Пређи на садржај

Валери Божинов

С Википедије, слободне енциклопедије
Валери Божинов
Валери Божинов, 2014. године
Лични подаци
Пуно име Валери Емилов Божинов
Датум рођења ( 1986-02-15)15. фебруар 1986. (38 год.)
Место рођења Горња Орјаховица, Бугарска
Висина 1,78 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Септември Софија
Број 9
Јуниорска каријера
1998—2000 Пијета Хотспурс
2000—2002 Лече
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2005 Лече 65 (16)
2005—2007 Фјорентина 36 (8)
2006—2007 → Јувентус 18 (5)
2007—2010 Манчестер Сити 11 (1)
2009—2010 → Парма 30 (8)
2010—2011 Парма 31 (3)
2011—2013 Спортинг Лисабон 8 (2)
2012 → Лече 10 (1)
2012 → Верона 13 (1)
2013 → Виченца 18 (4)
2014 Левски Софија 19 (7)
2014—2015 Тернана 27 (6)
2015—2016 Партизан 51 (23)
2017 Меижоу Хака 13 (3)
2017 Лозана 7 (0)
2018 Ријека 1 (0)
2018 Ботев Враца 11 (7)
2019 Левски Софија 11 (4)
2019 Ботев Враца 9 (0)
2020 Пескара 3 (0)
2020—2021 Левски Софија 12 (1)
2022— Септември Софија 6 (1)
Репрезентативна каријера**
2007—2009 Бугарска до 21 3 (3)
2004—2015 Бугарска 43 (6)
* Датум актуелизовања: 28. март 2022.
** Датум актуелизовања: 1. мај 2019.

Валери Емилов Божинов (буг. Валери Емилов Божинов, Горња Орјаховица, 15. фебруар 1986) je бугарски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Божинов је рођен у Горњој Орјаховици. Са дванаест година се преселио на Малту са својом мајком и очухом. Његова мајка је бивша репрезентативка Бугарске фудбалске репрезентације, а очух Сашо Ангелов је играо за Бугарску током 90-их.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Леће

[уреди | уреди извор]

Дана 27. јануара 2002. Божинов је дебитовао за Леће против Бреше и постао најмлађи страни дебитант у историји италијанског фудбала. Дана 6. јануара 2004. Божинов је постигао свој први гол у Серији А против Болоње и постао најмлађи страни стрелац у Серији А.[2] Већ у следећем колу, Божинов је постигао два гола против Ређине, у победи Лећеа 3:1. Божинов је заблистао у сезони 2004/05. Наиме, он је постигао 14 голова на 23 утакмице у свим такмичењима. Дао је по гол Роми, Милану, Лацију, а два Интеру.

Фјорентина

[уреди | уреди извор]

У јануару 2005. је потписао за Фјорентину, у трансферу вредном 15 милиона евра.[3] Божинов је Фјорентину дебитовао против Палерма,[4] а свој први гол је постигао против Удинезеа.[5] У првој сезони је углавном улазио са клупе, док је у сезони 2005/06. постигао 9 голова на 32 утакмице у свим такмичењима.

Јувентус

[уреди | уреди извор]

У јулу 2006. Божинов је позајмљен Јувентусу са правом откупа.[6] Божинов је постигао 7 голова на 21 утакмици у свим такмичењима и освојио Серију Б.

Манчестер Сити

[уреди | уреди извор]

Дана 3. августа 2007. Божинов је потписао четворогодишњи уговор са Манчестер Ситијем.[7] Дана 11. августа је дебитовао у Премијер лиги против Вест Хема, у победи Ситија од 2:0.[8] Осам дана касније Божинов је први пут почео утакмицу у стартних 11 за Сити и то против градског ривала, Манчестер јунајтеда на Етихаду, али је после само 8 минута напустио терен јер је покидао лигаменте колена.[9] Почео је поново да тренира у јануару наредне године, али није забележио ни један наступ до краја сезоне. Одиграо је неколико мечева крајем маја на турнеји у Азији.

Божинов је постигао први гол за Сити у пријатељском мечу против нижелигаша Стокпорта. Дана 9. августа 2008. је постигао победоносни гол такође у пријатељском мечу против Милана.[10] Пет дана касније је дебитовао у Уефиним клупским такмичењима против данског Митјиланда у 2. колу квалификација за Куп УЕФА. Три дана касније Божинов се повредио током загревања против Астон Виле у првом колу Премијер лиге. Божинов се вратио на терен 1. марта наредне године против Вест Хема. Дана 12. марта Божинов је уписао асистенцију у поразу 1:3 против Фулама. Дана 16. маја 2009, Божинов је постигао свој први гол у Премијер лиги у поразу од Тотенхема 2:1, на Вајт Харт Лејну.[11][12]

Парма

[уреди | уреди извор]

Дана 29. јула 2009. Божинов је стигао у Парму на једногодишњу позајмицу. Дана 23. септембра Божинов је постигао свој први гол у дресу Парме против римског Лација и изнудио пенал, у победи Парме на Олимпику 1:2.[13] Дана 24. марта 2010. Божинов је постигао победоносни гол у 90. минуту против Милана.[14] Божинов је завршио сезону 2009/10. са 8 голова на 31 утакмицу рачунајући сва такмичења.

У јулу 2010. Парма је откупила његов уговор за 5 милиона фунти.[15] Божинов је већ у првом колу Серије А постигао гол против Бреше, у победи 2:0. Божинов је у сезони 2010/11. на 33 одиграна меча постигао три гола и имао исто толико асистенција.[16]

Спортинг

[уреди | уреди извор]

Божинов је 6. јула 2011. потписао петогодишњи уговор са лисабонским Спортингом.[17][18] Дебитовао је за Спортинг 25. августа 2011. против данског Нордсјиланда у квалификацијама за Лигу Европе.[19] На првенственој утакмици против Жил Висентеа, одиграној 24. октобра 2011, Божинов је постигао два гола у победи свог тима 6:0.[20] То су му и први голови у дресу Спортинга. Касније је постигао још један погодак, у победи 2:0 над екипом Цириха у Лиги Европе.[21]

На куп утакмици против друголигаша Мореиренсеа, 19. јануара 2012, Божинов је промашио пенал у 92. минуту и утакмица се завршила резултатом 1:1.[22] То је био и његов последњи наступ за Спортинг јер је наредног дана суспендован. Разлог за то је управо био тај промашен пенал. Наиме, у надокнади времена (92. минут) судија је свирао пенал за Спортинг након што је Ђефрен оборен од стране Аугуста, који је због тога морао у свлачионицу. Пенал је требало да шутира Чилеанац Матијас Фернандез, али је Божинов одгурнуо саиграча, узео лопту, шутирао и промашио. На крају се завршило 1:1, а такав потез изазвао је револт код челника клуба, који су против њега покренули дисциплински поступак.[23] Божинов је у дресу Спортинга одиграо укупно 16 утакмица и постигао три гола.

2012—2015

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2012. Божинов се вратио у Леће, на позајмицу до краја сезоне.[24] Током другог дела сезоне 2011/12. је наступио на 10 утакмица Серије А и постигао је један гол, 22. априла, када је ушао у игру у 87. минуту уместо Андрее Бертолаћија и неколико минута касније постигао изједначујући гол против Лација на Олимпику.[25]

Последњег дана летњег прелазног рока 2012. године Божинов је стигао на једногодишњу позајмицу у Верону.[26] У јануару 2013. је позајмљен Вићенци, до краја сезоне.[27]

У јануару 2014. Божинов се вратио у Бугарску и потписао за Левски. Први гол за Левски постигао је против Ботев Пловдива у Купу Бугарске.[28] Дана 11. маја је постигао два гола против шампиона Бугарске Лудогореца, у поразу од 2:3.[29]

У септембру 2014. Божинов је потписао једногодишњи уговор са италијанским друголигашем Тернаном.[30] Постигао је 6 голова на 27 утакмица у Серији Б.

Партизан

[уреди | уреди извор]

Дана 14. јуна 2015. Божинов је потписао двогодишњи уговор са београдским Партизаном.[31][32] Званични деби у дресу Партизана је имао 14. јула 2015. у Београду, на утакмици 2. кола квалификација за Лигу шампиона, против грузијске екипе Диле Гори (1:0).[33] Три дана касније Божинов је дебитовао у Суперлиги Србије против Металца. На том мечу је постигао гол и уписао две асистенције у победи Партизана од 4:0.[34] Божинов је наступио на свих шест утакмица квалификација за Лигу шампиона, али су црно-бели након елиминисања Диле Горе и Стеауе стали на последњој препреци против екипе БАТЕ Борисова. Након тога црно-бели настављају такмичење у групној фази Лиге Европе, где су им противници били АЗ Алкмар, Аугзбург и Атлетик Билбао, а Божинов је наступио на четири од шест утакмица у групи.[35] Иако је на 10 европских утакмица био без гола, Божинов је у Суперлиги Србије био далеко бољи па је сезону завршио са 18 постигнутих голова и осам асистенција на 32 одигране утакмице.[35] Божинов је са Партизаном у мају 2016. освојио Куп Србије, што му је први трофеј у играчкој каријери.[36]

Божинов је одиграо и први део сезоне 2016/17. у Партизану. Црно-бели су елиминисани већ у другом колу квалификација за Лигу Европе против Заглебја, а Божинов је у овом двомечу на терену провео само 21 минут, и то на првој утакмици у Београду.[37] У Суперлиги Србије је током јесењег дела сезоне 2016/17. одиграо 20 утакмица на којима је постигао пет голова и забележио исто толико асистенција.[37] Током ове полусезоне је забележио и један наступ у Купу, 25. октобра 2016, када је постигао два гола у победи над српсколигашем Жарковом.[38]

Божинов је за годину и по дана у Партизану одиграо 67 утакмица на којима је постигао 25 голова.[39]

2017—тренутно

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2017. године, Божинов је потписао уговор са кинеским друголигашем Меижу Хаком.[40] У кинеском клубу се задржао само четири месеца, пошто је већ у јуну 2017. раскинуо уговор.[41] Крајем јуна 2017. је потписао двогодишњи уговор са швајцарским прволигашем Лозаном.[42] Ипак ни у овом клубу се није дуго задржао јер је већ почетком октобра 2017. договорио споразумни раскид сарадње. Божинов је за Лозану одиграо девет утакмица, а постигао је само један погодак и то у националном купу.[43]

У фебруару 2018. је потписао шестомесечни уговор са хрватским прволигашем Ријеком.[44] Током пролећног дела сезоне 2017/18. је наступио на само два меча за Ријеку, а на терену је провео укупно 26 минута. На терену је био на првенственој утакмици против Интера из Запрешића када је уписао асистенцију за 14 минута а наступио је и у купу против Динама из Загреба (0:3) кад је на терену провео 12 минута.[45] Ипак и поред тога што је мало играо, Божинов је почетком јуна 2018. потписао нови једногодишњи уговор са Ријеком.[46] На почетку сезоне 2018/19. није добио прилику да игра, па је 20. августа 2018. раскинуо сарадњу са Ријеком уз образложење да жели већу минутажу.[47]

У септембру 2018. се вратио у Бугарску и потписао уговор са прволигашем Ботевом из Враца.[48] У дресу Ботева је током јесењег дела сезоне 2018/19. одиграо 12 утакмица и постигао седам голова, да би почетком фебруара 2019. прешао по други пут у каријери у Левски из Софије, са којим је потписао 18-месечни уговор.[49] У Левском се задржао само до јуна 2019. када му је саопштено да није у плановима тренера Петра Хубчева за следећу сезону и да може да потражи нову средину.[50] У септембру 2019. поново потписује за Ботев,[51] а у фебруару 2020. се враћа у италијански фудбал и потписује за друголигаша Пескару.[52] За Пескару је наступио на само три утакмице Серије Б, провевши на терену укупно 29 минута. Почетком августа 2020. је напустио италијански клуб,[53] а наредног месеца је по трећи пут у каријери потписао за Левски.[54]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Божинов (у скоку) у пријатељској утакмици против Србије, новембра 2010. године

Божинов је дебитовао за Бугарску против Италије на Европском првенству 2004.[55]

Бугарска
Година Ута. Гол.
2004. 6 1
2005. 5 1
2006. 6 1
2007. 3 0
2008. 0 0
2009. 6 1
2010. 7 1
2011. 2 0
2012. 5 1
2013. 2 0
2014. 0 0
2015. 1 0
Укупно 43 6

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 19. август 2004. Даблин, Република Ирска  Ирска 1:1 1:1 Пријатељска
2. 17. новембар 2005. Хјустон, САД  Мексико 2:0 3:0 Пријатељска
3. 6. септембар 2006. Софија, Бугарска  Словенија 1:0 3:0 Квалификације за Европско првенство 2008.
4. 15. октобар 2009. Паола, Малта  Малта 1:0 4:1 Пријатељска
5. 24. мај 2010. Јоханезбург, Јужна Африка  Јужна Африка 1:1 1:1 Пријатељска
6. 29. фебруар 2012. Ђер, Мађарска  Мађарска 1:1 1:1 Пријатељска

Успеси

[уреди | уреди извор]

Јувентус

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Che cazzo Valeri?!”. bgfootball.com. Архивирано из оригинала 02. 06. 2013. г. Приступљено 31. 8. 2012. 
  2. ^ „BOJINOV, L'IMMIGRATO CHE ESPORTA GOL”. bulgaria-italia.com. Приступљено 4. 10. 2004. 
  3. ^ „Bojinov giocherà nella Fiorentina Sampdoria, torna Gasbarroni”. La Repubblica. 
  4. ^ Fiorentina - Palermo[мртва веза]
  5. ^ Fiorentina - Udinese Calcio[мртва веза]
  6. ^ „La Juve batte un colpo Nuovi gol con Bojinov”. La Gazzetta dello Sport. 
  7. ^ „Bojinov seals switch to Man City” (на језику: енглески). bbc.co.uk. 3. 8. 2007. Приступљено 14. 2. 2020. 
  8. ^ „West Ham United v City”. mcfc.co.uk. 11. 8. 2007. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 10. 3. 2016. 
  9. ^ „Man City rocked by Bojinov injury”. BBC Sport. 20. 8. 2007. Приступљено 10. 3. 2016. 
  10. ^ „City v AC Milan”. mcfc.co.uk. 9. 8. 2008. Архивирано из оригинала 11. 03. 2016. г. Приступљено 10. 3. 2016. 
  11. ^ „Tottenham building upon foundations Manchester City eye with envy”. theguardian.com. 18. 5. 2009. Приступљено 10. 3. 2016. 
  12. ^ „Tottenham 2-1 Man City”. bbc.co.uk. 18. 5. 2009. Приступљено 10. 3. 2016. 
  13. ^ „LAZIO VS. PARMA 1 - 2” (на језику: енглески). soccerway.com. 23. 9. 2009. Приступљено 4. 3. 2016. 
  14. ^ „PARMA VS. MILAN 1 - 0” (на језику: енглески). soccerway.com. 24. 3. 2010. Приступљено 4. 3. 2016. 
  15. ^ „"Парма" выкупила трансфер Божинова”. Чемпионат.com. 4. 7. 2010. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2011. 
  16. ^ „È il Parma di Giovinco Brescia in ginocchio” (на језику: енглески). La Repubblica. Приступљено 4. 3. 2016. 
  17. ^ „Bojinov até 2016 com cláusula de 25 milhões”. A Bola. abola.pt. 6. 7. 2011. Архивирано из оригинала 9. 7. 2011. г. Приступљено 13. 7. 2011. 
  18. ^ „Božinov već 11. pojačanje Sportinga”. sportnet.rtl.hr. 7. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  19. ^ „Sporting 2–1 Nordsjaelland”. ZeroZero (на језику: Portuguese). 25. 8. 2011. Приступљено 18. 4. 2013. 
  20. ^ „Sporting 6–1 Gil Vicente”. ZeroZero (на језику: Portuguese). Приступљено 18. 4. 2013. 
  21. ^ „Sporting 2–0 Zürich”. soccerway.com (на језику: енглески). 1. 12. 2011. Приступљено 19. 2. 2020. 
  22. ^ „Sporting 1–1 Moreirense”. ZeroZero (на језику: Portuguese). 19. 1. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  23. ^ „Sporting suspendovao Božinova”. vijesti.me. 20. 2. 2012. Приступљено 19. 2. 2020. 
  24. ^ „Valeri Bojinov back to where it all began with Lecce”. thenational.ae. 2. 2. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  25. ^ „Lazio vs. Lecce 1 - 1”. soccerway.com (на језику: енглески). 22. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  26. ^ „Ufficiali: ecco Daniele Cacia e Valeri Bojinov” (на језику: Italian). Hellas Verona F.C. 31. 8. 2012. Архивирано из оригинала 01. 09. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2015. 
  27. ^ „Bojinov muda-se para o Vicenza” [Bojinov goes to Vicenza]. A Bola (на језику: Portuguese). 17. 1. 2013. Архивирано из оригинала 2. 3. 2013. г. Приступљено 18. 4. 2013. 
  28. ^ „Levski Sofia vs. Botev Plovdiv 3–1”. flashscore.com. Приступљено 14. 3. 2014. 
  29. ^ „И резервите на Лудогорец биха Левски, "сините" с 14-та загуба за сезона”. topsport.bg. Приступљено 13. 5. 2014. 
  30. ^ editors, topsport. „СНИМКИ: Тернана представи Божинов, нападателят с договор за година”. topsport.bg. Приступљено 21. 11. 2014. 
  31. ^ Sport, Mozzart (14. 6. 2015). „Božinov zna gde je došao: U Partizanu kao u Juventusu, ne doživljavam ovo kao "restart" karijere”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 08. 2016. 
  32. ^ Valeri Božinov – bugarski Runi u Humskoj 1, b92.com
  33. ^ „Minimalac Partizana, Babović probio bunker Dile Gori”. vesti-online.com. 14. 7. 2015. Приступљено 15. 2. 2020. 
  34. ^ Sport, Mozzart (17. 7. 2015). „Bugarski uragan 15 minuta duvao Humskom ulicom! Valeri Božinov će u ovoj ligi ipak biti strah za golmane (VIDEO)”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 08. 2016. 
  35. ^ а б „Valeri Bojinov Stats 15/16”. Приступљено 19. 2. 2020. 
  36. ^ „Božinov: Izgleda da sam morao da dođem u Srbiju pa da osvojim prvi trofej”. mozzartsport.com. 11. 5. 2016. Приступљено 19. 2. 2020. 
  37. ^ а б „Valeri Bojinov Stats 16/17”. Приступљено 19. 2. 2020. 
  38. ^ „Božinov uveo Partizan u četvrtfinale Kupa (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 10. 2016. Приступљено 19. 2. 2020. 
  39. ^ „Naposletku, da li je 'Boža' bio pravo pojačanje za Partizan?”. sportske.net. 26. 1. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  40. ^ „Opario se i Božinov!”. mozzartsport.com. 22. 2. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  41. ^ „Božinov uzeo 900.000 evra i otišao iz Kine posle četiri meseca”. mozzartsport.com. 20. 6. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  42. ^ „Božinovu devojka dogovorila transfer: Hvala ti, Biljo!”. mozzartsport.com. 30. 6. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  43. ^ „Božinov je slobodan igrač!”. mozzartsport.com. 4. 10. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  44. ^ „ZVANIČNO: Božinov ima 14. klub u karijeri”. mozzartsport.com. 7. 2. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  45. ^ „Božinov za 26 minuta zaradio novi ugovor: Partizane, vidimo se u Ligi Evrope”. mozzartsport.com. 19. 5. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  46. ^ „Valeri Bojinov ostaje u Rijeci: Hvala svima na prilici, jedva čekam pripreme”. novilist.hr. 5. 6. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  47. ^ „Božinov napustio Rijeku: Sad će očuh da ga trenira”. mozzartsport.com. 20. 8. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  48. ^ „Zvanično: Božinov ima novi klub”. mozzartsport.com. 12. 9. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  49. ^ „Božinov potpisao za Levski, debi protiv Čuke”. mozzartsport.com. 7. 2. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  50. ^ „Nije se ni u Levskom dugo zadržao: Božinov može da ide posle šest meseci”. mozzartsport.com. 9. 6. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  51. ^ „Božinov ponovo u Botevu”. mozzartsport.com. 7. 9. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  52. ^ „Posle pet godina i šest klubova Božinov ponovo u Italiji”. mozzartsport.com. 13. 2. 2020. Приступљено 19. 2. 2020. 
  53. ^ „Božinov u Peskari potrajao šest meseci”. mozzartsport.com. 2. 8. 2020. Приступљено 18. 9. 2020. 
  54. ^ „„ПФК Левски“ подписа с Валери Божинов (ВИДЕО)” (на језику: бугарски). levski.bg. 15. 9. 2020. Архивирано из оригинала 16. 09. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  55. ^ Unbeaten Italy out despite Bulgaria win, uefa.com, преузето 30. јун 2015.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Валери Божинов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валери_Божинов&oldid=28557423”