Јован Анђелковић
Јован Анђелковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 31. јул 1840. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 1885.44/45 год.) ( |
Место смрти | Плзењ, Аустро-Угарска |
Јован Анђелковић (Београд, (14) 26. јун 1840. — Плзењ, (16) 28. август 1885) био је генерал Војске Кнежевине Србије, стручни писац, професор Војне академије у Београду. У периоду од 1880. до 1882. године био је вршилац дужности начелника Главног Генералштаба Војске Србије.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Београду 26. јуна 1840. Након завршетка четвртог разреда гиманизје, ступио је у Артиљеријску школу 1855. године, коју је као први у рангу треће класе завршио 1860, када је произведен у чин ђенералштабног потпоручника. У чин мајора унапређен је 1873, потпуковника 1876, пуковника 1879. и ђенерала 1885. године.[1]
У својој војној каријери обављао је следеће важније функције:
- ађутант команданта десног крила Одбране 1862. године;
- ађутант кнеза Милана;
- начелник Штаба Јужноморавске војске 1876. године;
- начелник Штаба Дринског корпуса;
- начелник Оперативног одељења Штаба Врховне команде 1877—1878;[2]
Био је и професор и управник Војне академије у Београду.[3]
Одликовања
[уреди | уреди извор]Одликован је Орденом таковског крста са мачевима III степена, Орденом таковског крста V степена, Орденом белог орла IV степена, Орденом Данила Првог, Златном медаљом за ревносну службу у ратовима, Споменицом ратова 1876-1878, те румунском Звездом III степена и турском Орденом Меџедије III степена.[3]
Дела
[уреди | уреди извор]Објавио је више чланака и књига:
- Босна по Роскијевићу (1876)
- Појмови из ратоводства (1876)
- Тројански рат (1882)
- Белешке из војне историје (из „Ратника“, књ. 7, 8, 11 и 12 из 1882. и 1884. године)[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Иветић 2000, стр. 19.
- ^ Иветић 2000, стр. 19–20.
- ^ а б в Иветић 2000, стр. 20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА.