obliku kreatinina.

U rastvoru, kreatin je u equilibrijumu sa kreatininom.^[4]

^[5] Prema istraživanju naučnika sa klinike Mej prevelika količina kreatina u organizmu može da dovede i do brojnih ne željenih dejstava. Do toga može doći kada ga zbog nekog hroničnog oboljenja čovek proizvede previše kreatina. Međutim u najčešćem broju slučaja do neželjenih dejstava dolazi kad sportisti i bodibilderi koriste kreatinin kao suplement (korišćeni suplement može biti u bilo kom obliku). Zato se pre korišćenja suplemenata koje sadrže kreatin mora obaviti sportski pregled, ultrazvuk srca, pregled funkcije bubrega i sva ostala ispitivanja koja vam stručna lica zatraže. Nikako se ne sme koristiti bilo koji oblik suplementa kreatina bez stručne provere zdravstvenog stanja i saglasnosti stručnog lica jer su takvi slučajevi najčešći. Takođe se obavezno morate pridržavati tačno određenih količina koja su vam stručna lica preporučila. Najčešće neželjene posledice do kojih može doći pri neopreznom korišćenju suplemenata kreatina su: srčane bolesti (poput povećanja srčanih zalizaka, ubrzanog lupanja srca, srčanih aritmija), kamen u bubregu, dehidratacija i potreba za velikim količinama vode, slabljenje mokraćne bešike i smanjena funkcija jetre. Po statistici dugogodišnji korisnici suplemenata kreatina imaju slabiji orgazam i slabije razvijeniji seksualni život. Zbog mnogih neželjenih posledica koje donosi korišćenje suplemenata kreatina mora se sa oprezom koristiti i u skladu sa preporukama i uputstvima koja vam daju stručna lica.

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б „Creatine”. MedLine Plus Supplements. U.S. National Library of Medicine. 20. 07. 2010. Приступљено 16. 08. 2010.
^ Cannan, R. K.; Shore, A. (1928). „The creatine-creatinine equilibrium. The apparent dissociation constants of creatine and creatinine” (PDF). Biochem. J. 22 (4): 920—29. PMC 1252207 . PMID 16744118. Приступљено 29. 10. 2010.

Spoljašnje veze

Creatine bound to proteins in the PDB
Creatine Supplementation, Beth Lulinski, Quackwatch
Creatine 'boosts brain power', BBC News, 12 August 2003
Creatine Supplementation
International Society of Sports Nutrition position stand: Creatine

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[:0-4] а ^б „Creatine”. MedLine Plus Supplements. U.S. National Library of Medicine. 20. 07. 2010. Приступљено 16. 08. 2010.

[5] Cannan, R. K.; Shore, A. (1928). „The creatine-creatinine equilibrium. The apparent dissociation constants of creatine and creatinine” (PDF). Biochem. J. 22 (4): 920—29. PMC 1252207 . PMID 16744118. Приступљено 29. 10. 2010.

[1]