Васо Бутозан
васо бутозан | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||
Датум рођења | 5. децембар 1902. | |||||
Место рођења | Старчево, код Панчева, Аустроугарска | |||||
Датум смрти | 14. мај 1974.71 год.) ( | |||||
Место смрти | Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија | |||||
Професија | професор | |||||
Деловање | ||||||
Члан КПЈ од | маја 1941. | |||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||
Чин | пуковник ЈНА у резерви | |||||
Одликовања |
|
Васо Бутозан (Старчево, код Панчева, 5. децембар 1902 — Загреб, 14. мај 1974) био је српски ветеринар, политичар и академик.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1902. године у Старчеву код Панчева. Гимназију је завршио у Панчеву, након чега је уписао Ветеринарски факултет у Загребу. Тамо је и докторирао 1931. године. После тога је радио као асистент на Ветеринарском факултету, а од 1933. као директор Ветеринарског епидемиолошког одељења у Бањалуци, где је радио као бактериолог, серолог, епизоотиолог и хематолог. Маја 1941. године постао је члан Комунистичке партије Југославије.
Народноослободилачкој борби се придружио 1941. године. Током рата је био санитетски референт за Босанску крајину и касније за Први босански корпус НОВЈ, политички комесар, члан Председништва ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а. Од 1943. био је члан Обласног народноослободилачког одбора за Босанску крајину.
После рата, био је биран за посланика Савезне скупштине Југославије и Народне скупштине БиХ.
Од 1949. до 1950. био је редовни професор Пољопривредно-шумарског факултета у Сарајеву, а од 1950. редовни професор Ветеринарског факултета у Сарајеву. Од 1949. био је први ректор Универзитета у Сарајеву и први председник Академије наука и уметности БиХ. Године 1967. постао је дописни члан САЗУ. Био је редовни члан Академије наука у Њујорку, члан Сталне комисије Светског ветеринарског савеза и остало.
Био је председник Савеза друштава ветеринара Југославије, члан председништва Главног одбора ССРН БиХ, члан Председништва Главног одбора СУБНОР БиХ, члан Централног комитета СК БиХ и остало.
Умро је 14. маја 1974. године у Загребу.
Данас његово име носи Ветеринарски институт Републике Српске.[1]
Научни рад и одликовања
[уреди | уреди извор]Објавио је веик број расправа, стручних и стручно-популарних чланака. Истраживао је узроке говеђе хематурије.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења, Ордена заслуга за народ, Ордена братства и јединства и Ордена за храброст.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Јавна установа ветеринарски институт Републике Српске „др Васо Бутозан“ Бања Лука”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Југословенски савременци: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957, 94. стр.
- Енциклопедија Југославије (књига друга). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1956. година.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1902.
- Умрли 1974.
- Политичари из Панчева
- Српски професори
- Српски ветеринари
- Комунисти Србије
- Комунисти Босне и Херцеговине
- Југословенски партизани
- Политички комесари НОВЈ
- Већници АВНОЈ-а
- Друштвено-политички радници СР БиХ
- Посланици Скупштине СР БиХ
- Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)
- Академици АНУБиХ
- Академици САЗУ
- Дописни чланови САНУ
- Официри ЈНА у резерви
- Носиоци Ордена народног ослобођења
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Доктори медицинских наука
- Официри НОВЈ
- Чланови Централног комитета КП/СК Босне и Херцеговине