Пандеизам

Пандеизам (од грчког παν – све, свако и латинског деус – бог) је филозофска доктрина која комбинује пантеизам и деизам. Односно, признавање божанства за почетак и основу свега (све је Бог), обожење Васељене, природе, али негирање личног Бога, Откровења и Промисао, и уопште теолошког, догматског учења^[1]. Најобимнију књигу о пандеизму написао је Макс Бернхард Вајнштајн 1910. године.

Историја

Антика

Прве предуслове за настанак погледа погодних за пандеизам открио је Макс Вајнштајн у учењу старогрчког филозофа Ксенофана, које датира из 6. века пре нове ере, који је тврдио да Бог, иако се не креће, ипак све чује и види. То су били први предуслови за настанак монотеизма, као и први покушај удаљавања од Бога као конкретне личности. Такође, одређене црте пандеизма су пронађене у учењу кинеског филозофа Лао Цеа, иако су припадале таоизму и у индијској Бхагавад Гити^[2].

Идеје у духу пандеизма могу се пратити не само у учењу Ксенофана, већ и код других старогрчких филозофа. Могу се уочити код стоика, у учењу Хераклита и у делима платониста и питагорејаца. Став да је сам Универзум свеобухватни Бог одразио се и на Крисипа, филозофа из 3. века пре нове ере^[3].

Средњи век

Вајнштајн је открио теорију да је Бог створио свет од себе у учењу теолога из 9. века Јована Скота Ериугене. Он пише да се Универзум састоји од неколико елемената: Бога као првог принципа, платонског света идеја, физичке компоненте Универзума и Бога као циља свих ствари, онога чему се на крају враћа^[4].

Вајнштајн је такође приметио пандеистичке мотиве у расуђивању неколико других средњовековних филозофа. На пример, мислилац Френсис Меркјури ван Хелмонт је писао да су дух и материја нераскидиво повезани и да је материја манифестација духа највишег божанства. По мишљењу Ђордана Бруна, Бог није био нешто специфично, јасно ограничено, није физичко биће, већ је био нешто свеприсутно и свеобухватно, у чему се, према Вајнштајну и низу других истраживача, могу уочити очигледне идеје пандеизма^[5].

Референце

^ Payne, Seth R. (2010). „Mormonism and Same-Sex Marriage: Towards a Mormon Theology of Gender”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1951992.
^ DRITTER ABSCHNITT. KUNST, RELIGION UND PHILOSOPHIE ALS FORMEN DER WELT- UND LEBENSANSCHAUUNG, Vandenhoeck & Ruprecht, 1991-05-23, стр. 26—42, Приступљено 2024-05-04
^ M. TULLI CICERONIS DE NATURA DEORUM, DE GRUYTER, 1980-12-31, стр. 1—160, ISBN 978-3-11-020843-6, Приступљено 2024-05-04
^ Gaullier-Bougassas, Catherine (2015), Révélation hermétique et savoir occulte de l’Orient dans leSecretum secretorumet lesSecrets des secretsfrançais, Brepols Publishers, стр. 57—106, ISBN 978-2-503-55415-0, Приступљено 2024-05-04
^ Ревякина, Н.В. (2020). „А.Х. ГОРФУНКЕЛЬ – ИССЛЕДОВАТЕЛЬ ФИЛОСОФИИ ВОЗРОЖДЕНИЯ, "Средние века"”. Средние века (4): 170—185. ISSN 0131-8780. doi:10.7868/s013187802004008x.

[1] Payne, Seth R. (2010). „Mormonism and Same-Sex Marriage: Towards a Mormon Theology of Gender”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1951992.

[2] DRITTER ABSCHNITT. KUNST, RELIGION UND PHILOSOPHIE ALS FORMEN DER WELT- UND LEBENSANSCHAUUNG, Vandenhoeck & Ruprecht, 1991-05-23, стр. 26—42, Приступљено 2024-05-04

[3] M. TULLI CICERONIS DE NATURA DEORUM, DE GRUYTER, 1980-12-31, стр. 1—160, ISBN 978-3-11-020843-6, Приступљено 2024-05-04

[4] Gaullier-Bougassas, Catherine (2015), Révélation hermétique et savoir occulte de l’Orient dans leSecretum secretorumet lesSecrets des secretsfrançais, Brepols Publishers, стр. 57—106, ISBN 978-2-503-55415-0, Приступљено 2024-05-04

[5] Ревякина, Н.В. (2020). „А.Х. ГОРФУНКЕЛЬ – ИССЛЕДОВАТЕЛЬ ФИЛОСОФИИ ВОЗРОЖДЕНИЯ, "Средние века"”. Средние века (4): 170—185. ISSN 0131-8780. doi:10.7868/s013187802004008x.

[1]