Пређи на садржај

Централни комитет Савеза комуниста Босне и Херцеговине

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Централни комитет Савеза комуниста Босне и Херцеговине
СкраћеницаЦК СК БиХ
Основана5. новембар 1948.
Распуштена23. фебруар 1991.
ПретходникПокрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину
НаследникГлавни одбор Социјалдемократске партије
СедиштеСарајево,  СР Босна и Херцеговина

Централни комитет Савеза комуниста Босне и Херцеговине (ЦК СК БиХ) био је руководећи орган у Савезу комуниста Босне и Херцеговине између два Конгреса. Настао је као Централни комитет Комунистичке партије Босне и Херцеговине, приликом њеног формирања 5. новембра 1948, а новембра 1952. променио је назив у ЦК Савеза комуниста БиХ. Постојао је до 23. фебруара 1991. када се Савез комуниста (СК БиХ—СДП) трансформисао у Социјалистичку демократску партију (СДП).

Оперативни орган Централног комитета СК БиХ био је најпре Политички биро (Политбиро), потом Извршни комитет и на крају Председништво ЦК СК БиХ.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Пре формирања Комунистичке партије Босне и Херцеговине, па простору Босне и Херцеговине деловао је Покрајински комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, чији је рад након година Шестојануарске диктатуре, као и последица велике полицијске провале у партијску организацију, у пролеће 1936. када је ухапшено око 70 чланова КПЈ, обновљен тек почетком 1938. године. Крајем јула исте године у Мостару је одржана Четврта покрајинска конференција, која је била значајна за организационо сређивање и повезивање преосталих партијских организација. У руководство Покрајинског комитета тада су изабрани — Мустафа Пашић, Рудолф Хрозинчек, Карло Батко, Пашага Манџић и Угљеша Даниловић, а била је формирана и Омладинска комисија.[1] Након периода консолидације Комунистичке партије Југославије током 1938. и 1939, одржане су у свим крајевима Југославије конференције покрајинских организација, као припема за одржавања Пете земаљске конференције КПЈ. У Сарајеву је 27. и 28. јула 1940. одржана Пета покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцевговину на којој је изабрано ново руководство Покрајинског комитета — Иса Јовановић, Угљеша Даниловић, Бориша Ковачевић, Пашага Манџић, Мустафа Пашић, Стјепан Ђаковић, Васо Мискин и Ђуро Пуцар, док је Авдо Хумо укључен септембра 1940. године. Покрајински комитет био је тада подељен на више обласних комитета — за источну Босну, Сарајево, Босанску крајину и Херцеговину.[2]

Руководство ПК КПЈ изабрано јула 1940, уз помоћ делегата Централног комитета КПЈ упућених у Босну и Херцеговину, руководило је уста��ком у Босни и Херцеговини, у лето 1941, а касније Народноослободилачким ратом. Одлуком ЦК КПЈ 12. јула 1943. извршена је измена на челу Покрајсинког комитета, када је за секретара, уместо Исе Јовановића, именован Ђуро Пуцар, дотадашњи секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину. Током рата страдао је значајан број чланова Покрајинског комитета, па је он допуњаван новим члановима, међу којима су били — Нисим Албахари, Хасан Бркић, Осман Карабеговић, Цвијетин Мијатовић, Шефкет Маглајлић, Родољуб Чолаковић и др.

Приликом формирања Комунистичке партије Југославије, на Првом оснивачком конгресу, изабран је 5. новембра 1948. први Централни комитета КП БиХ који је имао 48 чланова. На првој седници Централног комитета, одржаној истог дана, изабран је Политички биро (Политбиро) ЦК КП БиХ чији су чланови били — Угљеша Даниловић, Цвијетин Мијатовић, Шефкет Маглајлић, Хасан Бркић, Илија Дошен, Нико Јуринчић, Руди Колак, Пашага Манџић, Радован Папић, Авдо Хумо и Ђуро Пуцар Стари, као секретар. Ужи део Политбироа звао се Скретаријат и чинили су га секретар и четворица чланова Политбиро. Након Шестог конгреса КПЈ, одржаног новембра 1952. на коме је Комунистичка партија Југславије променила назив у Савез комуниста Југославије, Централни комитета КП Босне и Херцеговине постао је Централни комитет Савеза комуниста Босне и Херцеговине.

Руководство ЦК СК БиХ

[уреди | уреди извор]

Секретари и председници Централног комитета

[уреди | уреди извор]
секретари Централног комитета (1948—1966), председници Централног комитета (1966—1982; 1989—1991) и председници Председништва ЦК (1982—1989)
конгресни период број име и презиме назив функције трајање мандата напомена реф
почетак мандата крај мандата
1 конгрес КП БиХ
1948—1945.
1 Ђуро Пуцар Стари
(1899—1979) 		секретар Централног комитета 1945—1966. 16 година, 120 дана
5. новембар 1948. 27. децембар 1954. [3]
2 конгрес СК БиХ
1954—1959. 		27. децембар 1954. 28. март 1959. [4]
3 конгрес СК БиХ
1959—1965. 		28. март 1959. 5. март 1965. [5]
4 конгрес СК БиХ
1965—1969. 		2 Цвијетин Мијатовић
(1913—1993) 		5. март 1965. 14. новембар 1966. 4 године, 35 дана [6]
председник Централног комитета 1966—1982.
14. новембар 1966. 11. јануар 1969. [7][8]
5 конгрес СК БиХ
1969—1974. 		11. јануар 1969. 9. април 1969. [9][10]
3 Бранко Микулић
(1928—1994) 		9. април 1969. 28. март 1974. 9 година, 32 дана [11]
6 конгрес СК БиХ
1974—1978. 		28. март 1974. 11. мај 1978. [12][13]
7 конгрес СК БиХ
1978—1982. 		4 Никола Стојановић
(1933—2020) 		11. мај 1978. 20. мај 1982. 4 године, 9 дана [14][15]
8 конгрес СК БиХ
1982—1986. 		5 Хамдија Поздерац
(1924—1988) 		председник Председништва Централног комитета 1982—1989. 2 године, 8 дана
20. мај 1982. 23. мај 1983. [16][17]
23. мај 1983. 28. мај 1984. [18]
6 Мато Андрић
(1928—2015) 		28. мај 1984. 27. мај 1985. 1 година, 358 дана [19]
27. мај 1985. 21. мај 1986. [20]
9 конгрес СК БиХ
1986—1989. 		7 Милан Узелац
(1932—2005) 		21. мај 1986. 21. мај 1987. 2 године, 48 дана [21]
21. мај 1987. 8. јул 1988. [22]
8 Абдулах Мутапчић
(1932—2013) 		8. јул 1988. 29. јун 1989. 356 дана [23][24][25]
9 Нијаз Дураковић
(1949—2012) 		29. јун 1989. 9. децембар 1989. 1 година, 239 дана [26]
10 конгрес СК БиХ
1989—1991. 		председник Централног комитета 1989—1991.
9. децембар 1989. 23. фебруар 1991. [27][28][29]

Секретари Централног комитета

[уреди | уреди извор]
секретари Извршног комитета ЦК (1966—1978) и секретари Председништва ЦК (1978—1991)
конгресни период број име и презиме назив функције трајање мандата напомена реф
почетак мандата крај мандата
— 1 Бранко Микулић
(1928—1994) 		секретар Извршног комитета Централног комитета 1966—1966. 2 године, 58 дана
14. новембар 1966. 11. јануар 1969. [8]
5 конгрес СК БиХ
1969—1974. 		2 Нијаз Диздаревић
(1920—1989) 		11. јануар 1969. 9. април 1969. 88 дана [10]
3 Хамдија Поздерац
(1924—1988) 		9. април 1969. 31. јул 1971. 2 године, 113 дана [11]
4 Хасан Грабчановић
(1918—1996) 		31. јул 191. 28. март 1974. 2 године, 240 дана [30]
6 конгрес СК БиХ
1974—1978. 		5 Никола Стојановић
(1933—2020) 		28. март 1974. 11. мај 1978. 4 године, 44 дана [13]
7 конгрес СК БиХ
1978—1982. 		6 Хрвоје Иштук
(1935—2002) 		секретар Председништва Централног комитета 1978—1991. 4 године, 9 дана
11. мај 1978. 20. мај 1982. [15]
8 конгрес СК БиХ
1982—1986. 		7 Иван Бригић
(1936—2015) 		20. мај 1982. 28. мај 1984. 2 године, 8 дана [17]
8 Живко Грубор 28. мај 1984. 21. мај 1986. 1 година, 358 дана
9 конгрес СК БиХ
1986—1989. 		9 Шабан Кеврић
(1949) 		21. мај 1986. 8. јул 1988. 2 године, 48 дана [25]
10 Иван Цвитковић
(1945) 		8. јул 1988. 9. децембар 1989. 1 година, 154 дана [24]
10 конгрес СК БиХ
1989—1991. 		11 Драган Крагуљ
(1949) 		8. јануар 1990. 23. фебруар 1991. 1 година, 46 дана [31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hronologija 1 1980, стр. 265.
  2. ^ Hronologija 1 1980, стр. 287.
  3. ^ Hronologija 3 1980, стр. 70.
  4. ^ Hronologija 3 1980, стр. 132.
  5. ^ Hronologija 3 1980, стр. 172.
  6. ^ Hronologija 3 1980, стр. 241.
  7. ^ Hronologija 3 1980, стр. 261.
  8. ^ а б „Седница Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. 11. 1966. стр. 1. 
  9. ^ Hronologija 3 1980, стр. 290.
  10. ^ а б „Завршен Пети конгрес Савеза комуниста Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 1. 1969. стр. 1. 
  11. ^ а б „Бранко Микулић председник, Хамдија Поздерац секретар ЦК СК Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 10. 4. 1969. стр. 4. 
  12. ^ Hronologija 3 1980, стр. 362.
  13. ^ а б „Потпуно јединство о свим питањима”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 29. 3. 1974. стр. 1. 
  14. ^ Hronologija 3 1980, стр. 418.
  15. ^ а б „Завршен Седми конгрес Савеза комуниста Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 5. 1978. стр. 1. 
  16. ^ „Završen Osmi kongres Saveza komunista BiH — Titovskim putem”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 21. 5. 1982. стр. 1. 
  17. ^ а б „Завршен 8. конгрес СК Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 21. 5. 1982. 
  18. ^ „Хамдија Поздерац предсједник ЦК СК БиХ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 24. 5. 1983. стр. 1. 
  19. ^ „Sjednica Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Mate Andrić novi predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 5. 1984. стр. 2. 
  20. ^ „Раскорак праксе и могућности”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1985. стр. 4. 
  21. ^ „Završen Deveti kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Predsjednik Milan Uzelac”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 22. 5. 1986. стр. 4. 
  22. ^ „Милан Узелац поново предсједник”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 5. 1987. 
  23. ^ „Predsjedništvo CK SK BiH — Predsjednik Mutapčić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 7. 1988. 
  24. ^ а б „Abdulah Mutapčić predsjednik”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 7. 1988. стр. 1. 
  25. ^ а б „Завршен Десети конгрес Савеза комуниста Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 5. 1986. стр. 1. 
  26. ^ „Dr Nijaz Duraković predsjednik CK SK BiH”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 30. 6. 1989. стр. 6. 
  27. ^ „Deseti kongres SK Bosne i Hercegovine — Duraković predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 10. 2. 1989. стр. 32. 
  28. ^ „11 конгрес СК БиХ — Социјалистичке демократске стране: Бег из политичког гета”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 2. 1991. стр. 3. 
  29. ^ „Kongres SKBIH-SDP — Debakl staljinizma, nipošto socijalizma”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 24. 2. 1991. стр. 2. 
  30. ^ „Седница ЦК Савеза комуниста Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 1. 8. 1971. стр. 5. 
  31. ^ „Dragan Kragulj sekretar”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 1. 1990. стр. 3. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Централни_комитет_Савеза_комуниста_Босне_и_Херцеговине&oldid=28845182”