25. мај

25. мај (25.5) је 145. дан године по грегоријанском календару (146. у преступној години). До краја године има још 220 дана.

• 1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања.
• 1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816.
• 1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом.
• 1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности.
• 1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.
• 1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит.
• 1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем.
• 1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.
• 1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.
• 1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга.
• 1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел.
• 1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.
• 1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри.
• 1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се америчк�� авион "DC-10" пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде.
• 1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.
• 1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.
• 1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије.
• 1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945—46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши.
• 1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства.
• 1995 —
  • Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна.
  • У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено.
• 1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила.
• 1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу.
• 2001 —
  • Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље.
  • Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх.
• 2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде.
• 2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

• 1803 — Ралф Валдо Емерсон, амерички песник, есејист и духовни вођа трансценденталиста.
• 1848 — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба
• 1856 — Луј Франше д' Епере, француски маршал.
• 1875 – Теодор Тарановски, руски правник и историчар.
• 1879 — Вилијам Максвел, лорд Бивербрук, британски политичар и новински магнат.
• 1887 — Драгиша Брашован архитект, један од пионира српске модерне архитектуре
• 1889 — Игор Сикорски, руски конструктор авиона и хеликоптера. (†1972)
• 1914 — Слободан Принцип Сељо, народни херој Југославије (†1942)
• 1922 — Енрико Берлингуер, лидер италијанских комуниста.
• 1932 — Кеј Си Џонс, амерички кошаркаш и тренер.
• 1967 — Лук Нилис, белгијски фудбалер.
• 1973 — Марко Меони, италијански одбојкаш.
• 1983 — Марселињо Хуертас, бразилски кошаркаш.
• 1985 — Демба Ба, сенегалски фудбалер.
• 1987 — Сања Дамњановић, српска рукометашица.

• 1939 — Френк Дајсон, енглески астроном. (*1868)
• 1943 — Ђурђелина Ђука Динић, текстилна радница, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (*1914)
• 1995 — Крешимир Ћосић, југословенски и хрватски кошаркашки репрезентативац. († 1948)
• 2000 — Франсис Ледерер, чешки позоришни и филмски глумац.
• 2001 — Алберто Корда, кубански фотограф.

• Међународни празници
  • Дан пешкира
• Српска православна црква слави:
  • свештеномученике Викентија Крџића, митрополита скопског и игумана манастира Свети Прохор Пчињски, Вчадимира Протића^[1]
  • Светог Епифанија - епископа кипарског.
  • Светог Германа - патријарха цариградског
  • Светог мученика Панкратија
• Дан младости
• Дан Африке

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума