Иван Бекјарев

Иван Бекјарев
Иван Бекјарев у „Адлигату”, 2019. године
Лични подаци
Датум рођења	(1946-04-06)6. април 1946.
Место рођења	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти	16. новембар 2020.(2020-11-16) (74 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Узрок смрти	коронавирус
Рад
Активни период	1967 — 2020.
Битна улога	Срећни људи — Бошко Деспотовић Бољи живот — Стевица Курчубић Срећна нова '49 — инспектор у Суботици Сага о три невина мушкарца — професор
Веза до IMDb-а

Иван Бекјарев (Београд, 6. април 1946 — Београд, 16. новембар 2020^[1]) био је југословенски и српски глумац. Он се огледао са подједнаким успехом у свим жанровима и медијима.^[2] Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.^[3]

Иван Бекјарев рођен је 6. априла 1946. године у Београду. Родитељи Бекјарева потичу из Македоније. Отац Георги (Ђорђе) је пред Други светски рат дошао у Београд, а мајка Радмила (пореклом из Ђевђелије) је у Београд дошла 1945. Иванов отац је пре рата посрбио своје презиме у Бећаревић, али га је након Ивановог рођења поново променио у Бекјарев, како би избегао непријатности пошто се тако презивао Бошко Бећаревић, шеф београдске Специјалне полиције која је сарађивала са Немцима током рата. Иванов отац је 1952. службено премештен у Краљево. После завршетка основне школе, Иван је уписао Шесту београдску гимназију, а затим и Факултет драмских уметности. За пријемни на факултет спремали су га Мића Томић и Оливера Марковић.^[4] Заједно са њим су студирали Јосиф Татић и Милан Гутовић.

Био је навијач и почасни члан фудбалског клуба Црвена звезда.^[5] Иза себе је оставио супругу Милку и сина Вању.^[6]

Прву улогу на филму одиграо је 1967. године, у филму „Боксери иду у рај“, где је главну улогу тумачио Мија Алексић.

Одиграо је више од 150 улога у позоришту, од чега око 60 у Југословенском драмском позоришту, где је 33 године био члан и дугогодишњи првак. Као гост играо је главне улоге и у осталим београдским позориштима, као и у више позоришта у Србији.

Снимио је преко 50 филмова у бившој СФРЈ, Србији, Данској, Италији и др. За допринос изабран је за члана Академије за филмску уметност и науку (АФУН).

Био је веома успешан радио и ТВ водитељ, а 1970. године рекао прво „Добар дан” на тада новом радију „Студио Б”. На Радио Београду-202 годинама је био аутор и водитељ емисије „Мислим на вас, мислите на мене”. Имао је и већи број својих шоу програма на разним телевизијама. Такође, играо је и певао главне улоге у многим кабареима и мјузиклима, оперетама и др. Играо је и у великом броју ТВ драма и серија као „Бољи живот”, „Срећни људи”, где је остварио велику популарност комичним ликовима Курчубића и Деспотовића, као и у веома гледаним серијама „Отписани”, „Више од игре”, „Крај династије Обреновић”, „Горки плодови” у којима је упечатљиво одиграо разноврсне веома сложене драмске улоге.^[7] Нарочито је упамћен у роли злогласног управника нацистичког логора, Вујковића у серији „Бањица” за коју је 1984. проглашен за ТВ личност године у Југославији.^[8]

Од оснивања је био редовни професор глуме на Академији уметности у Београду, а глуму и јавни наступ, предавао је на још неким факултетима и академијама.^[9] Његови студенти били су Милан Калинић, Ива Штрљић, Александра Балмазовић, Данијел Николић.

Имао је своју школу глуме и јавног наступа, а глумом и режијом се бавио до краја живота. Шеснаест година био је уметнички директор и селектор међународног Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. Његов уметнички рад и биографија представљени су у монографији „Иван Бекјарев” коју је 2004. године издао Савез драмских уметника Србије.

Преминуо је од последица коронавируса 16. новембра 2020. године у 75. години живота у Београду.^[1] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.^[10]

Иван Бекјарев и Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” потписали су 28. фебруара 2019. године, уговор о формирању легата у оквиру Позоришне собе Удружења. Том приликом поклоњени су вредни предмети везани за рад Бекјарева, од дипломе Факултета драмских уметности у Београду, Октобарске награде града Београда, плакете Златног ћурана, до Земунске повеље за грађанске заслуге и још велики број награда, повеља и захвалница које је на поклон добијао претходних деценија.^[11]

Адлигат је преузео и важан део глумчеве библиотеке, више од 130 књига са посветама, између осталих Пере Зупца, Моме Димића, Милоша Шобајића, Виде Огњеновић, Драгослава Михаиловића, Мире Ступице, Радомира Путника и других.

Грађа коју је Бекјарев чувао у свом дому, имаће велики значај за проучавање историје српског позоришта и овог времена. Поред изванредне архивске грађе, изузетно ретких плаката, позивница и документације, ту су чак и оригинални костими и реквизити са представа.^[12]

• Златна медаља за заслуге, постхумно (15. фебруар 2021).

• 1964. Најбољи глумац-аматер града Београда за улогу мужа у једночинки „Дугме" Бранислава Нушића;
• 1969. колективна Мајска награда Београда за испитну представу III године глуме „Госпођа министарка” (Чеда);
• 1976. Статуета Ћуран на Данима комедије у Јагодини, за улогу Зака у представи „Зврчак”;
• 1978. Спомен плакета Југословенског драмског позоришта;
• 1982. Награда Удружења драмских уметника Југославије за за улогу Атанасијевића у комаду „Ноћас је ноћ”;
• 1982. награду Југословенског драмског позоришта, за улогу Атанасијевића у комаду „Ноћас је ноћ”;
• 1983. Златна колајна на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, победник с монодрамом „Шумски грађанин”;
• 1984. Награда „Златни смијех” на Данима сатире у Загребу, Позоришта Јазавац, за монодраму „Шумски грађанин";
• 1984. Проглашен за ТВ личност године у Југославији у анкети скопског листа „Вечер”, за улогу Вујковића у ТВ серији „Бањица”;
• 1992. Награда Југословенског драмског позоришта за улогу Чиполе у представи „Марио и мађионичар”;
• 1992. Награда Министарства културе на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић” у Шапцу, за улогу Шабанона у представи „Не очајавајте никад”;
• 1993. Статуета Ћуран на Данима комедије у Јагодини, за улогу Шабанона у представи „Не очајавајте никад”;
• 1994. Октобарска награда Београда (за улоге Јордан у представи „Побратим” Народног позоришта и Панкрацио у представи „Терговци” Југословенског драмског позоришта;
• 1995. Златник за допринос Филмском фестивалу у Врњачкој Бањи;
• 1996. Награда Бранислав Нушић за животно дело на Нушићевим данима у Смедереву;

• 1996. Диплома за изузетан допринос неговању комедиографије и развоју Фестивала „Дани комедије” у Јагодини;
• 1999. Награда „Борини дани” Врање, за бриљантно одиграну улогу Рајка у представи „Београд на коленима” (Аутсајдери);
• 2004. Награда стручног жирија за најбоље глумачко остварење на фестивалу Вршачка позоришна јесен за улогу Јеротија у представи „Сумњиво лице”, Крушевачко позориште;
• 2004. Монографија Иван Бекјарев - поводом 40 година рада;
• 2004. Плакета Академије уметности „Браћа Карић” за успешан педагошки рад поводом 40 година професионалног уметничког рада;
• 2004. Плакета Народног позоришта „Стерија” Вршац;
• 2004. Плакета Народног позоришта Крушевац;
• 2005. Признање Студија Б као првом водитељу тог радија;
• 2005. Награда „Златни беочуг” за трајни допринос култури, Београдска културно-просветна заједница;
• 2006. Плакета за развој беседништва на Правном факултету Нишу
• 2007. Плакета Мата Милошевић Академског позоришта „Бранко Крсмановић”;
• 2007. Захвалница листа „Борба” поводом 85 година постојања листа за историјско прво „добро јутро“ радио Борбе – студија Б.
• 2008. Књижевна награда „Златно перо”, прва награда за есеј о глумцу Позоришних свечаности „Миливоје Живановић” у Пожаревцу;
• 2009. Плакета Фестивала „Нушићеви дани” у Смедереву, за најбоље глумачко остварење вечери у представи „Власт” позоришта „Славија”;
• 2009. Награда за најбољу мушку на Међународном фестивалу „Театар фест” у Добоју, за улогу Милоја у представи „Власт”.
• 2009. Повеља за грађанске заслуге са медаљом - Заслужни грађанин Земун;
• 2011. Награда за најбољу мушку улогу на Данима комедије у Бијељини, за улоге у представама „Квартет” (Вилфред Бонд) и „Ловци на мираз” (Тоза);
• 2012. Плакета Југословенске кинотеке за изузетан допринос развоју филмске уметности;
• 2014. Повеља за запажене улоге у домаћим ТВ серијама на Фестивалу домаћих играних серија у Београду;
• 2015. Награда „Витомир Богић” Драмског програма радио Београда за најбоље глумачко остварење;
• 2016. Награда „Златни ћуран за животно дело” - Дани комедије у Јагодини