Главиница
Главиница буг. Главиница | |
---|---|
Застава | |
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Силистранска област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 1.986 (2.010 ) |
— густина | 57 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 55′ 01″ С; 26° 49′ 59″ И / 43.917° С; 26.833° И |
Апс. висина | 150 m |
Површина | 34,84 km2 |
Веб-сајт | |
www.glavinitsa.bg |
Главиница (буг. Главиница, рум. Glavinița) град је у Републици Бугарској, у североисточном делу земље, седиште истоимене општине Главиница у оквиру Силистранске области.
Географија
[уреди | уреди извор]Положај: Главиница се налази у североисточном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 400 km североисточно, а од обласног средишта, Силистре град је удаљен 50 km југоисточно.
Рељеф: Област Главинице се налази у области бугарске Добруџе, која чини југоисточни део Влашке низије. Град се сместио у бреговитом подручју, на приближно 150 m надморске висине.
Клима: Клима у Главиници је континентална.
Воде: Око Главинице постоји више мањих водотока.
Историја
[уреди | уреди извор]Област Главинице је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Главинице је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Између два светска рата Главиница је био у саставу Румуније.
Становништво
[уреди | уреди извор]1985. | 1992. | 2001. |
---|---|---|
2,552 | 2,362 | 2,065 |
По проценама из 2010. године Главиница је имала око 2.000 становника. Огромна већина градског становништва су Турци, а мањина су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.
Претежан вероисповест месног становништва је ислам, а мањинска православље.