Портал:Војна историја Срба

Дринка Павловић (Белановица, код Љига, 7. новембар 1918 — Јајинци, код Београда, 14. мај 1943) била је учитељица, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Учитељску школу je започела у Београду, а завршила у Ужицу 1937. године. Још као ученица се прикључила омладинском револуционарном покрету, због чега је школовање морала да настави у Ужицу, где је постала члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Године 1938. је добила службу у селу Спанце, код Куршумлије, где је актвно радила на просвећивању сељака, а нарочито сељанки, кроз организовање аналфабетских и домаћичких курсева.

Била је активна у раду учитељског удружења „Вук Караџић”, а у јесен 1938. године се повезала са партијском организацијом у Куршумлији и постала члан Комунистичке партије (КПЈ). Годину дана касније, постала је члан тада основаног Месног комитета КПЈ. Учествовала је на Првој месној конференцији КПЈ, крајем 1939, као и на политичком курсу у Сијаринској Бањи, у лето 1940. године.

Након окупације Југославије, у лето 1941. године била је два пута хапшена у Прокупљу, али је оба пута успела да побегне. Потом је боравила на Јастрепцу, у Штабу Топличког партизанског одреда, а августа 1941. године је послата у окупирани Ниш, где је радила у партијској техници. Априла 1942. године је била откривена и ухапшена на улици од стране четника Косте Пећанца. Након мучења у нишкој полицији, пребачена је у Београд, а пошто није хтела ништа да призна послата је у логор на Бањици. Овде се срела са рођеном сестром Даринком Павловић, која је била ухапшена марта 1942. у Лазаревцу. Обе су стрељане маја 1943. године на стрелишту у Јајинцима.

• ... да је прва савезничка победа у Првом светском рату победа српске војске у Церској бици.
• ... да је Топлички устанак био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата.
• ... да је Битка на Мишару једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка.
• ... да је сеча кнезова не��осредни повод избијања Првог српског устанка.
• ... да је кнез Александар Карађорђевић основао прву тополивницу у Србији 15. октобра 1853.
• ... да је Мајским превратом прекинута владавина породице Обреновић.
• ... да је Краљевина Србија међу првих петнаест земаља које су створиле и међу првих пет које су употребиле ратно ваздухопловство.
• ... да је први оборени авион са земље у историји ратног ваздухопловства оборио Радоје Љутовац 30. септембра 1915. у околини Крагујевца.
• ... да је први српски пилот који је погинуо на борбеном задатку Михајло Петровић.
• ... да је Петар Лековић, каменорезац из Ужичке Пожеге проглашен за првог народног хероја Југославије
• ... да је стелт авион Ф-117А први пут оборен изнад Србије 27. марта 1999.

Опсада Скадра (тур. İşkodra Kuşatması, алб. Rrethimi i Shkodrës) била је битка у Првом балканском рату у којој је Војска Краљевине Црне Горе, након неколико неуспјешних покушаја и уз помоћ Војске Краљевине Србије, накратко преузела османско утврђење Скадар у данашњој сјеверној Албанији.

Војска Краљевине Црне Горе је убрзо, под аустроугарским и италијанским притиском, била приморана да се повуче из Скадра, који је припао новоформираној Албанији. План краља Николе и његових војсковођа је био да се Скадар заузме на препад. Али, напредовање војске, првенствено због конфигурације терена је било споро те је пред град дошла тек 28. октобра. Напад је успорио и четвородневни одмор у Цијевни и Тузима након ослобађања ових мјеста. То је отоманским снагама дало доста времена да организују одбрану. Снаге Краљевине Црне Горе нису успјеле у потпуности опколити град, тако да је под отоманском контролом остао пут за Драч, одакле су стизала појачања за турски гарнизон смјештен у самом Скадру. Приморски кор је формиран крајем фебруара 1913. године, а на положаје око Скадра дошао је тек крајем марта. Међутим, њихово садејство са снагама краља Николе трајало је тек неколико дана, јер ће се комплетне српске трупе под притиском великих сила повући са положаја које су до тада ослободили. Двије војске изгубиле су око 10.000 војника током опсаде Скадра. Есад паша је крајем априла предао кључеве града, а већ у мају на захтјев великих сила Скадар је препуштен Албанији.

Сјајни чланци:

Властимир — Душан Јерковић — Ђоко Павићевић — Жарко Зрењанин — Живко Павловић — Живојин Мишић — Жикица Јовановић Шпанац — Јелена Ћетковић — Миладин Поповић — Младен Стојановић — Нада Димић — Петар Бојовић — Петар Лековић — Радомир Путник — Слободан Принцип Сељо — Степа Степановић — Стефан Лазаревић — Стефан Милутин — Стефан Немања

Историја Срба пре Немањића — Ослобођење Врања 1878. — Споменик палим Крајишницима — Споменик борцима Револуције — Српски војни санитет у албанској голготи — Шеста личка пролетерска дивизија

Добри чланци:

Бошко Палковљевић Пинки — Вељко Дугошевић — Вера Јоцић — Вукашин Мрњавчевић — Дринка Павловић — Иван Милутиновић — Коста Пећанац — Лепа Радић — Милан Тепић — Милосав Здравковић — Никола I Петровић Његош — Петар Гојниковић — Ратко Младић — Слободан Бајић Паја — Спасенија Цана Бабовић — Стефан Војислав — Урош I Вукановић — Цинцар Јанко Поповић

Београдска тврђава — Војводина у Народноослободилачкој борби — Војска Републике Српске — Масакр у Крагујевцу — Операција Стрела — Опсада Београда (1456) — Опсада Скадра (1912—1913) — Орден народног хероја — Спомен-гробље на Крушику — Спомен-парк Крагујевачки октобар — Српска војска Крајине — Церска битка