Пређи на садржај

Луиђи ди Бјађо

С Википедије, слободне енциклопедије
Луиђи ди Бјађо
Лични подаци
Датум рођења (1971-06-03)3. јун 1971.(53 год.)
Место рођења Рим, Италија
Висина 1,75 m
Позиција везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1988—1989.
1989—1992.
1992—1995.
1995—1999.
1999—2003.
2003—2006.
2006.
2007.
Лацио
Монца
Фођа
Рома
Интер
Бреша
Ла Сторта
Асколи
1
62
87
114
117
84
5
7
(0)
(7)
(12)
(16)
(13)
(16)
(0)
(2)
Репрезентативна каријера
1998—2002. Италија 31 (2)
Тренерска каријера
2011—2013.
2013—2019.
2018.
2020.
2023.
Италија до 20
Италија до 21
Италија (в.д.)
СПАЛ
Динамо Тирана

Луиђи ди Бјађо (итал. Luigi Di Biagio; Рим, 3. јун 1971) јесте италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер. Тренутно је без ангажмана.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Ди Бјађо је фудбалску каријеру започео у јуниорима римског Лација, док је за сениорски тим одиграо свега једну првенствену утакмицу. После наступања за Монцу и Фођу, играч се 1995. године враћа у родни Рим где потписује за супарничку Рому. Након четири сезоне играња за клуб, ди Бјађо прелази у милански Интер.

Са Интером је играч 1999. године наступао у финалима италијанског Купа и Суперкупа док је са клубом 2003. освојио друго место у Серији А (иза Јувентуса који је имао седам бодова предности).

Након тога ди Бјађо је играо за Брешу, Ла Сторту и Асколи док је 2007. завршио играчку каријеру.

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Играч је за италијанску репрезентацију дебитовао 28. јануара 1998. у сусрету против Словачке.[1] Са репрезентацијом је наступио на два светска (1998. и 2002) те једном европском (2000) првенству.

На Светском првенству у Француској 1998. ди Бјађо је дао гол Камеруну у утакмици групе коју су Азури добили са 3:0.[2] Међутим, био је главни трагичар утакмице четвртфинала против каснијег победника Француске када је промашио последњи и кључни једанаестерац за Италију.[3]

Током Европског првенства 2000. ди Бјађо је дао гол Шведској у групи.[4] За разлику од претходног турнира, играч је у утакмици полуфинала против Холандије која се одлучивала такође на једанаестерце успео реализовати погодак а Италија се пласирала у финале.[5] Тамо су Азури у шокантној завршници изгубили од Француске, док је ди Бјађо играо до 66. минута када га је заменио Масимо Амброзини.[6]

На Мундијалу у Јужној Кореји и Јапану 2002. играч је наступио међу првих 11 на утакмици против Еквадора коју је Италија добила са два поготка Кристијана Вијерија.[7] Ди Бјађо је тада одиграо цео сусрет.

Своју последњу утакмицу у дресу Италије, ди Бјађо је одиграо 16. октобра 2002. против Велса у квалификационој утакмици за Европско првенство 2004. године.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]