Пређи на садржај

Главиница

Координате: 43° 55′ 01″ С; 26° 49′ 59″ И / 43.917° С; 26.833° И / 43.917; 26.833
С Википедије, слободне енциклопедије
Главиница
буг. Главиница
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластСилистранска област
Становништво
Становништво
 — 1.986 (2.010 )
 — густина57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 01″ С; 26° 49′ 59″ И / 43.917° С; 26.833° И / 43.917; 26.833
Апс. висина150 m
Површина34,84 km2
Главиница на карти Бугарске
Главиница
Главиница
Главиница на карти Бугарске
Веб-сајт
www.glavinitsa.bg

Главиница (буг. Главиница, рум. Glavinița) град је у Републици Бугарској, у североисточном делу земље, седиште истоимене општине Главиница у оквиру Силистранске области.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај: Главиница се налази у североисточном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 400 km североисточно, а од обласног средишта, Силистре град је удаљен 50 km југоисточно.

Рељеф: Област Главинице се налази у области бугарске Добруџе, која чини југоисточни део Влашке низије. Град се сместио у бреговитом подручју, на приближно 150 m надморске висине.

Клима: Клима у Главиници је континентална.

Воде: Око Главинице постоји више мањих водотока.

Историја

[уреди | уреди извор]

Област Главинице је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Главинице је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Између два светска рата Главиница је био у саставу Румуније.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1985.1992.2001.
2,5522,3622,065

По проценама из 2010. године Главиница је имала око 2.000 становника. Огромна већина градског становништва су Турци, а мањина су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је ислам, а мањинска православље.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]