Пређи на садржај

Марио Монти

С Википедије, слободне енциклопедије
Марио Монти
Марио Монти
Лични подаци
Датум рођења(1943-03-19)19. март 1943. (81 год.)
Место рођењаВарезе, Краљевина Италија
ДржављанствоИталија
НародностИталијан
РелигијаРимокатолик
УниверзитетУниверзитет Бокони и
Yale Универзитет.
Професијаекономиста
Породица
СупружникЕлса Антониоли
Политичка каријера
Политичка
странка		Грађански избор
16. новембар 2011 — 28. април 2013.
ПредседникЂорђо Наполитано
ПретходникСилвио Берлускони
НаследникЕнрико Лета
Министар економије и финансија Италије
16. новембар 2011 — 20. јул 2012.
ПретходникЂулио Тремонти
НаследникВиторио Грили
Европски комесар за конкуренцију
15. септембар 1999 — 30. октобар 2004.
ПредседникРомано Проди
Европски комесар за унутрашње тржиште и царину
18. јануар 1995 — 15. септембар 1999.
ПредседникЖак Сантер
Потпис

Марио Монти (итал. Mario Monti; Варезе, 19. март 1943) је италијански политичар, економиста, академик и налазио се на функцији премијера Италије од 16. новембра 2011. године до 28. априла 2013. године.

Од 1994. године председник је Универзитета Бокони, а између 1995. године и 2004. године био је европски комесар.

Од 2010. године председава европску Трилатералну комисију, групу нео-либералне оријентације, која је основана 1973. године од стране Дејвида Рокфелера.[1] Монти је такође члан Управног одбора Билдерберг групе.[2]

Од 2005. године, члан је Научног саветодавног већа Голдман Сакса за међународно тржиште и саветник је Кока-кола компаније.[3][4]

Премијер Италије

[уреди | уреди извор]

Будући да влада Силвиа Берлусконија, није могла да претрпи удар финансијске кризе и јавног дуга, Монти је био међу фаворитима за састављање нове владе, која би спровела економске реформе које је тражила ЕУ од Италије.[5]

Дана 9. новембра 2011. године председник Италије Ђорђо Наполитано, именовао је Монтија за доживотног сенатора. Следећег 13. новембра после оставке премијера Берлусконија, Наполитано га предлаже за мандатара премијера и даје му задатак за формирање нове владе.

16. новембра Монти представља нову владу и подноси заклетву верности Уставу председнику Наполитану, који га именује за премијера. 17. и 18. новембра Монтијева технократска влада добија пуну подршку у оба дома италијанског Парламента. Монти такође обавља и функцију министра финансија и економије у новој влади.[6]

Ангажовао се на парламентарним изборима 2013. као лидер ново-основане странке Грађански избор чији је лидер.

Извори

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „www.trilateral.org”. www.trilateral.org. Приступљено 12. 11. 2011. 
  2. ^ „Steering Committee”. Bilderberg Meetings. Архивирано из оригинала 09. 11. 2011. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  3. ^ Foley, Stephen (18. 11. \q5). „What price the new democracy? Goldman Sachs conquers Europe” (на језику: енглески). The Independent. Приступљено 18. 11. 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Mario Monti.
  5. ^ Vagnoni, Giselda; Hornby, Catherine (10. 11. 2011). „Mario Monti emerges as favorite to lead Italy”. Reuters. Rome. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 10. 11. 2011. 
  6. ^ „Facing Crisis, Technocrats Take Charge in Italy”. New York Times. 16. 11. 2011. Приступљено 16. 11. 2011. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марио_Монти&oldid=28696158”