5. април

5. април (05.04) је 95. дан у години по грегоријанском календару (96. у преступној години). До краја године има још 270 дана.

• 1242 — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије.
• 1566 — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској.
• 1722 — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво.
• 1818 — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа.
• 1841 — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили.
• 1881 — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.
• 1887 — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове.
• 1879 — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат.
• 1902 — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске.
• 1944 — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш.^[1]
• 1945 — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије.
• 1951 — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза.
• 1954 — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That's All Right
• 1955 — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка 20. века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн.
• 1964 — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача
• 1971 — Прорадио вулкан Етна у Италији
• 1974 — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету.
• 1989 — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника.
• 1992 — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната.
• 1999 —
  • У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила.
  • Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992.
• 2002 — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку.
• 2016 — Окончани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без ��начајнијих последица.

• 1588 — Томас Хобс, енглески филозоф. (прем. 1642)^[2]
• 1883 — Волтер Хјустон, канадски глумац и певач. (прем. 1950)^[3]
• 1900 — Спенсер Трејси, амерички глумац. (прем. 1967)^[4]
• 1901 — Мелвин Даглас, амерички глумац. (прем. 1981)^[5]
• 1908 — Херберт фон Карајан, аустријски диригент. (прем. 1989)^[6]
• 1908 — Бети Дејвис, америчка глумица. (прем. 1989)^[7]
• 1916 — Грегори Пек, амерички глумац. (прем. 2003)^[8]
• 1926 — Роџер Корман, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 2024) ^[9]
• 1929 — Ивар Јевер, норвешко-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1973).^[10]
• 1932 — Бора Ћосић, српско-хрватски књижевник, есејиста и преводилац.^[11]
• 1947 — Драгомир Рацић, српски фудбалски голман. (прем. 2019)
• 1950 — Предраг Манојловић, српски глумац.^[12]
• 1950 — Агнета Фелтског, шведска музичарка и глумица, најпознатија као чланица групе ABBA.^[13]
• 1952 — Мич Пилеџи, амерички глумац.^[14]
• 1958 — Јохан Крик, јужноафричко-амерички тенисер.^[15]
• 1961 — Андреа Арнолд, енглеска редитељка, сценаристкиња, продуценткиња и глумица.^[16]
• 1972 — Иван Јевтовић, српски глумац и музичар.^[17]
• 1973 — Фарел Вилијамс, амерички музичар, музички продуцент и модни дизајнер.^[18]
• 1976 — Симоне Инзаги, италијански фудбалер и фудбалски тренер.^[19]
• 1976 — Фернандо Моријентес, шпански фудбалер и фудбалски тренер.^[20]
• 1977 — Јонатан Ерлих, израелски тенисер.^[21]
• 1979 — Имани, француска музичарка и модел.^[22]
• 1979 — Тимо Хилдебранд, немачки фудбалер.^[23]
• 1980 — Марио Касун, хрватски кошаркаш.^[24]
• 1980 — Јорис Матијсен, холандски фудбалер.^[25]
• 1981 — Том Рајли, енглески глумац, редитељ и продуцент.^[26]
• 1982 — Хејли Атвел, енглеска глумица.^[27]
• 1982 — Лејси Дувал, америчка порнографска глумица.^[28]
• 1984 — Дејан Келхар, словеначки фудбалер.^[29]
• 1989 — Џастин Холидеј, амерички кошаркаш.^[30]
• 1989 — Лили Џејмс, енглеска глумица.^[31]
• 1990 — Ријана Рајан, америчка порнографска глумица.^[32]
• 1991 — Марија Бергам, српска глумица.^[33]
• 1993 — Скоти Вилбекин, америчко-турски кошаркаш.^[34]
• 1993 — Страхиња Гавриловић, српски кошаркаш.^[35]
• 1994 — Марко Тепавац, српски тенисер.^[36]
• 2000 — Никола Крстовић, црногорски фудбалер.^[37]

• 1794 — Жорж Дантон, француски револуционар (рођ. 1759)^[38]
• 1865 — Корнелије Станковић, српски композитор, пијаниста и хоровођа (рођ. 1831)^[39]
• 1958 — Исидора Секулић, српска књижевница. (рођ. 1877)^[40]
• 1923 — Џорџ Херберт, 5. гроф од Карнарвона, енглески египтолог и археолог. (рођ. 1866)^[41]
• 1975 — Чанг Кај Шек, кинески генерал и политичар (рођ. 1887)^[42]
• 1976 — Хауард Хјуз, амерички филмски продуцент, авијатичар и конструктор летилица. (рођ. 1905)^[43]
• 1994 — Курт Кобејн, певач групе Нирвана (рођ. 1967)^[44]
• 1997 — Ален Гинзберг, амерички писац. (рођ. 1926)^[45]
• 1999 — Нада Шкрињар, југословенска и хрватска глумица. (рођ. 1923)^[46]
• 1999 — Иван Хетрих, југословенски и хрватски редитељ. (рођ. 1921)^[47]
• 2005 — Сол Белоу (Соломон Белоуз), амерички књижевник, нобеловац. (рођ. 1915)^[48]
• 2008 — Чарлтон Хестон (Џон Чарлс Картер), амерички филмски глумац. (рођ. 1924)^[49]

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Никона
  • Преподобног Никона Печерског

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

5. април на Викимедијиној остави.