Пређи на садржај

Јанићије Мићић

С Википедије, слободне енциклопедије
јанићије мићић
Јанићије Мићић
Лични подаци
Датум рођења(1874-08-13)13. август 1874.
Место рођењаРожанство, општина Чајетина, Кнежевина Србија
Датум смрти17. април 1949.(1949-04-17) (74 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Први светски рат
СлужбаВојска Краљевине Србије
Војска Краљевине Југославије
Чинпотпуковник

Одликовања
Орден Карађорђеве звезде са мачевима
Орден Карађорђеве звезде са мачевима
Орден Карађорђеве звезде са мачевима
Орден Карађорђеве звезде са мачевима
Албанска споменица
Албанска споменица

Јанићије Мићић (Рожанство, 1874Београд, 1949) био је потпуковник, учесник Балканских ратова и Првог светског рата и носилац два Ордена Карађорђеве звезде са мачевима.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици угоститеља Пауна и Јелице. Шест разреда основне школе похађао је у Прокупљу, а три разреда гимназије у Београду и Нишу. Српску пешадијску подофицирску школу завршио је 1892. године у Београду и одмах добио чин поднаредника.

Као активан официр у периоду од фебруара 1900. године до јула 1906. године, у чину водника и ађутанта налазио се на служби у XII пуку Карађорђе, затим у штабу XIX пука у Крагујевцу и IX Браничевској пуковској окружној команди. У то време је учествовао у четничким акцијама на турској тер��торији, у Кумановској и Криво-паланачкој кази. Био је у горском штабу и командовао у борби на Челопеку 1905. године.

У пролеће 1906. године у Крагујевцу учествовао је у припреми Подофицирске контразавере против тадашњег режима, због незадовољства својим статусом у односу на заверенике из 1903. године. Завера је планирана за 1. мај 1906. године, али је 30. априла откривена. Велик војни суд у Београду оптужио је заверенике за велеиздају и 9. фебруара 1907. године изрекао строге казне, Јанићије је осуђен на шест година робије. У фебруару 1909. године је помилован, али у војну службу није враћен. Тек 29. новембра 1912. године враћен му је чин резервног поручника и упућен је на положај. Како у Балканским ратовима, тако и за време Првог светског рата, командовао је четама, више пута рањаван, прошавши кроз најтеже борбе и пробој Солунског фронта.

После рата, 1920. године, због заслуга враћен је у активну војну службу, у чину потпуковника, у ађутантски одсек Министарства војске и морнарице, а касније за командира Занатлијске чете војне одеће, одакле је отишао у пензију.

Живео је у својој кући у Београду. Умро је 17. априла 1949. године и сахрањен на Новом гробљу у Београду.

Одликовања и споменице

[уреди | уреди извор]
  • Орден Карађорђеве звезде IV степена
  • Орден Карађорђеве звезде III степена
  • Златна медаља за ревносну службу
  • Орден Белог орла V степена
  • Орден Белог орла IV степена
  • Албанска споменица
  • Француски Орден Легије части V реда

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ђенић, Милисав Р. (2014). Споменица знаменитих и заслужних Златибораца. Чајетина: Библиотека Љубиша Р. Ђенић Чајетина. стр. 63. ISBN 978-86-84219-41-3.