Иван Бекјарев
Иван Бекјарев | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. април 1946. |
Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија |
Датум смрти | 16. новембар 2020.74 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Узрок смрти | коронавирус |
Рад | |
Активни период | 1967 — 2020. |
Битна улога | Срећни људи — Бошко Деспотовић Бољи живот — Стевица Курчубић Срећна нова '49 — инспектор у Суботици Сага о три невина мушкарца — професор |
Веза до IMDb-а |
Иван Бекјарев (Београд, 6. април 1946 — Београд, 16. новембар 2020[1]) био је југословенски и српски глумац. Он се огледао са подједнаким успехом у свим жанровима и медијима.[2] Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Иван Бекјарев рођен је 6. априла 1946. године у Београду. Родитељи Бекјарева потичу из Македоније. Отац Георги (Ђорђе) је пред Други светски рат дошао у Београд, а мајка Радмила (пореклом из Ђевђелије) је у Београд дошла 1945. Иванов отац је пре рата посрбио своје презиме у Бећаревић, али га је након Ивановог рођења поново променио у Бекјарев, како би избегао непријатности пошто се тако презивао Бошко Бећаревић, шеф београдске Специјалне полиције која је сарађивала са Немцима током рата. Иванов отац је 1952. службено премештен у Краљево. После завршетка основне школе, Иван је уписао Шесту београдску гимназију, а затим и Факултет драмских уметности. За пријемни на факултет спремали су га Мића Томић и Оливера Марковић.[4] Заједно са њим су студирали Јосиф Татић и Милан Гутовић.
Био је навијач и почасни члан фудбалског клуба Црвена звезда.[5] Иза себе је оставио супругу Милку и сина Вању.[6]
Глумачка каријера
[уреди | уреди извор]Прву улогу на филму одиграо је 1967. године, у филму „Боксери иду у рај“, где је главну улогу тумачио Мија Алексић.
Одиграо је више од 150 улога у позоришту, од чега око 60 у Југословенском драмском позоришту, где је 33 године био члан и дугогодишњи првак. Као гост играо је главне улоге и у осталим београдским позориштима, као и у више позоришта у Србији.
Снимио је преко 50 филмова у бившој СФРЈ, Србији, Данској, Италији и др. За допринос изабран је за члана Академије за филмску уметност и науку (АФУН).
Био је веома успешан радио и ТВ водитељ, а 1970. године рекао прво „Добар дан” на тада новом радију „Студио Б”. На Радио Београду-202 годинама је био аутор и водитељ емисије „Мислим на вас, мислите на мене”. Имао је и већи број својих шоу програма на разним телевизијама. Такође, играо је и певао главне улоге у многим кабареима и мјузиклима, оперетама и др. Играо је и у великом броју ТВ драма и серија као „Бољи живот”, „Срећни људи”, где је остварио велику популарност комичним ликовима Курчубића и Деспотовића, као и у веома гледаним серијама „Отписани”, „Више од игре”, „Крај династије Обреновић”, „Горки плодови” у којима је упечатљиво одиграо разноврсне веома сложене драмске улоге.[7] Нарочито је упамћен у роли злогласног управника нацистичког логора, Вујковића у серији „Бањица” за коју је 1984. проглашен за ТВ личност године у Југославији.[8]
Педагошки рад
[уреди | уреди извор]Од оснивања је био редовни професор глуме на Академији уметности у Београду, а глуму и јавни наступ, предавао је на још неким факултетима и академијама.[9] Његови студенти били су Милан Калинић, Ива Штрљић, Александра Балмазовић, Данијел Николић.
Имао је своју школу глуме и јавног наступа, а глумом и режијом се бавио до краја живота. Шеснаест година био је уметнички директор и селектор међународног Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. Његов уметнички рад и биографија представљени су у монографији „Иван Бекјарев” коју је 2004. године издао Савез драмских уметника Србије.
Смрт
[уреди | уреди извор]Преминуо је од последица коронавируса 16. новембра 2020. године у 75. години живота у Београду.[1] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[10]
Легат Ивана Бекјарева у Адлигату
[уреди | уреди извор]Иван Бекјарев и Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” потписали су 28. фебруара 2019. године, уговор о формирању легата у оквиру Позоришне собе Удружења. Том приликом поклоњени су вредни предмети везани за рад Бекјарева, од дипломе Факултета драмских уметности у Београду, Октобарске награде града Београда, плакете Златног ћурана, до Земунске повеље за грађанске заслуге и још велики број награда, повеља и захвалница које је на поклон добијао претходних деценија.[11]
Адлигат је преузео и важан део глумчеве библиотеке, више од 130 књига са посветама, између осталих Пере Зупца, Моме Димића, Милоша Шобајића, Виде Огњеновић, Драгослава Михаиловића, Мире Ступице, Радомира Путника и других.
Грађа коју је Бекјарев чувао у свом дому, имаће велики значај за проучавање историје српског позоришта и овог времена. Поред изванредне архивске грађе, изузетно ретких плаката, позивница и документације, ту су чак и оригинални костими и реквизити са представа.[12]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Одликовања
[уреди | уреди извор]- Златна медаља за заслуге, постхумно (15. фебруар 2021).
Глумачке награде
[уреди | уреди извор]- 1964. Најбољи глумац-аматер града Београда за улогу мужа у једночинки „Дугме" Бранислава Нушића;
- 1969. колективна Мајска награда Београда за испитну представу III године глуме „Госпођа министарка” (Чеда);
- 1976. Статуета Ћуран на Данима комедије у Јагодини, за улогу Зака у представи „Зврчак”;
- 1978. Спомен плакета Југословенског драмског позоришта;
- 1982. Награда Удружења драмских уметника Југославије за за улогу Атанасијевића у комаду „Ноћас је ноћ”;
- 1982. награду Југословенског драмског позоришта, за улогу Атанасијевића у комаду „Ноћас је ноћ”;
- 1983. Златна колајна на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, победник с монодрамом „Шумски грађанин”;
- 1984. Награда „Златни смијех” на Данима сатире у Загребу, Позоришта Јазавац, за монодраму „Шумски грађанин";
- 1984. Проглашен за ТВ личност године у Југославији у анкети скопског листа „Вечер”, за улогу Вујковића у ТВ серији „Бањица”;
- 1992. Награда Југословенског драмског позоришта за улогу Чиполе у представи „Марио и мађионичар”;
- 1992. Награда Министарства културе на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић” у Шапцу, за улогу Шабанона у представи „Не очајавајте никад”;
- 1993. Статуета Ћуран на Данима комедије у Јагодини, за улогу Шабанона у представи „Не очајавајте никад”;
- 1994. Октобарска награда Београда (за улоге Јордан у представи „Побратим” Народног позоришта и Панкрацио у представи „Терговци” Југословенског драмског позоришта;
- 1995. Златник за допринос Филмском фестивалу у Врњачкој Бањи;
- 1996. Награда Бранислав Нушић за животно дело на Нушићевим данима у Смедереву;
- 1996. Диплома за изузетан допринос неговању комедиографије и развоју Фестивала „Дани комедије” у Јагодини;
- 1999. Награда „Борини дани” Врање, за бриљантно одиграну улогу Рајка у представи „Београд на коленима” (Аутсајдери);
- 2004. Награда стручног жирија за најбоље глумачко остварење на фестивалу Вршачка позоришна јесен за улогу Јеротија у представи „Сумњиво лице”, Крушевачко позориште;
- 2004. Монографија Иван Бекјарев - поводом 40 година рада;
- 2004. Плакета Академије уметности „Браћа Карић” за успешан педагошки рад поводом 40 година професионалног уметничког рада;
- 2004. Плакета Народног позоришта „Стерија” Вршац;
- 2004. Плакета Народног позоришта Крушевац;
- 2005. Признање Студија Б као првом водитељу тог радија;
- 2005. Награда „Златни беочуг” за трајни допринос култури, Београдска културно-просветна заједница;
- 2006. Плакета за развој беседништва на Правном факултету Нишу
- 2007. Плакета Мата Милошевић Академског позоришта „Бранко Крсмановић”;
- 2007. Захвалница листа „Борба” поводом 85 година постојања листа за историјско прво „добро јутро“ радио Борбе – студија Б.
- 2008. Књижевна награда „Златно перо”, прва награда за есеј о глумцу Позоришних свечаности „Миливоје Живановић” у Пожаревцу;
- 2009. Плакета Фестивала „Нушићеви дани” у Смедереву, за најбоље глумачко остварење вечери у представи „Власт” позоришта „Славија”;
- 2009. Награда за најбољу мушку на Међународном фестивалу „Театар фест” у Добоју, за улогу Милоја у представи „Власт”.
- 2009. Повеља за грађанске заслуге са медаљом - Заслужни грађанин Земун;
- 2011. Награда за најбољу мушку улогу на Данима комедије у Бијељини, за улоге у представама „Квартет” (Вилфред Бонд) и „Ловци на мираз” (Тоза);
- 2012. Плакета Југословенске кинотеке за изузетан допринос развоју филмске уметности;
- 2014. Повеља за запажене улоге у домаћим ТВ серијама на Фестивалу домаћих играних серија у Београду;
- 2015. Награда „Витомир Богић” Драмског програма радио Београда за најбоље глумачко остварење;
- 2016. Награда „Златни ћуран за животно дело” - Дани комедије у Јагодини
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960-те | |||
1967. | Боксери иду у рај | Тома Грковић | |
1968. | Не играј се љубављу (ТВ) | млади сељак | |
1968. | Све ће то народ позлатити (ТВ) | ||
1968. | Сајам на свој начин | ||
1968. | У раскораку | ||
1969. | Акваријум | ||
1969. | Код зеленог папагаја | ||
1969. | Обична прича | гроф Новински | |
1969. | Пут господина Перисона | ||
1969. | Обично вече | ||
1969. | Лећи на руду | ||
1970-те | |||
1970. | Србија на Истоку | кнез Милан Обреновић | |
1970. | Крунисање | ||
1970. | Протекција (ТВ филм) | Младен Ђурић | |
1970. | Леваци | младић | |
1971. | Капетан из Кепеника | ||
1971. | Све од себе | ||
1972. | Роман са контрабасом | ||
1972. | Слава и сан | ||
1972. | Не газите мушкатле | ||
1972. | И Бог створи кафанску певачицу | Живко | |
1973. | Последњи | ||
1974. | Манифест за слободу | ||
1974. | Отписани | Цане Курбла | |
1974. | Отписани | Цане Курбла | |
1974. | Лепеза леди Виндемир (ТВ) | господин Думби | |
1975. | Синови | Томић | |
1975. | Ђавоље мердевине (ТВ серија) | ||
1975. | У Орфеуму код Бране (ТВ) | ||
1976. | Џангризало | директор хотела | |
1976. | Фронташ | службеник у министарству | |
1977. | Роман са контрабасом | ||
1977. | Црни дани | ||
1977. | Више од игре (ТВ серија) | новинар | |
1978. | Пучина | др. Ружић | |
1978. | Избацивач (ТВ) | ||
1978. | Професионалци (ТВ серија) | ||
1978. | Отписани (ТВ филм) | Цане Курбла | |
1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) | Цане Курбла | |
1978. | Чардак ни на небу ни на земљи (ТВ серија) | ||
1979. | Сумњиво лице (ТВ) | Милисав | |
1979. | Махагони (ТВ) | ||
1979. | Кост од мамута (ТВ) | шеф кухиње | |
1979. | Приповедања Радоја Домановића (ТВ серија) | Милан Павловић „Зрак“/Шпијун | |
1979. | Господин Димковић | начелник Аврамовић | |
1980-те | |||
1980. | Било, па прошло (ТВ серија) | ||
1980. | Сунце | ||
1980. | Пруга на револуцијата | ||
1980. | Врућ ветар (ТВ серија) | голман / конобар у хотелу | |
1980. | Одбрана Пере Тодоровића | ||
1981. | Зелени кабаре | ||
1983. | Сумрак | ||
1983. | Марија, где си...? (ТВ) | Милутин | |
1983. | Дани Авној-а (ТВ серија) | новинар у Лондону | |
1984. | Откос (ТВ серија) | Драган Станић | |
1984. | Бањица (ТВ серија) | Светозар Вујковић | |
1985. | У затвору | Веља Станић | |
1985. | Џек-пот (ТВ) | ||
1985. | Црвени и црни | директор Занини | |
1985. | Живот је леп | гитариста | |
1986. | Климент Охридски ТВ филм | кнез Борис | |
1986. | Смешне и друге приче (ТВ серија) | Влајић, директор економске школе | |
1986. | Неозбиљни Бранислав Нушић (ТВ) | Бранко Секулић | |
1986. | Срећна нова ‘49 | инспектор у Суботици | |
1986. | Добровољци | новинар | |
1986. | Ловац против топа | Шарло | |
1986. | Мисија мајора Атертона (ТВ серија) | ||
1986. | Одлазак ратника, повратак маршала (ТВ серија) | црноберзијанац | |
1986. | Крсташки рат у Југовцу | ||
1986. | Медвед 007 | ||
1986. | Шмекер | пуковник | |
1987. | Иванов (ТВ) | Боркин | |
1987. | И то се зове срећа (ТВ серија) | Коле | |
1988. | Новогодишња прича (ТВ) | ||
1988. | Роман о Лондону (ТВ серија) | Дилај | |
1987-1988. | Бољи живот (ТВ серија) | Стеван Курчубић | |
1988. | Четрдесет осма - Завера и издаја (ТВ серија) | Сидорович | |
1989. | Бој на Косову | Парамунац | |
1989. | Рањеник (ТВ серија) | четнички командант | |
1989. | Мистер Долар (ТВ) | господин председник клуба | |
1989. | Бољи живот | Стеван Курчубић | |
1990-те | |||
1990. | Колубарска битка | пуковник Љубомир Милић | |
1990. | Сумњиво лице (ТВ) | Јеротије Пантић, срески капетан | |
1990. | Хајде да се волимо 3 | ||
1990. | Љубав је хлеб са девет кора | ||
1991. | Туце свилених чарапа | ||
1991. | Ноћ у кући моје мајке | Бата Добрица | |
1991. | Српкиња | Добрилин отац | |
1990-1991. | Бољи живот 2 (ТВ серија) | Стевица Курчубић | |
1991. | Мала | инспектор | |
1992. | Кнедле са шљивама (ТВ) | Сима | |
1992. | Играч на жици — Радомир Стевић Рас (ТВ документарни) | лично | |
1992. | Јуриш на скупштину | Јеленко Биџић | |
1992-1993. | Волим и ја неранџе... но трпим (ТВ серија) | Спасо | |
1992. | Први пут с оцем на јутрење (ТВ) | Крста | |
1994. | Жеља звана трамвај (ТВ) | лажни контролор | |
1994. | Театар у Срба (ТВ серија) | ||
1993-1994. | Срећни људи (ТВ серија) | Бошко Деспотовић | |
1995. | Све ће то народ позлатити (ТВ) | Газда Давид - Меанџија | |
1995. | Крај династије Обреновић (ТВ серија) | Божа Маршићанин | |
1996. | Мали кућни графити (ТВ серија) | Мираш | |
1996. | Ћао, инспекторе, 5 део | Стојче 'Мафимент' | |
1996. | Добро вече, децо (серија) | Тика Атлетика | |
1996. | Довиђења у Чикагу | Стојче Мафимент | |
1996. | Срећни људи: Новогодишњи специјал | Бошко Деспотовић | |
1997. | Канал мимо (ТВ серија) | ||
1998. | Враћање | тренер Борис | |
1998. | Досије 128 (ТВ) | друг Ристе | |
1998. | Кнез Михаило | ||
1998. | Буре барута | човек у аутобусу | |
1999. | Мејдан Симеуна Ђака (ТВ) | Турчин на коњу | |
2000-те | |||
2000. | Проналазачи (ТВ) | проналазач Јанко | |
2000. | Тајна породичног блага | Веља Ваљаревић | |
2000. | Il Furto del tesoro | ||
1998-2001. | Породично благо (ТВ серија) | Веља Ваљаревић | |
2001. | Den Serbiske dansker (ТВ) | Кравтсов | |
2002. | I Banchieri di Dio | ||
2003. | Сироти мали хрчки 2010 | Стари министар | |
2003. | Il Papa buono | ||
2004. | Јелена (ТВ серија) (ТВ серија) | Петар Савић | |
2004. | Поклон за Сању | ||
2004. | Карађорђе и позориште | наратор | |
2005. | Флерт | полицајац | |
2005. | E ridendo l`uccise | ||
2005. | Звезде љубави | Риста | |
2006. | Љубав, навика, паника | Марко | |
2006. | Оптимисти | шеф казина | |
2008. | Die Rote Zora | рецепционар | |
2008. | Горки плодови | Муцула | |
2009. | Заувек млад (ТВ серија) | Кодрња | |
2009. | Медени месец | комшија | |
2009. | Кад на врби роди грожђе (ТВ серија) | Јордан | |
2010-те | |||
2010. | Бели Анђео | побратим | |
2011. | Два смо свијета различита (ТВ серија) | Узеир Кундуровић | |
2015. | Луд, збуњен, нормалан | Милутин | |
2016. | Главом кроз зид (ТВ серија) | Кодрња | |
2017. | Врати се Зоне | Стратимир | |
2017. | Сага о три невина мушкарца | професор | |
2017. | Као на филму | инспектор Славко | |
2019. | Сенке над Балканом | домаћин | |
2020-те | |||
2020. | Новине | Јован Арбутина | |
2020. | Име народа | Др Герваји | |
2021. | Александар од Југославије (ТВ серија) | лекар на двору краља | |
2021. | Име народа (мини-серија) | Др Герваји | |
2022. | Било једном у Србији | градоначелник |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Иван Бекјарев као дете (фотографија је део глумчевог легата у Адлигату)
-
Фотографија породице Ивана Бекјарева
-
Фотографија Ивана Бекјарева као младића коју је предао приликом пријемног на Академији
-
Почасна чланска карта ФК Црвена звезда Ивана Бекјарева
-
Иван Бекјарев са тенисером Новаком Ђоковићем
-
Портрет Ивана Бекјарева
-
Награде и предмети Ивана Бекјарева
-
Октобарска награда града Београда Ивану Бекјареву (1994)
-
Иван Бекјарев (са својом монографијом у руци) на додели Златног беочуга, 2005. године
-
Гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „ПРЕМИНУО ИВАН БЕКЈАРЕВ: Одлазак легендарног глумца”. Новости. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ „Жал ми е што не заиграв на мајчин, македонски јазик”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 9. 2014.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Legat Ivana Bekjareva”. www.rts.rs. Приступљено 2020-08-10.
- ^ „Звезда је живот, остало је глума - интервју („Прес“, 26. август 2012)”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2012. г. Приступљено 26. 08. 2012.
- ^ „Preminuo je Ivan Bekjarev, slavni glumac ali i POČASNI član FK Crvena zvezda”. sport.blic.rs. 16. 11. 2020.
- ^ „Punih 40 godina ljubav je delio sa Mikicom: Ovako je Ivan Bekjarev govorio o svojoj supruzi”. b92.net. 17. 11. 2020.
- ^ Филиповић, Александар (16. 7. 2016). „Таблоид: Оп трт гевезен зајн”. Дневник холдинг. Приступљено 26. 6. 2019.
- ^ Аранђеловић, Иван (12. 12. 2017). „Жао ми је што не репризирају „Бањицу””. Политика. Приступљено 26. 6. 2019.
- ^ Биографија на сајту Академије уметности
- ^ Аранђеловић, Иван (21. 11. 2020). „Сахрањен глумац Иван Бекјарев”. Политика.
- ^ „Adligat: Legat glumca Ivana Bekjareva”. Vesti. Приступљено 3. 3. 2019.
- ^ Иван Бекјарев поклонио вредне артефакте „Адлигату” („Вечерње новости”, 3. март 2019)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Иван Бекјарев на сајту IMDb (језик: енглески)
- Отворена изложба „Иван Бекјарев, 50 година глуме“ („Вечерње новости“, 26. март 2015)
- Иван Бекјарев - интервју („Вечерње новости“, 29. март 2015)
- За Академију су ме припремили Оливера и Раде Марковић („Политика“, 14. фебруар 2016)
- Репризе Бољег живота и Срећних људи су ме вратиле у орбиту (Б92, 3. август 2017)
- Балканском улицом: Иван Бекјарев (РТС, 26. април 2015)
- „Улоге по којима ћемо памтити Ивана Бекјарева”. Радио-телевизија Србије. 17. 11. 2020. Приступљено 18. 11. 2020.
- Богати сценски живот преселио у вечност („Политика”, 18. новембар 2020)
- Рођени 1946.
- Умрли 2020.
- Глумци из Београда
- Српски глумци
- Српски гласовни глумци
- Српски радијски водитељи
- Српски телевизијски водитељи
- Српски професори
- Југословенски глумци
- Ученици Шесте београдске гимназије
- Бивши студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду
- Глумци и глумице Краљевачког позоришта
- Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта
- Добитници награде Златни ћуран
- Носиоци Медаље за заслуге
- Македонци у Србији
- Умрли од последица ковида 19 у Србији
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду