Пређи на садржај

Филип Киркоров

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Киркоров
Датум рођења(1967-04-30)30. април 1967. (57 год.)
Место рођењаВарна, НР Бугарска
Веб-сајтwww.kirkorov.ru

Филип Бедросович Киркоров (буг. Фи́лип Бедро́сов Кирко́ров, право име - Филип Бедрос Киркоров [1]; рода. 30. април 1967, Варна, Бугарска) је совјетски и руски поп певач, глумац, композитор, музички продуцент; Народни уметник Руске Федерације (2008), Народни уметник Украјине (2008), Народни уметник Молдавије (2018), почасни грађанин Јалте.

Породица

[уреди | уреди извор]

Деда по оцу - Пилибош Крикоријан (1901-1968), Јерменин [2], радио је као обућар, певао у градском хору. Бака по оцу - Софија Крикорјан (1901−1984), Јерменка, певала је у градском хору. [2]

Отац - Бедрос Пилибос Киркоров (рођен Крикорјан) [3] [4] [5], Јермен, (рођен 2. јуна 1932 ), бугарски певач, Народни уметник Руске Федерације (2012). Према речима самог Бедроса Киркорова, променио је презиме Крикоријан у Киркоров, пошто је то био предуслов за упис у бугарску школу [2]. Мајка - Викторија Марковна Киркорова (Лихачева)[6] (1937 - 30. април 1994) [7], била је водитељка концерата, умрла од рака. Маћеха - Људмила Смирнова (рођена 1950), била је председник колективне фарме Трудовик, доктор економских наука, институтски наставник. [8]

Бака по мајци - Лидија Михајловна Манион, циркуска глумица, ксилофониста, плесачица. Имала је циганске корене, њен први муж је био Михаил Алфонсович Манион (1891-1918), акробата, музички ексцентрик, кловн, пола Француз, пола Рус, име Манион је ирског порекла. [9]

У периоду 1994-2005 био је ожењен певачицом, народном уметницом СССР-а Алом Пугачовом, био је њен четврти муж. 15. маја 1994. године венчање је одржано у Јерусалиму.

Ћерка Ала-Викторија Киркоров (рођена 26. новембра 2011; Мајами) од сурогат мајке. Певач је први пут јавности објавио рођење ћерке 26. новембра на сцени Кремља. Син Мартин-Кристин Киркоров (рођен 29. јуна 2012; САД) од сурогат мајке. Киркоров је своје рођење објавио током концерта у Софији. [10] [11]

Филип Киркоров је кум ћерке Ани Лорак Софије (од 7. априла 2012). [12]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен 30. априла 1967. у Варни, Бугарска.

Од пете године ишао је на турнеју са родитељима. Као дете живео је у Москви. Бедрос Киркоров је отпевао своју аутобиографску песму „Син“, посвећену совјетским танкерима које је упознао 1944. године у Варни. На крају песме Филип Киркоров је изашао на сцену и поклонио оцу каранфил, након чега га је Бедрос Киркоров представио публици. [13]

1984-1988: Студира државни музички колеџ Гњесин, одсек музичке комедије [14], дипломирао са одличним успехом.

Новембар 1985. - прво телевизијско снимање у програму "Шири круг" са песмом "Аљоша" на бугарском језику.

1987 - позив за рад из "Лењинградске музичке сале" под управом И. Рахлин, инострана турнеја у Берлину у светски познатој представи позоришта „Фридрихштатпаласт “.

Април 1988 - први сусрет Але Пугачове и Филипа Киркорова на дан отварања Иље Резника.

У октобру 1988. Киркоров је од ње добио позив да учествује у првим „Божићним сусретима“. У то време успешно је наступио на Јалти на првом такмичењу у свом животу, снимио први видео за песму "Кармен" и одржао бесплатне концерте у Монголији у совјетским војним јединицама.

1990. - Добија гран при на такмичењу Шлагер-90 у Лењинграду са песмом "Небо и земља".

1992 - видео клип за песму "Атлантида" је проглашен за најбољи клип године. Певач је објавио два соло програма - "Небо и земља" и "Атлантида"; ова друга је накнадно проглашена за најбољу емисију године. Исте године Киркоровова прва турнеја је одржана у САД, Канади, Немачкој и Израелу.

1993 - Награда Овације у номинацији "Најбољи певач године" и награда међународног такмичења Златни Орфеј. У исто време било је успешних турнеја по Аустралији.

Крај 1995. - објављивање двоструког ЦД-а "Реци сунцу:" Да! у продукцији Полиграм. Издавање албума поклопило се са премијером програма „Најбољи, омиљени и само за вас“ у Државном естрадне позоришту, који је потом успешно одржан широм земље.

1997 - светска турнеја "Најбољи, вољени и само за тебе!" у 100 градова Русије, ЗНД и далеког иностранства, који је завршен пројектом „Само један месец и само за вас! ”- серија дневних концерата у Концертној дворани Октјабрски (Санкт Петербург).

Године 2001. изашао је Киркоровљев албум на шпанском Магико Амор, снимљен у Азтека Рекордс (Лос Анђелес) и објављен у Мексику.

2018. године објављена је нова песма "Боја расположења је плава". Песма је постала популарна, а видео на Јутјубу је сакупио више од четрдесет милиона прегледа.

2022. године записао је дует са украјинском певачицом Анном Асти под називом Хобби.

Награде и титуле

[уреди | уреди извор]
Додела Ордена части.



Москва, Кремљ, 15. новембар 2017.

Почасна звања

  • Заслужни уметник Аутономне Републике Крим (25. август 2000)
  • Заслужни уметник Руске Федерације (19. јануара 2001) - за услуге у области уметности [15]
  • Народни уметник Ингушетије (2006) [16]
  • Народни уметник Чеченске Републике (2006) [16]
  • Народни уметник Руске Федерације (12. фебруар 2008) - за велике заслуге у области музичке уметности [17]
  • Народни уметник Украјине (29. маја 2008) - за значајан лични допринос развоју културних и уметничких односа између Украјине и Руске Федерације, високо извођачко умеће и дугогодишњу плодну стваралачку активност [18]
  • Народни уметник Молдавије (10. јун 2018) - у знак признања за посебне заслуге у развоју и промоцији музичке уметности, за допринос јачању молдавско-руских културних веза и успех у стваралачкој делатности [19] [20]

Ордени

  • Орден Франциска Скорине (Белорусија, 18. мај 2012) - за значајан лични допринос развоју и јачању белоруско-руских културних веза, високо извођачко умеће [21]
  • Орден части (30. априла 2017) - за велики допринос развоју домаће поп уметности и вишегодишњу плодну делатност [22]

Остале награде, промоције и јавна признања

  • Амбасадор добре воље УН (23. фебруар 2000)
  • Човек године у Украјини (2008) [23]
  • Јубиларна медаља „10 Астана” (Казахстан, 2008) [24]
  • Почасни грађанин Јалте (2010) [25]
  • Медаља „За веру и доброту“ (Кемеровска област, 22. октобар 2014) [26]
  • Спомен знак "Самара крст" (2017, Бугарска) [27]
  • Рекордер Руске књиге рекорда (30. април 2017) [28]
  • Специјална награда председника Републике Белорусије „Кроз уметност – до мира и међусобног разумевања“ (16. јул 2020.) [29]

Евровизија

[уреди | уреди извор]

Ф. Киркорова називају „мистер Евровизија“. Учествовао је на Песми Евровизије 1995. као представник Русије, заузевши 17. место. Након тога, одлучио је да постане продуцент и композитор песама за учеснике Евровизије из других земаља ЗНД. Прво искуство као продуцент није било баш успешно: певачица Анжелика Агурбаш на Евровизији 2005. заузела је тек 13. место у полуфиналу. На такмичењу за Песму Евровизије 2007. Киркоров је написао песму за Д. Колдуна, који је представљао Белорусију, и припремао се за наступ на такмичењу. По први пут у историји белоруског учешћа на такмичењу, Колдун је стигао до финала такмичења и заузео 6. место.

Киркоров је 2008. године написао песму „Шејди Лејди“ за представницу Украјине Ани Лорак, која је на крају заузела 2. место. Након тога, 30. маја 2008. године, председник Украјине Виктор Јушченко доделио је Киркорову титулу Народног уметника Украјине „за значајан лични допринос развоју културних и уметничких веза између Украјине и Руске Федерације, високо извођачко умеће и дугогодишње плодне стваралачке активности“.

Друштвени ставови

[уреди | уреди извор]

У септембру 2020. глумио је у видеу „Они не дају своју вољену“, чија је сврха да подржи режим председника Републике Белорусије Александра Лукашенка током масовних белоруских протеста против фалсификовања изборних резултата. [30]

Он је 22. јуна 2021. године уврштен на Листу особа које представљају претњу по националну безбедност Украјине на основу писма СБУ од 11. јуна као особа која угрожава националну безбедност Украјине. [31]

У априлу 2022. обратио се Европском парламенту, Џоу Бајдену, Марин Ле Пен и УН. захтевајући ослобађање украјинског политичара Виктора Медведчука. [32]

Документарни филмови и ТВ емисије

[уреди | уреди извор]
  • „Филип Киркоров. „Овај живот сам смислио за себе” („Први канал”, 2012) [33]
  • „Филип Киркоров. „Нове страсти краља“ („ТВ центар “, 2016) [34]
  • „Филип Киркоров. „Краљ и шала“ (први канал, 2017) [35]
  • „Још једно „ја“ Филипа Киркорова“ („Први канал“, 2017) [36]
  • Филип Киркоров и Ала Пугачова. „Венчање и развод“ („ТВ центар“, 2018) [37]

Имовина и приходи

[уреди | уреди извор]

Према резултатима 2017. године, Киркоров је заузео друго место на ранг листи часописа Форбс међу руским славним личностима. Његов приход био је 7,4 милиона долара. Према резултатима 2018. године – треће место са приходом од 8,9 милиона долара. [38] [39]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Указ Президента Российской Федерации от 19.01.2001 № 54 «О присвоении почётного звания „Заслуженный артист Российской Федерации“ Киркорову Ф. Б.»”. Kremlin.ru. 2012-06-01. Приступљено 2017-10-10. 
  2. ^ а б в Интервью Бедроса Киркорова на канале «Шант» (часть интервью на русском, часть на армянском)
  3. ^ „Бедрос Киркоров: Вряд ли у Филиппа и Коли Баскова что-то получится…”. Архивирано из оригинала 2014-05-21. г. Приступљено 2011-03-26. 
  4. ^ „Знаменитые армяне (Бедрос Киркоров)”. Архивирано из оригинала 2014-05-17. г. Приступљено 2007-05-11. 
  5. ^ «Несмотря на то, что я наполовину являюсь армянином…» — из интервью Day.Az, 10 мая 2007
  6. ^ „Справка телефонных номеров Москвы 2019 Номер телефона Адрес по фамилии Поиск людей Найти человека База Интервеб interweb”. Архивирано из оригинала 2018-03-20. г. Приступљено 2018-03-19. 
  7. ^ Кто пойдет на концерт Киркорова?
  8. ^ Отец Филиппа Киркорова: Девушки сына не интересовали
  9. ^ Филиппу Киркорову навязали в родственники постороннего мужчину // НТВ.Ru
  10. ^ Филипп Киркоров: сына назову Мартин-Кристин
  11. ^ У Филиппа Киркорова родился сын!
  12. ^ Крестные родители знаменитых детей фото — Woman’s Day
  13. ^ Бедрос Киркоров — О семье Киркоровых
  14. ^ „Наши выпускники :: Государственный музыкальный колледж имени Гнесиных”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 17. 04. 2022. 
  15. ^ Указ Президента Российской Федерации от 19 января 2001 года № 54 «О присвоении почётного звания „Заслуженный артист Российской Федерации“ Киркорову Ф. Б.»
  16. ^ а б Киркоров приехал в Чечню за наградой по стопам Кобзона — Шоу-бизнес — ПравдаШаблон:ТчкРу
  17. ^ Указ Президента Российской Федерации от 12 февраля 2008 года № 186 «О присвоении почётного звания „Народный артист Российской Федерации“ Киркорову Ф. Б.»
  18. ^ Указ Президента Украины № 483/2008 от 29 мая 2008 года «О присвоении Ф. Киркорову почетного звания „Народный артист Украины“»
  19. ^ Указ Президента Республики Молдова от 10 июня 2018 года № 738 "О присвоении господину Филиппу Киркорову почётного звания «Artist al Poporului»
  20. ^ „Додон сделал Киркорова Народным артистом Молдавии”. Приступљено 2018-06-10. 
  21. ^ Александр Лукашенко наградил орденом Франциска Скорины Филиппа Киркорова
  22. ^ Президент России Владимир Путин подписал указ о награждении Филиппа Киркорова орденом Почёта
  23. ^ Киркоров стал человеком года в Украине — bigmir)net
  24. ^ Филиппу Киркорову вручена государственная награда
  25. ^ Киркоров стал почётным гражданином Ялты
  26. ^ Филиппа Киркорова наградили в Кузбассе медалью
  27. ^ Президент Болгарии наградил Филиппа Киркорова орденом
  28. ^ „Книга рекордов России. Наибольшее количество ежедневных концертов подряд в Государственном Кремлёвском дворце”. Архивирано из оригинала 2017-08-29. г. Приступљено 2017-05-02. 
  29. ^ „Президент Беларуси вручил Киркорову награду "Через искусство - к миру и взаимопониманию"”. Российская газета. Приступљено 2020-07-18. 
  30. ^ Киркоров и Басков снялись в клипе в поддержку Лукашенко
  31. ^ „Обвинил Зеленского в предательстве. За что Киркорова объявили угрозой национальной безопасности Украины”. strana.today (на језику: руски). Приступљено 2021-06-27. 
  32. ^ „Кiркоров пiдтримав Марченко та закликав урятувати Медведчука "з пiдвалов СБУ"”. Украинская Правда. 2022-04-16. 
  33. ^ „«Филипп Киркоров. Я себе придумал эту жизнь». Документальный фильм”. www.1tv.com (на језику: руски). Первый канал. 2012-04-30. Приступљено 2021-09-18. 
  34. ^ „«Филипп Киркоров. Новые страсти Короля». Документальный фильм”. www.tvc.ru (на језику: руски). ТВ Центр. 2016. Приступљено 2021-09-18. 
  35. ^ „«Филипп Киркоров. Король и шут». Документальный фильм”. www.1tv.ru (на језику: руски). Первый канал. 2017-04-30. Приступљено 2021-09-18. 
  36. ^ „«Другое „Я“ Филиппа Киркорова». Документальный фильм”. www.1tv.ru (на језику: руски). Первый канал. 2017-05-04. Приступљено 2021-09-18. 
  37. ^ „«Филипп Киркоров и Алла Пугачёва. Свадьба и развод». Телепередача”. www.tvc.ru (на језику: руски). ТВ Центр. 2018. Приступљено 2021-09-19. 
  38. ^ Филипп Киркоров | Forbes.ru
  39. ^ Филипп Киркоров / Forbes.ru

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_Киркоров&oldid=28888299”