Васо Бутозан

васо бутозан
Лични подаци
Датум рођења	(1902-12-05)5. децембар 1902.
Место рођења	Старчево, код Панчева, Аустроугарска
Датум смрти	14. мај 1974.(1974-05-14) (71 год.)
Место смрти	Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Професија	професор
Деловање
Члан КПЈ од	маја 1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Чин	пуковник ЈНА у резерви
Одликовања

Васо Бутозан (Старчево, код Панчева, 5. децембар 1902 — Загреб, 14. мај 1974) био је српски ветеринар, политичар и академик.

Рођен је 1902. године у Старчеву код Панчева. Гимназију је завршио у Панчеву, након чега је уписао Ветеринарски факултет у Загребу. Тамо је и докторирао 1931. године. После тога је радио као асистент на Ветеринарском факултету, а од 1933. као директор Ветеринарског епидемиолошког одељења у Бањалуци, где је радио као бактериолог, серолог, епизоотиолог и хематолог. Маја 1941. године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

Народноослободилачкој борби се придружио 1941. године. Током рата је био санитетски референт за Босанску крајину и касније за Први босански корпус НОВЈ, политички комесар, члан Председништва ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а. Од 1943. био је члан Обласног народноослободилачког одбора за Босанску крајину.

После рата, био је биран за посланика Савезне скупштине Југославије и Народне скупштине БиХ.

Од 1949. до 1950. био је редовни професор Пољопривредно-шумарског факултета у Сарајеву, а од 1950. редовни професор Ветеринарског факултета у Сарајеву. Од 1949. био је први ректор Универзитета у Сарајеву и први председник Академије наука и уметности БиХ. Године 1967. постао је дописни члан САЗУ. Био је редовни члан Академије наука у Њујорку, члан Сталне комисије Светског ветеринарског савеза и остало.

Био је председник Савеза друштава ветеринара Југославије, члан председништва Главног одбора ССРН БиХ, члан Председништва Главног одбора СУБНОР БиХ, члан Централног комитета СК БиХ и остало.

Умро је 14. маја 1974. године у Загребу.

Данас његово име носи Ветеринарски институт Републике Српске.^[1]

Објавио је веик број расправа, стручних и стручно-популарних чланака. Истраживао је узроке говеђе хематурије.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења, Ордена заслуга за народ, Ордена братства и јединства и Ордена за храброст.

• Југословенски савременци: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957, 94. стр.
• Енциклопедија Југославије (књига друга). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1956. година.

• Биографија на сајту САНУ