Самостални пјешадијски батаљон Скелани
| Самостални пјешадијски батаљон Скелани | |
|---|---|
| Постојање | 1992–1995. Место формирања: Скелани |
| Формација | батаљон |
| Јачина | 426[1] просечно: 426[1] |
| Део | Дрински корпус |
| Ангажовање | |
| Одликовања |  |
| Команданти | |
| Командант | Небојша Илић |
| Командант 2 | Богдан Радетић |
Самостални пјешадијски батаљон Скелани је била једна од јединица Дринског корпуса Војске Републике Српске. Батаљон је основан преустројавањем одреда Територијалне одбране ЈНА са командним местом у Скеланима.
Организација
[уреди | уреди извор]Скелански батаљон попуњавао се српским становништвом села (током рата општине) Скелани. На почетку рату, обуку је помагала полицијска јединица МУП-а Србије (”Црвене беретке”). Почетком 1993, батаљон је први пут устројен по војној формацији и имао је 4 пешадијске чете, минобацачку батерију 82 мм и позадински вод.[2] Бројно стање батаљона се током рата мењало. У фебруару 1993, батаљон је имао око 800 бораца (укључујући 60 добровољаца из Србије и 80 припадника ”Црвених беретки”), да би се бројно стање временом смањило на око 450 бораца.
Ратни пут
[уреди | уреди извор]Почетак рата у Босни, српско становништво Скелана дочекало је неспремно. По избијању борби, у јединицу се јавио само један резервни капетан ЈНА, што је уз непостојање војне инфраструктуре отежало борбено деловање. Власт су преузели добровољци и бројне паравојне јединице (укључујући оне из Србије), па се рат водио, речима тадашњег команданта Скеланског батаљона, логиком ”да све што је муслиманско треба бити уништено”.[2] Мобилизација становништва је била отежана, јер су мобилизазијски спискови остали у Сребреници, тада под контролом Армије Босне и Херцеговине. До краја 1992, страдало је 163 бораца и цивила, а рањено је 83.
Батаљон је преживео најтеже тренутке у јануару 1993, када су бошњачке јединице из Сребренице, 16. јануара, заузеле Скелане и протерале српско становништво преко Дрине у Србију, успут убивши 69 мештана Скелана и околних села.[3] У заједничком противнападу Војске Републике Српске и Војске Југославије, Скелани су ослобођени 26. јануара.
Скелански батаљон је учествовао у успешном нападу Војске Републике Српске на Сребреницу на пролеће 1993. у операцији Церска.
Током рата је страдало 305 Срба са простора Скелана и околине.[3] Након рата Самостални пјешадијски батаљон Скелани одликован је Медаљом Петра Мркоњића.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Komanda Drinskog korpusa, mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255”. icr.icty.org. 28. 7. 1995. Архивирано из оригинала 22. 4. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019.
- ^ а б Доказ бр. P03119 на суђењу IT-03-69:Stanisic&Simatovic у Хашком трибуналу: „Komanda Samostalnog bataljona Skelani, Str.pov.br. 1183/93, Analiza prošlogodišnjih aktivnosti.”. icr.icty.org. 25. 2. 1993. Архивирано из оригинала 22. 4. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019.
- ^ а б „Obilježeno 25 godina od formiranja Skelanskog bataljona VRS”. Boračka organizacija Republike Srpske. 28. 9. 2017. Приступљено 22. 4. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Komanda Samostalnog bataljona Skelani, Str.pov.br. 1183/93, Analiza prošlogodišnjih aktivnosti.”. icr.icty.org. 25. 2. 1993. Архивирано из оригинала 22. 4. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019.
- „Komanda Drinskog korpusa, mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255”. icr.icty.org. 28. 7. 1995. Архивирано из оригинала 22. 4. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019.
- „Obilježeno 25 godina od formiranja Skelanskog bataljona VRS”. Boračka organizacija Republike Srpske. 28. 9. 2017. Приступљено 22. 4. 2019.
