Петнаеста крајишка ударна бригада

Шеснаеста крајишка ударна бригада
Југословенска партизанска застава
Постојање	26. март 1944.[1] Место формирања: Дрвар
Формација	3-4 батаљона[1]
Јачина	1.243 борца[1]
Део	НОВЈ
Ангажовање	Десант на Дрвар Друга бањалучка операција НОВЈ[1]
Одликовања	Орден заслуга за народ[1]

Петнаеста крајишка НО ударна бригада била је јединица НОВЈ активна од марта 1944. до краја рата.^[1]

Територијална ограниченост и везаност партизанских одреда за свој крај онемогућавала је преношење борбених дејстава у друге области и избегавање концентричних удара надмоћног непријатеља за време његових офанзива. За даље ширење устанка у Југославији и његово прерастање у општенародни ослободилачки рат, при постојању јаких окупационих и квислиншких снага, биле су потребне сталне, покретне јединице способне за маневар на било којем терену.^[2]

Пионирску улогу у стварању регуларне народноослободилачке армије имала је 1. пролетерска НО ударна бригада. Она је формирана 21. децембра 1941. на основу стечених искустава из дотадашње оружане борбе, након пада Ужичке републике у јесен 1941, што је формулисано Статутом пролетерских народноослободилачких бригада који је прописао Врховни штаб НОВЈ и који је важио за све бригаде НОВЈ. Формација је предвиђала: штаб, који чине командант и политички комесар и њихови заменици; најмање 4 ударна батаљона јачине до 300 бораца, формираних у 3-4 ударне чете; пратећу чету са онолико митраљеских водова (од по 2 оруђа) колико је батаљона у бригади, 1 водом лаких и 1 водом тешких минобацача; артиљеријске јединице које се могу састојати из појединих оруђа и батерија (4 оруђа), па све до дивизиона; моторизоване јединице које се формирају по могућности; комору и санитет. Уз штаб бригаде, поред коњичког, пионирског и вода за везу, Статут је предвиђао и културне екипе за културно просветни и политички рад у јединицама и међу народом на терену. Прописана је црвена застава са српом и чекићем у горњем десном углу, петокраком звездом у средини и извезеним именом јединице.^[2]

Од посебне важности било је наређење Врховног штаба да се у оквиру партизанских одреда стварају ударне чете и батаљони, као прелазни облик од одреда ка бригади. При формирању бригада, те ударне јединице обично су улазиле у њихов састав. Почасни назив ударна даван је само оним бригадама које су се посебно истакле у борби. У 1941. формирана је једна бригада (1. пролетерска); у 1942. формирано је укупно 37 бригада; у 1943. 76 бригада (расформирано 13 бригада); у 1944. 130 бригада (расформирано 13), а у 1945. још 16. нових бригада (расформирано 13). На крају рата било је укупно 220 бригада, од којих 14 пролетерских.^[2]

Јачина, састав, опрема и наоружање бригада били су различити у разним периодима НОР и разним крајевима где су бригаде водиле борбу. Тако је просечна јачина бригада у 1942. и 1943. била 800 бораца, а у 1944. око 950 бораца, с тим што су бригаде у Словенији и Македонији биле бројно слабије (500-600 бораца). Наоружање бригада било је лако пешадијско, са митраљезима и минобацачима; наоружаване су од плена из борби са непријатељем, делом из сопствених радионица, а тек од 1943. неке су наоружане и из савезничке помоћи.^[2]

По Титу, бригаде су биле оперативне јединице са стратегијским задацима; бригаде су биле способне и за партизанско и за фронтално ратовање (нарочито након формирања дивизија и корпуса НОВЈ), а биле су и комунистичке политичке школе, расадници кадрова за нове јединице НОВЈ, и упоришта КПЈ и НОП.^[2]

Петнаеста крајишка НО ударна бригада формирана је 26. марта 1944. од Санског и Рибничког НОП одреда. При формирању имала је 3 батаљона, а крајем октобра 4 батаљона. Била је у саставу 39. крајишке дивизије НОВЈ.^[1]

Kozara

Бањалука

Б.Нови (р.Сана)

Приједор

Стара Градишка

Б.Дубица

Б.Костајница

Јасеновац (р.Уна)

Б.Петровац

Дрвар

Гламоч

Грмеч

Коњиц

Б.Грахово

Зеленгора

Б.Крупа

Сарајево

Прозор

Мркоњић Град

Јајце

Бихаћ

Книн

Ливно

Кључ

Сански Мост

Д.Вакуф

Г.Вакуф

Купрес

Мањача

Травник

Дувно

Љубија

Шатор

Фојница

Крешево

Какањ

Добој

Дервента

Зеница

Бугојно

Славонски Брод

Мостар

Прњавор

Котор Варош

Бусовача

Тешањ

Ситуација у БиХ крајем маја 1944.-пред дрварску операцију (црвено=партизани, црно-Немци и НДХ).

У дрварској операцији крајем маја и почетком јуна Бригада је затварала правац Приједор-Сански Мост-Кључ на положајима код Врхпоља, затим правац Бањалука-Ситница-Кључ на положајима код Ситнице и најзад, правац Бањалука-Бронзани Мајдан-Сански Мост. Од јуна до почетка септембра водила је борбе заједно са 13. крајишком бригадом и Змијањским НОП одредом у рејону Мркоњић Град, Хан-Кола, Перван са немачким, усташким и четничким снагама из Бањалуке, Мркоњић Града и Јајца. Учествовала је у ослобођењу Приједора 6-7. септембра и Бањалуке 16-28. септембра. Крајем септембра и у октобру бригада је дејствовала против четника на сектору Прњавор, Дервента, Котор Варош.^[1]

Од новембра 1944. до краја априла 1945. Бригада је нападала комуникације Приједор-Бањалука и Босанска Градишка-Бањалука. У завршним операцијама ослободила је Тополу и Дубраву (код Босанске Градишке) 23. априла, учествовала у ослобођењу Босанског Новог (27. априла-1. маја), водила тешке борбе код села Кукурузари, затим у близини Загреба, у који је ушла 8. маја, а 14. маја избила је у Цеље, где је дочекала крај рата.^[1]

За ратне заслуге Бригада је одликована Орденом заслуга за народ.^[1]

• Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 573. 
• Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 686. 
• Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 2). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 28.