Нови Харавги
Нови Харавги Νέα Χαραυγή | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Кожани |
| Општина | Кожани |
| Становништво | |
| — 2021. | 1.185 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 19′ 31″ С; 21° 49′ 28″ И / 40.32521936199869° С; 21.824382659799948° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 756 m |
  Нови Харавги Нови Харавги на карти Грчке | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 50100 |
| Позивни број | 2461 |
| Регистарска ознака | KZ |
Нови Харавги (грчки: Νέα Χαραυγή, Неа Харавги) је насељено место у саставу општине Кожани, округ Кожани, у периферији Западна Македонија, Грчка.
Име
[уреди | уреди извор]Име Харавги, насеље носи од 1961. године. Пре тога село се звало Αμύγδαλα, Амигдала (1). До 1928. године село се звало Τζουμά, Дзума (2), изведено од турског имена села: Cuma, Џума.
Географија
[уреди | уреди извор]Село лежи у западном подножју планине Каракамен (Вермио).
Историја
[уреди | уреди извор]Османско царство
[уреди | уреди извор]У књизи „Етнографија Једренског, Битољског и Солунског вилајета“, издатој у Цариграду 1878. године, а која наводи статистике везане за мушко становништво одређених насеља 1873. године, наводи се да се село Џума налази у кази Џумали, има укупно 600 домаћинстава са 1.180 житеља муслимана. (4)
Стефан Верковић у делу „Топографско-етнографске карактеристике Македоније“, пише о селу Џума:
"Пола сата западно од села Бајракли, налази се мухамеданско село Џума, подељено на два дела. Један део села се налази на брду, а други у пољу. У селу је 36 кућа са 105 нуфуза (пореских глава), који плаћају порез 3.800 пјастра. У селу се налазе 2 џамије и неколико извора питке воде. У близини села је место где се петком одржава пазар. (5)"
Службеник Бугарске егзархије Васил К'нчов (Васил Кънчов) у делу „Македонија. Етнографија и статистика“ 1900. године наводи да је Џума турско село у Кајларској кази са 850 становника Турака (3).
По подацима грчког конзулата у Еласони из 1904. године наводи да у селу Дзума живи 700 Турака (6).
После Балканских ратова
[уреди | уреди извор]У току Првог балканског рата, село ослобађа грчка војска, а уговорима после Другог балканског рата 1913. године, и поделе отоманске области Македоније, Џума улази у састав Краљевине Грчке. После Грчко-турског рата и договора о размени становништва село је потпуно напуштено. Турци се исељавају у Малу Азију, а на њихово место се досељавају грчки прогнаници из Турске.
По статистикама из 1928. године, село је чисто избегличко и има 299 прогнаних грчких породица са 1.256 становника (7). Исте 1928. године село мења име у Амигдала, а од 1961. године у Харавги.
Крајем 80.-тих и почетком 90.-тих година прошлог века, због проналаска великих количина угља село је измештено у непосредну близину града Кожана и добија своје данашње име Нови Харавги (Неа Харавги). По попису становништва из 2001. године старо село Харавги има само 18 становника.
Извори
[уреди | уреди извор]- [1]
- [2]
- [3]
- „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, (1995). стр. 98-99.
- Верковичъ, С. И. Топографическо-этнографическій очеркъ Македоніи, СПб, (1889). стр. 165.
- Σπανός, Κωνσταντίνος. "Η απογραφή του Σαντζακίου των Σερβίων", in: "Ελιμειακά", 48-49, 2001.
- Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928
