20. век
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: |

20. век је био период између 1. јануара 1901.[1] и 31. децембра 2000.[2][3] Био је десети и последњи век 2. миленијума.
У 20. веку је по први пут дошло до глобалних ратова (Први и Други светски рат) између светских сила који су се водили на више континената. У овом веку је дошло до великих промена у начину живота људи, политици, идеологији, економији, друштву, култури, науци, технологији и медицини. У 20. веку је вероватно дошло до више технолошког и научног напретка него у свим претходним вековима од настанка цивилизације заједно. Изрази као што су идеологија, светски рат, геноцид, и нуклеарни рат су ушли у општу употребу. Научна открића, као што су теорија релативитета и квантна физика су суштински променила фундаменталне моделе физичке науке, и навела научнике да схвате да је универзум комплекснији него што се претходно веровало, и одагнала надања (или страховања) са краја 19. века, да је остало да се попуни још само неколико рупа у научном знању. 20. век је почео са коњима, једноставним аутомобилима и теретним бродовима, а завршен је са брзим возовима, путничким бродовима, авионима и спејс шатловима. Коње, који су били основно средство личног превоза у западном друштву током хиљада година, у року од неколико деценија су заменили аутомобили и аутобуси. Овај развој је омогућила експлоатација фосилних горива, која су донела енергију у једноставно преносивом облику, али и довела до забринутости због загађења и дугорочног утицаја на животну средину. Човечанство је започело истраживање свемира, и људи су начинили прве кораке на Месецу.
Масовни медији, телекомуникације и информационе технологије (посебно рачунари, јавно образовање и интернет) су учинили знање у свету значајно доступнијим. Напредак у медицинској технологији је побољшао здравље многих људи: очекивани животни век на глобалном нивоу је порастао са 35 на 65 г��дина. Међутим, брз развој технологије је такође омогућио да ратовање донесе нивое уништења који нису никада раније забележени. Само у Другом светском рату је погинуло преко 60 милиона људи, а нуклеарно оружје је човечанству донело могућност да само себе уништи за кратко време. Исти ови ратови су довели до уништења империјалних сила. По први пут у људској историји, царства и њихови ратови за ширење и колонизацију су престали да буду фактор у глобалним дешавањима. Последњи отворени сукоб великих сила је завршен 1945, и од тада је дошло до незабележеног опадања насиља.[4]
Свет је постао више културално уједначен него икада раније због развоја саобраћаја и комуникационих технологија, популарне музике и других утицаја западне културе, међународних корпорација и тенденција економске глобализације крајем 20. века.
Друштво и политика
[уреди | уреди извор]- Први светски рат (1914—1918)
- Социјалистичка и комунистичка револуција у Европи и Азији.
- Велика депресија
- Други светски рат (1939—1945)
- Хладни рат (1945—1991)
- Уједињене нације
- Корејски рат
- Деколонизација Африке и Азије.
- Криза на Куби (1962)
- Рат у Вијетнаму (1955—1975)
- Бомбардовање НАТО на Савезну Републику Југославију (1999)
Привреда
[уреди | уреди извор]- Бил Гејтс
- Хенри Форд
- Филип Најт
- Акио Морита
- Дејвид Рокфелер
- Доналд Трамп
- Стив Џобс
- Ворен Бафет
- Ричард Брансон
Открића
[уреди | уреди извор]- Микрочип
- Структура ДНК ланца
- Авион
- Сателит
- Генетички инжењеринг
- Радио
- Рачунар
- Интернет
- Телевизија
- Мобилни телефон
- Компакт-диск
- Спејс-шатл
- Клонирање
Култура
[уреди | уреди извор]Масовна култура
[уреди | уреди извор]Личности
[уреди | уреди извор]Политичари
[уреди | уреди извор]- Јасер Арафат
- Махатма Ганди
- Индира Ганди
- Џавахарлал Нехру
- Мустафа Кемал Ататурк
- Мао Цедунг
- Пол Пот
- Сукарно
- Садам Хусеин
- Хирохито
- Хо Ши Мин
- Гамал Абдел Насер
- Моамер Гадафи
- Кенет Каунда
- Жан-Бедел Бокаса
- Иди Амин
- Нелсон Мандела
- Роберт Мугабе
- Хајле Селасије
- Фидел Кастро
- Че Гевара
- Хуан Доминго Перон
- Ева Перон
- Френклин Делано Рузвелт
- Двајт Д. Ајзенхауер
- Вудро Вилсон
- Хари С. Труман
- Џон Кенеди
- Мартин Лутер Кинг
- Роналд Реган
- Линдон Џонсон
- Бил Клинтон
- Џорџ Буш
- Јосип Броз Тито
- Адолф Хитлер
- Слободан Милошевић
- Маргарет Тачер
- Вилхелм II
- Николај Александрович
- Лав Троцки
- Лех Валенса
- Владимир Лењин
- Јосиф Стаљин
- Михаил Горбачов
- Винстон Черчил
- Франц Јозеф
- Франсиско Франко
- Фрањо Туђман
- Шарл де Гол
- Франсоа Митеран
- Конрад Аденауер
- Борис Јељцин
- Хелмут Кол
- Герхард Шредер
- Бенито Мусолини
- Милан Кучан
- Фелипе Гонзалез
- Николаје Чаушеску
- Тони Блер
Научници и проналазачи
[уреди | уреди извор]- Никола Тесла
- Алберт Ајнштајн
- Макс Планк
- Ноам Чомски
- Џејмс Вотсон
- Пјер Кири
- Марија Кири
- Стенли Милер
- Александер Флеминг
- Нилс Бор
- Зигмунд Фројд
- Карл Густав Јунг
- Иван Павлов
Уметници
[уреди | уреди извор]Писци
[уреди | уреди извор]- Ернест Хемингвеј
- Херман Хесе
- Франц Кафка
- Томас Ман
- Салман Рушди
- Артур Милер
- Жан Пол Сартр
- Стивен Кинг
- Умберто Еко
- Пауло Коељо
- Иво Андрић
- Агата Кристи
Композитори и музичари
[уреди | уреди извор]Сликари
[уреди | уреди извор]Сценски уметници
[уреди | уреди извор]- Чарли Чаплин
- Кларк Гејбл
- Хемфри Богарт
- Пол Њумен
- Џон Вејн
- Јул Бринер
- Елизабет Тејлор
- Жан-Пол Белмондо
- Ален Делон
- Ава Гарднер
- Софија Лорен
- Марлон Брандо
- Ингрид Бергман
- Грејс Кели
- Бата Живојиновић
- Милена Дравић
- Љубиша Самарџић
- Грета Гарбо
- Марлен Дитрих
- Барбра Страјсенд
- Џејмс Дин
- Кирк Даглас
- Стив Меквин
- Гари Купер
- Орсон Велс
- Шон Конери
- Роберт Редфорд
- Роџер Мур
- Берт Рејнолдс
- Клинт Иствуд
- Ентони Хопкинс
- Џек Николсон
- Џин Хекман
- Дастин Хофман
- Чак Норис
- Силвестер Сталоне
- Роберт Де Ниро
- Ал Пачино
- Харисон Форд
- Џон Траволта
- Арнолд Шварценегер
- Брус Вилис
- Еди Марфи
- Алфред Хичкок
- Мартин Скорсезе
- Вуди Ален
- Стивен Спилберг
- Џејмс Камерон
- Џорџ Лукас
- Волт Дизни
Уметници масовне културе
[уреди | уреди извор]- Битлси
- Ролингстоунси
- АББА
- Боб Дилан
- Боб Марли
- Би Џиз
- Дејвид Боуи
- Елвис Пресли
- Елтон Џон
- Јуритмикс
- Тина Тарнер
- Бони Ем
- Ерик Клептон
- Френк Синатра
- Френк Запа
- Џенис Џоплин
- Џими Хендрикс
- Џејмс Браун
- Луј Армстронг
- Лед зепелин
- Мерилин Монро
- Мадона
- Дјуран Дјуран
- Ганс ен роузиз
- Аеросмит
- Ајрон Мејден
- Металика
- Мајкл Џексон
- Принс (музичар)
- Нирвана (бенд)
- Пинк Флојд
- Бон Џови
- Кис
- U2
- Блек Сабат
- Квин
- АC/DC
- Реј Чарлс
- Дорси
- Рамонс
- Ред хот чили пеперс
- Паблик Енеми
- Изи-И
- Тупак Шакур
Види такође: космолошка доба, геолошки еони, геолошке ере, геолошка доба, геолошке епохе, развој човека, миленијуми, векови године, дани
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Twentieth Century's Triumphant Entry". The New York Times. January 1, 1901
- ^ "When and where did the new Millennium officially start, and why? Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. јун 2012)". Royal Observatory Greenwich
- ^ „The 21st Century and the 3rd Millennium When Did They Begin?”. United States Naval Observatory. Архивирано из оригинала 02. 10. 2019. г. Приступљено 7. 6. 2013. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. октобар 2019)
- ^ Pinker, Stephen (2011). The Better Angels of Our Nature. Viking. ISBN 978-0-670-02295-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Pinker, Stephen (2011). The Better Angels of Our Nature. Viking. ISBN 978-0-670-02295-3.