Македонски Брод

Македонски Брод мкд. Македонски Брод
Поглед на Македонски Брод
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Македонски Брод
Становништво
— 2002.	3.740
Географске карактеристике
Координате	41° 30′ 48″ С; 21° 13′ 03″ И / 41.5133087633375° С; 21.21743287990326° И / 41.5133087633375; 21.21743287990326
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	540 m
Македонски Брод Македонски Брод на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	6530
Позивни број	(+389) 45
Регистарска ознака	MB
Веб-сајт	www.mbrod.gov.mk

Македонски Брод (мкд. Македонски Брод) је град у Северној Македонији, у западном делу државе. Македонски Брод је седиште истоимене општине Македонски Брод, као и средиште области Порече.

Град Македонски Брод је смештен у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева град је удаљен 26 km источно, а од главног града Скопља 80 km јужно.

Рељеф: Македонски Брод је средиште историјске области Порече, која обухвата средишњи део слика реке Треске. Дато подручје је изразито планинско. Насеље је положено у долини Треске, на приближно 540 m надморске висине. Западно од града издиже се планина Песјак, јужно Бушева планина, а источно Даутица. Западно од насеља долина је шира и плоднија.

Клима у Македонском Броду је континентална.

Воде: Кроз Македонски Брод протиче река Треска, која на на месту где река прави заокрет из правца запад-исток у правац југ-север. Она северније улази у Поречку клисуру.

Подручје Македонског Брода је било насељено још од праисторије. Међутим, све до почетка 20. века Македонски Брод је био омање село насељено словенским, православним живљем. Почетком 20. века цео Брод и Порече су били наклоњени српској народној замисли, па се месно становништво у огромној већини изјашњавало Србима.

У Броду је радила српска народна школа 1871-1878. године. После дводеценијског присилног прекида рада, поново је отворена 1898. године.^[1]

Значајнији развој насеља уследио је после Другог светског рата, када Македонски Брод постаје седиште простране општине. Тада насеље добиле црте градића.

1912. године Македонски Брод се са околином припаја Краљевини Србији, касније Краљевини Југославији, кад град носи име Јужни Брод. Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.

По попису становништва из 2002. године, град Македонски Брод имао је 3.740 становника, што је десетоструко више него почетком 20. века.

Састав према народности био је следећи:

Већинска вероисповест у насељу је православље.

• Бошко Митровић, четнички војвода у Старој Србији
• Михаило Јосифовић, четнички војвода са почетка XX века;
• Васко Карангелевски, народни херој Југославије из Другог светског рата;
• Тасе Коневић, српски свештеник
• Мицко Крстић, четнички војвода у Старој Србији
• Зафир Премчевић, четнички војвода у Старој Србији
• Тренко Рујановић, четнички војвода у Старој Србији
• Дане Стојановић, четнички војвода у Старој Србији

• Порече
• Општина Македонски Брод

• Попис у Македонији 2002. — Књига 10.

• Званични веб-сајт